Noćne ptice, nove zvezde i stare ljubavi #Parlament
U četiri radna dana i jednu skoro pa celu noć, poslanici su uspeli da razmotre 28 tačaka dnevnog reda i više od tri stotine amandmana. Pritom da se izvređaju, da evociraju uspomene na bivše stranke i bivše politike, da još jednom pokažu da im je lična i stranačka promocija iznad potrebe da građanima objasne koje zakone u stvari usvajaju. Kakvi god bili naši narodni poslanici, ove nedelje u goste su im došli premijerka Ana Brnabić i ministri iz njene vlade - da pokažu kako se kontrolna uloga skupštine izvrgava ruglu i kako je, više nego ikad potrebno da narodni poslanici nauče šta je čiji posao. Pored nastupa ministara, sa ove sednice ostaće upamćeno da se radilo i do tri sata posle ponoći, bez ikakve potrebe. Kome ide u prilog da plenuma nema mesec i po dana, a da se onda ovoliki zakoni i amandmani ambiciozno isplaniraju u nekoliko dana do prvomajskih praznika? Nikome. Vidno umorni, dekoncentrisani, kao iz filma „I konje ubijaju, zar ne?” poslanici su se tog četvrtka na petak noću trudili da glume „da je sve normalno”.
Pre svih, predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić koji se ponašao kao da sve to radi nekome drugome iz inata, kao da im preti da će raditi i sutra, kao da nije i on sam žrtva te sumanute ideje da se radi „dok svi ne popadaju”. Zašto? Zato što nije sposoban da se organizuje? Teško. Da se ne bi gledao prenos? Da se ne bi čulo šta je usvojeno? Da se ovo sad završi pa da nema sednice narednih mesec dana kako bi svi zaboravili da postoje neki drugi političari osim jednog koji sada vodi kampanju „o snovima koje ostvaruje”? Možda i da neko od ministara slučajno ne postane vidljiv i popularan.
A kad je reč o ministrima, rođena je nova zvezda, Dubravka Đedović, ministarka energetike koja je u skupštini čitala nešto što je zvučalo kao pi-ar tekst kineske kompanije Zi Đin što povremeno stigne redakcijama, ali koji ni jedan pošten medij ne želi da objavi, a da sa strane nije naglašeno da je to „plaćena reklama”.
Nasledila je resor Zorane Mihajlović i to kao da je za sobom povuklo preispitivanja o njenim modnim navikama. I ne, naravno da nikoga ne sme i ne treba da bude briga koliko košta tašna uspešne školovane žene koja je „do juče” radila u privatnom sektoru. Poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić zapravo nije, kako su neki mediji preneli, kao problem postavio to da li je tu tašnu ona kupila od ministarske plate. Ne, on je izrazio sumnju u motive nekoga ko je navikao na određen stil života, da se toga odrekne i „spadne” na hiljadu evra mesečno, koliko ga vlada može platiti. Ministarka je odgovorila da je dobro da u vladu dolaze dokazani kadrovi koji su se već ostvarili u nekoj drugoj oblasti. Žele da pomognu. I opet se vratila na neumerene pohvale Zi Đinu koji je izgleda od Bora napravio zelenu oazu.
Odgovaranje na pitanja poslanika – farsa
Ovaj nastup ministarke Dubravke Đedović zabeležili smo poslednjeg dana, a samo dan ranije, kada su članovi vlade odgovarali na pitanja poslanika, ministarka nije uzimala reč ni kada je nešto direktno pitana. To je umesto nje radila premijerka Ana Brnabić.
„Moram da vas pitam gospođo Dubravka Đedović, sve nas brinu ovi koraci ka privatizaciji EPS-a. Zbog čega ste iz statuta EPS-a uklonili član koji zabranjuje otuđivanje imovine EPS-a? Zar to nije uvod u privatizaciju”, pitao je predsednik Zeleno-levog poslaničkog kluba Radomir Lazović.
„Meni je drago, ali doduše malo čudno kako ste se vi sad odjednom toliko zabrinuli za EPS. Vi i baš vaša stranka. Otkud sad to? Otkud se sad vi odjednom brinete za rudare i njihov posao? Zar vi niste bili ti prvi koji su hteli da ostave te rudare bez posla? Zar vi niste bili ti prvi koji su organizovali proteste i peticiju da se praktično EPS ugasi”, počela je u svom maniru premijerka, pre nego što je počela da vadi papire sa optužbama na Lazovićev račun, a onda i utvrdila da joj „preti prstom zato što je žena”.
Onda je objašnjavala kako Lazoviću nije stalo do EPS-a, da bi na kraju konačno odgovorila da EPS neće biti privatizovan.
