U četiri radna dana i jednu skoro pa celu noć, poslanici su uspeli da razmotre 28 tačaka dnevnog reda i više od tri stotine amandmana. Pritom da se izvređaju, da evociraju uspomene na bivše stranke i bivše politike, da još jednom pokažu da im je lična i stranačka promocija iznad potrebe da građanima objasne koje zakone u stvari usvajaju. Kakvi god bili naši narodni poslanici, ove nedelje u goste su im došli premijerka Ana Brnabić i ministri iz njene vlade - da pokažu kako se kontrolna uloga skupštine izvrgava ruglu i kako je, više nego ikad potrebno da narodni poslanici nauče šta je čiji posao. Pored nastupa ministara, sa ove sednice ostaće upamćeno da se radilo i do tri sata posle ponoći, bez ikakve potrebe. Kome ide u prilog da plenuma nema mesec i po dana, a da se onda ovoliki zakoni i amandmani ambiciozno isplaniraju u nekoliko dana do prvomajskih praznika? Nikome. Vidno umorni, dekoncentrisani, kao iz filma „I konje ubijaju, zar ne?” poslanici su se tog četvrtka na petak noću trudili da glume „da je sve normalno”.