Nisi zaražen ako te nema na spisku

Najnovija objašnjenja članova Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19, o kriterijumima po kojima se smrtni ishod preminulih u Srbiji pripisuje korona virusu, a koja su usledila nakon objave istraživačke mreže BIRN o “zataškanim” podacima o broju zaraženih i umrlih od ovog virusa, ne podudaraju se sa njihovim ranijim izjavama o ovoj temi. Od uveravanja da se “kod nas praktično svi koji su Kovid pozitivni, i koji nakon toga dožive smrt, tretiraju kao umrli od Kovida-19”, došli smo do informacije da “nije svaka preminula osoba s pozitivnim nalazom na Kovid-19 samim tim i preminula usled Kovida-19”. Ovakve nedosledne izjave nadležnih neminovno upućuju na zaključak da su oni, ili propustili da nas u međuvremenu obaveste o izmenjenoj metodologiji, ili na to da su u ranijim fazama epidemije potpuno pogrešno informisali javnost.

 

Kako su u Srbiji definisani kriterijumi po kojima se smrtni ishod pripisuje Kovidu-19? 

 

Ponovna aktualizacija ovog pitanja nastupila je dan nakon održanih izbora 21. juna 2020. godine, kada je istraživačka mreža “BIRN” objavila podatke o broju zaraženih i umrlih od virusa korona, a koji se ne poklapaju sa zvaničnim brojkama iz saopštenja.

“U Srbiji su od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244”, piše “BIRN”.

Podaci u koje je ova istraživačka mreža imala uvid su, kako navode, “deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19”.

Naime, oni pokazuju da se broj zaraženih poslednih dana prošle nedelje kretao između “300 i 340 dnevno”, što, kako su naglasili, “daleko nadmašuje zvanične podatke od 97 novoobolelih”.

Istog dana, imunolog i član Kriznog štaba Srđa Janković, na pitanje “Nove.rs” da prokomentariše razlike u broju podataka o umrlima, istakao je da “kao što je više puta bilo rečeno, nije svaka preminula osoba s pozitivnim nalazom na Kovid-19 samim tim i preminula usled Kovid-19”.

Kako je objasnio, “smrtni ishod KOVID-19 podrazumeva da su kliničke manifestacije ili komplikacije infekcije korona virusom bitno ili presudno doprinele smrtnom ishodu. Osobe koje preminu od svoje osnovne bolesti, nezavisno od toga što su inficirane virusom, ne ubrajaju se u žrtve Kovid-19”.

I članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević je 23. juna za RTS takođe istakla da “nije svaki pacijent s koronom umro od posledica infekcije”.

Kako je navela, “postoji medicinska dokumentacija za svakog pojedinačnog pacijenta šta je bio direktni, a šta neposredni uzrok smrti. Za sve bolesti postoji takva metodologija, mi je pratimo i u obavezi smo da sve prijavljujemo Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, što redovno i činimo”.

Ovo pitanje su “Nova.rs” i “N1” uputili i niškom epidemiologu i članu Kriznog štaba Branislavu Tiodoroviću, no, on je istakao da “ne raspolaže tim podacima”, te da se novinari “obrate ‘Batutu’”, budući da se, kako je naveo, “svi podaci za Covid bazu centralizuju kod njih”.

Institut za javno zdravlje “Batut”, se, pak, oko ovog pitanja i dalje nije zvanično oglašavao.

Međutim, na zvaničnom sajtu “Batuta” su sredinom aprila 2020. objavljene smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO), za potvrđivanje oboljenja Kovid-19 kao uzroka smrti.

U njima se eksplicitno navodi da “COVID-19 treba upisati u obrazac Potvrde o smrti za SVE umrle kod kojih je ova bolest izazvala ili se pretpostavlja da je prouzrokovala ili doprinela smrti”.

 

Foto: Printscreen/Institut „Batut“

 

Izmena metodologije u hodu?

 

Da nadležni nisu bili dosledni u svojim tvrdnjama i objašnjenjima od početka epidemije, dokazuju upravo njihove ranije izjave o ovoj temi.

Naime, najistaknutiji član Kriznog štaba je, 29. aprila, u jeku epidemije, u emisiji “Pressing” na TV N1, izneo drugačije tvrdnje od svojih kolega, kada je reč o kriterijumima po kojima se smrtni ishod kod pacijenata pripisuje Kovidu-19.

Epidemiolog Predrag Kon, koji je u međuvremenu vanredno unapređen u čin sanitetskog potpukovnika, je tada izjavio da se “ovde kod nas praktično svi oni koji su Kovid pozitivni, i koji nakon toga dožive smrt, tretiraju kao umrli od Kovida-19”, što upravo i korespondira sa gorepomenutim smernicama SZO.

