Koliko prosvetara je ostalo bez ugovora zbog podrške studentima?

Još proletos je nagovešteno da se pritisci na prosvetare koji su bili u obustavi rada u znak podrške studentima, neće zaustaviti na uvredama i pretnjama. Predsednik Aleksandar Vučić tada ih je nazivao „političkim komesarima“ i „kabadahijama“ koji „izvode decu“ na ulicu. Tadašnja ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović upozoravala je da će snositi posledice „oni koji su primorali decu da idu na proteste“, a Miloš Vučević, kao premijer, poručivao je prosvetarima: „Nećete da radite? Ima ko hoće da radi“.

Potom su im umanjivanje plate za onoliko koliko su bili u obustavi, a svega nekoliko dana pred početak nove školske godine neki su saznali da im ugovori na određeno neće biti produženi.

Peta beogradska gimnazija nije usamljen slučaj

Profesori Pete beogradske gimnazije optužili su v.d. direktorku Danku Nešović da zloupotrebljava funkciju i da vrši pritisak na zaposlene koji su učestvovali u protestima. Kako su naveli, sedmoro nastavnika u toj školi ostalo je bez ugovora na određeno, a razlog je, tvrde, njihovo učešće u javnim okupljanjima i izražavanje sopstvenog mišljenja. Nešović, međutim, tvrdi da nije reč o sedmoro već o četvoro nastavnika koji, kako je rekla, nisu dobili otkaz, već im ugovor ističe 31. avgusta.

U međuvremenu je zbor roditelja ove škole, koji organizuje proteste, saopštio da je 19 nastavnika ostalo bez produžetka ugovora, dok su četiri nastavnika suspendovana, preneo je N1.

Ovakve situacije se beleže i u drugim školama. Učenici u blokadi Gimnazije u Mladenovcu objavili su na Instagramu da je najmanje 10 profesora te škole dobilo, kako tvrde, „osvetnički otkaz“, a roditelji na društvenim mrežama pišu o nastavnicima koji su ostali bez posla.

Sličnih objava, ali i vesti o smenjenim direktorima sve je više, što pokazuje da problem nije izolovan.

Prema podacima Ministarstva prosvete , u protekloj školskoj godini smenjeno je 25 direktora na osnovu nalaza prosvetne inspekcije, dok je 75 direktora podnelo ostavke iz različitih razloga. Tačan broj nastavnika kojima nisu produženi ugovori još nije poznat, ali nije mali.

Direktna odmazda prema nastavnicima

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, ocenjuje da je sistem krenuo u odmazdu protiv svakog ko je pokazao nameru da se pobuni i kaže da gotovo da nema škole u kojoj se to ne dešava.

„Potpuno je jasno da je to neka direktiva, da to nije nešto što samostalno rade direktori škola“, kaže Kokot za Istinomer.

Sa njim je saglasna Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija:

„Ovo je apsolutno odmazda zato što su podržali studente i bili u blokadama. Ti ugovori nisu produženi ljudima posle dve, pet, sedam godina. Ti nastavnici su, znači, bili dobri i odgovarajući za škole prethodni niz godina, a ove nisu samo zbog toga što su podržali blokade.“

Ni ona ne raspolaže tačnim brojem profesora iz beogradskih gimnazija kojima nije produžen ugovor, ali procenjuje da je reč o petnaestak njih.

Rizik od zapošljavanja nestručnog kadra

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ocenjuje da Ministarstvo prosvete disciplinuje škole, a Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije poziva direktore škola da ne zamenjuju nastavnike „ćacijima“.

Dimitrijević podseća da po zakonu ugovori na određeno mogu trajati najviše dve godine, ali naglašava da mnogi nastavnici rade po nekoliko godina na takvim ugovorima, što je sada, kako kaže za Istinomer, iskorišćeno za pritisak.

Aleksandar Markov iz Edu foruma kaže za Istinomer da zloupotrebe zavise od direktora.

„Ako pretpostavimo da su direktori često pod pritiskom ili predstavnika vlasti iz lokalne samouprave ili nekih drugih predstavnika vlasti, onda sasvim sigurno vrše pritisak na svoje zaposlene“, smatra Markov.

Dušan Kokot dodaje da ugovori na određeno služe pre svega za kontrolu zaposlenih:

„Svake godine strepe 1. septembra. Prethodnih godina nije bilo drastičnih promena, a sada su očigledno neke druge stvari bile bitnije, a to je politička pripadnost i gušenje svake moguće kritike u školama.“

Ministar prosvete: Nema politizacije

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković tvrdi da ne vidi politizaciju u tome što neko nije dobio produžetak ugovora. On je u intervjuu za Politiku rekao da su ugovori za nastavnike na određeno definisani prema potrebama nastavnog procesa, a da je na direktorima da procene da li bi neko trebalo dalje da bude angažovan.

Indikativna je, međutim, njegova izjava:

„A da sam ja direktor neke škole, sa velikim i dobrim razlozima bih otkazao ugovore o radu zaposlenom koji je kršio zakon i opstruirao nastavni proces…“

I dok srednjoškolci sa studentima najavljuju protest za 1. septembar, navodeći da neće obeležavati početak školske godine već 10 meseci od pada nadstrešnice, ministar prosvete kaže da „hoće da veruje da su blokade deo prošlosti“.

Srednjoškolcima koji izostanu sa nastave poručuje da će izostanci biti evidentirani i da se „ne mogu se opravdati političkim razlozima“. Preti i da će se, „ukoliko dođe do instrumentalizacije obrazovanja zarad političkih ciljeva“, država određivati prema njoj „u skladu sa zakonom“.