„EPS nećemo privatizovati. Nemamo nameru. Dakle, EPS je nacionalno blago. Vi polazite od sebe i vaših koalicionih ili željenih koalicionih partnera koji su u svoje vreme privatizovali sve, od izvorišta vode do NIS-a. Mi nismo ni Telekom, ni EPS nećemo”, navela je Brnabić. Zašto je bilo teško to reći odmah i pristojno, da li je to strategija nakon nekog istraživanja, da li „narod voli” kad je premijerka oštra „prema neprijatelju”- izvan je dometa naše analize.
Ova sednica koja bi trebalo da iskaže kontrolnu ulogu parlamenta, gde poslanici pitaju, a ministri odgovaraju – od samog starta je pretvorena u farsu. Za to se postarao i samostalni poslanik Žika Gojković (koji je u parlament ušao na listi Dveri, a čiji su članovi ogranka POKS-a u više navrata preletali u naprednjake) potrudio se da uđe u rubriku „ovo nikad nije bilo”.
Zamislite da kao narodni poslanik dobijete priliku da prvi postavite pitanje Vladi na prvoj sednici ovog tipa u novom sazivu. Ni Kosovo, ni povratak kralja, ni cene struje ni benzina, ne daj bože ljudska prava ili borba protiv korupcije – ne, ne, vas zanima već pomenuti poslanik Aleksić koji je „na prevaru napravio stranku”. Niti kada, niti kako se zove stranka, ništa, nema ni pitanja, samo „Miroslav Aleksić je prevarant”.
Ali to što pitanja nema nije sprečilo Anu Brnabić da odgovara, da ga ohrabri da iznese konkretne optužbe, da usput i ona kaže koju reč o Aleksiću jer je eto nekada bio predsednik opštine Trstenik, pa je imao veliku platu. Onda Gojković nastavi o tome kako je poslanik krivotovorio potpise, prevario ljude, pa mu premijerka odgovori da pošalje dokumentaciju nadležnima o tom velikom kriminalu. Za kraj Žika kaže da nije zadovoljan odgovorom jer „on nije ni policajac, a ni sudija, da ovo treba da dokazuje”. I samo što je priznao da dokaze nema, iskoristio je još nekoliko sekundi da još nekoliko optužbi iznese na račun poslanice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić.
„O tome ćemo imati prilike da pričamo i nadam se, gospođo premijerka, da će neko drugi preuzeti ovaj posao o kojem sam ja danas govorio”, rekao je poslanik Žika Gojković. Da ostane zabeleženo, zaslužio je.
Sa ove sednice zabeležili smo još i da je ministar Aleksandar Martinović potvrdio da, kako je naveo, „nikada, nikada, u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije ušla bilo kakva inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma niti bilo čega u Republici Srbiji”. Čuli smo da državi fali bar 800 medicinara, da se ne zna kada će neki gradovi dobiti vodu ili kanalizaciju, ali veći deo vremena ministri su se ipak hvalili svojim uspesima, naročito pošto je nastavljena je praksa da poslanik PUPS-a ima pitanje baš za svog lidera ministra Milana Krkobabića i to baš o planovima. Lider Dveri Boško Obradović očekivano je pitao „šta Vlada misli o francusko-nemačkom sporazumu o priznanju lažne države Kosovo”. Nema veze taj sporazum sa priznanjem, odgovorila mu je Brnabić i već u sledećoj rečenici prešla na francusko državljanstvo lidera Nove DSS Miloša Jovanovića.
„Ne znam sada što se vi sada odjednom brinete pošto je za vas od 2005. godine Kosovo nezavisno pre nego što je i za Prištinu postalo nezavisno”, doviknula je Brnabić Obradoviću, pa nastavila da priča i priča, samo nismo čuli šta misli Vlada o sporazumu. A onda je već i lider Dveri prešao na lošu hranu u porodilištima.
Tri sata niko nije imao pitanje za Ministra unutrašnjih poslova, pravde, prosvete, kulture. Izgleda da je stvarno zlatno doba, kao i da je tema Kosova daleko ispod interesovanja kakvo nam i vlast i deo opozicije – u medijima – nameću.
Zakoni o komunikacijama, poljoprivredi i upravljanju otpadom
Zakoni su predstavljeni i usvojeni, nije da se o njima nije vodila rasprava, ali nije bilo preterano inspirativno. Možda zato što je pri samom predstavljanju bilo toliko dosadno, da je i jedan od lidera vladajuće koalicije Dragan Marković Palma poručio: „Jedino što mi se ne sviđa, nemojte da se naljutite, ministri, svi bre čitate – dobar dan, poštovani, pa podignete glavu. Čekajte, vi predstavljate određene resore. Samo jedan od ministara nije čitao. Ovaj za telekomunikacije nas ubi. Sat i deset minuta je čitao”.