 

Foto: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

 

Pak, u jučerašnjem gostovanju na N1, Kon je, govoreći o podacima koje je objavio BIRN, izjavio da njemu to “liči na teoriju zavere”.

„Pričati o tome da neko zavarava narod, nemam ništa protiv, to neka istražuje dalje i neka objašnjava onaj ko je to izneo. Neko ko umre od apopleksije recimo, ima 85 godina i imao je nalaz pozitivnog Kovida, koji nema nikakve veze sa tim. Javnost kada se tako uznemiri, da je neko laže, gubi se dalje svaki smisao razgovora. Ja stojim iza onoga što sam ja govorio i zvaničnih podataka, svaki lekar pojedinačno stoji iza svoje prijave“, kaže Kon, dodajući da “ne mogu da rade reviziju pre nego što se sve završi”.

Da Srbija “neće kriti podatke o broju umrlih”, u više navrata je isticao i predsednik države Aleksandar Vučić.

On je tokom pređašnjih meseci govorio upravo suprotno od onoga što sada tvrde članovi Kriznog štaba, kada je reč o metodologiji po kojoj se smrtni ishod pripisuje Kovidu-19.

Tako je na konferenciji za medije održanoj 27. marta, predsednik istakao da “prijavljujemo svaku smrt i računamo da je od korone, a ne od infarkta miokarda”. Kako je naveo “korona je svakako ubrzala taj infarkt.”

 

Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

 

Na ovu priču Vučić se nadovezao i na konferenciji za medije održanoj 1. maja.

Mi nećemo da krijemo, kao što to neki drugi rade. Mi ćemo još više da testiramo ljudi, jer kada ne testirate, onda nemate ni ko da umre, onda prijavljujete da je umro ko zna od čega. Mi nećemo da se stidimo, i nećemo da krijemo od naših ljudi, jer hoćemo da lečimo ljude, a ne da nam ljudi umiru“, istakao je tada predsednik.

Nakon sastanka s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, novinari iz Beograda su 23. juna pitali Vučića da prokomentariše podatke koje je objavio BIRN. Međutim, javnost je ostala uskraćena za konkretniji odgovor.

„Prvo su me, na početku, napadali da povećamo broj umrlih od korone jer ti ljudi zapravo umiru od srčanog udara i drugih bolesti. Sad su okrenuli priču. Dakle, licemerju kraja nema, ali to nije mnogo važno“, rekao je predsednik, i dodao da on “veruje vladinom Kriznom štabu koji saopštava te podatke”.

O propustima koje beleži zvanična statistika, kada je reč o preminulima od Kovida-19, pisao je i “CINS”, početkom maja 2020.

Tada su se i članovi Kriznog štaba, Kon, Tiodorović i Kisić Tepavčević usaglasili oko toga da zbog manjeg broja testiranja na koronu i sistema po kojem se broje umrli od ovog virusa, jeste izvesno da je jedan deo preminulih ostao izvan zvanične statistike.

 

Šta kaže SZO?

 

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je, na molbu N1, da prokomentariše veliku razliku između zvanično saopštenih podataka i onih koje je objavio BIRN, je, između ostalog, odgovorila da “način kvalifikacije slučajeva zavisi od svake pojedinačne države”.

„Definicija smrti od Covid-19 je definisana u cilju posmatranja smrtnog ishoda kao rezultata klinički kompatibilne bolesti u verovatnom ili potvrđenom slučaju Kovid-19, osim ukoliko postoji jasna alternativa uzroka smrti koja ne može da se poveže sa bolešću Kovid-19 (neka trauma, na primer)“, navodi se u odgovoru SZO.

“Kako zemlje klasifikuju slučajeve zavisi od samih vlasti”, rekao je za N1 portparol SZO Tarik Jašarević, i dodao da bi „broj smrtnih slučajeva od Covid-19 u bolnicama treba da bude objavljivan dnevno“. 

Direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša je takođe danas objasnio za N1 da je SZO postavila klasifikaciju za umrle.

„Postavili smo i klasifikaciju za umrle, u tim instrukcijama ima ljudi koji su umrli od Kovida-19, ima i ljudi koji su umrli od nekog drugog stanja, a postojala je mogućnost da imaju Kovid. Mi znamo da određena zdravstvena stanja mogu biti razlog za teži oblik Kovida-19, u tom slučaju neko je još uvek umro od Kovida, a imao je neku bolest od ranije, koju je Kovid pogoršao“, zaključio je Ivanuša.

Naslovna fotografija: Pixabay