Bilo je pohvala i kritika sporazumima o slobodi kretanja i priznavanju diploma u regionu, bilo je primedbi da treba više ulagati u poljoprivredu, bilo je primetno mirnije u danu kada Vladimir Orlić nije bio tu, nego su ga menjale potpredsednice. U svakom slučaju, bilo je u proseku nešto profesionalnije nego na prvoj sednici, ali daleko od toga da nije bilo ponižavajućih momenata.
Sve stare ljubavi su tužne
Primera govora mimo dnevnog reda ima toliko, da ćemo ilustracije radi, pomenuti samo dva. Prvi o zabludama mladosti. Na poslednjoj sednici poslanik Demokratske stranke Srbije (koja je sada Nova DSS) Zoran Stojanović optužio je poslanike vlasti da su izdajnici.
Zoran Stojanović: „Vaša ekipa tamo preko puta je prepuna izdajnika. Ovako, Nataša je izdala SRS, Milenko Jovanov DSS, Bakarec DSS.”
(...)
Vladimir Orlić: „Pošto nemate kontrolu nad sobom, moraću ja da vam pomognem na ovaj način. Krenuli ste redom i opet urlate. Znači, krenuli ste poimence da najgrublje vređate narodne poslanike jednog po jednog. Šta mislite u šta se onda pretvara sednica? Opet urlate, šta se sa vama dešava. Saberite se malo.”
Milenko Jovanov: „Zanimljivo je to verovatno i zbog toga što vi ništa niste izdali. O sebi smatrate i o sebi mislite mnogo visoko, a svi drugo ne vrede ništa i sve je to u redu, samo postoji jedna stvar koju ste zaboravili da kažete. Pre mene je iz te stranke u kojoj ste je izašao Vojislav Koštunica, pa vas je izgleda i on izdao, pa je izašao Vladeta Janković, pa vas je i on izdao.”
I potrajala je ta rasprava dok Jovanov nije rekao:
„Imali smo taj glavni odbor, tražili ste od mene da odem. Otišao sam. Šta više hoćete od mene? Prežalite više da sam otišao od vas. Znači, ja se vama ne bavim.”
Zoran Stojanović: „Hvala bogu da si takav otišao.”
Na kraju je bivši saborac rekao Jovanovu „da narod najbolje zna ii vidi da kriju ko zmija noge francusko-nemački sporazum” i pitao ga „šta ćete vi sa tim dželatima koji hoće da odseku glavu Srbiji”, pa je na kraju sve nekako ispalo tužno, kao uvek među bivšim prijateljima. Sličan razgovor vođen je i sa poslanikom SNS Nebojšom Bakarecom koji je takođe priznao da DSS nije napustio sam, već je isključen, pa je sada sve mnogo jasnije onima koji su ove detalje zaboravili.
Nataša Jovanović, dojučerašnja radikalska perjanica, nije se tada javila za reč, ali je drugom prilikom vodila polemiku sa poslanikom DS Srđanom Milivojevićem čiji je amandman tražila da se odbaci uz niz kritika na račun bivše vlasti.
„Držite se vi sastavljanja ukrštenih reči za Veliku Srbiju, to je najveći domet koji ste postigli”, rekao joj je Milivojević.
„Nekada ste, kao mladi radikal, sanjali o granicama „velike Srbije” kod Karlobaga, Ogulina, Karlovca, Virovitice, maštali da budete graničar tu, a onda ste se u 50. godini probudili kao posrnuli naprednjak, kada su se granice „velike Srbije” svele na Zajednicu srpskih opština, koje izgleda neće biti,” rekao je poslanik DS i optužio radikale da su odgovorni „za zatvaranje dva i po miliona radnih mesta, za proterivanje tri miliona građana Srbije sa prostora bivše Jugoslavije i, najgore od svega, što je 200 000 ljudi ostalo bez glave i nema ih više”.
„Čitava Srbija zna da je najveća pustoš nastala u Srbiji posle 5. oktobra, kada je Milivojević, zajedno sa svojim saborcima, upao u ovu Narodnu skupštinu, lično on je zapalio, pokrao silne slike umetničke, fotelje, nameštaj, šta god mu je palo, jeste, i escajg, a pre toga je, kao što je jutros rekao kolega Jovanov, išao u Majke Jevrosime i lično on krao one puške kojima su slavni srpski policajci išli da se bore protiv šiptarskog terorizma,” bio je odgovor poslanice Jovanović.
Onda je usledio niz govora o Savetu bezbednosti, dogovoru iz Ohrida, patriotizmu. Inače, u tom trenutku razmatrali su se amandmani na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama…
