Ep o prisluškivanju: Vulinova pasija i Dijanine stigme

Nedeljama već javnost sluša o prisluškivanju predsednika Srbije, a najkontroverzniji detalji stižu od neimenovanih izvora prorežimskih medija. Tužilaštvo za organizovani kriminal dalo je jedno saopštenje o početku predistrage. U međuvremenu, uz Vučića, koji nam je i “otkrio” da postoje snimci njegovih razgovora, o slučaju se oglašavao niz predstavnika vlasti, a posebno se istakao Aleksandar Vulin. Slušajući ministra unutrašnjih poslova, moglo bi se manje-više zaključiti da je stvar rešena. Dok Vulin objavljuje “činjenice”, tabloidi pojačavaju hajku protiv Dijane Hrkalović, bivše državne sekretarke MUP-a. Ko se to usudio da prisluškuje predsednika? Šta je smrtni greh žene koja se nedavno na dve strane tabloida ispovedala o vernosti Vučiću? Da li je u toku unutarpartijski rat ili “oslobađanje” policije?

Ministar unutrašnjih poslova poslednji put je komentarisao ovu aferu u skupštini, govoreći o poverenju koje ima u specijalnog tužioca i navodeći kako je “MUP po nalogu tužilaštva za organizovani kriminal sproveo istragu i „činjenice o prisluškivanju učinio nesumnjivim“. (Izvor: N1)

Povezan sadržaj

O tome šta nam govori način na koji Vulin komentariše tužioca i slučaj, Istinomer je razgovarao s advokatom Seadom Spahovićem.

„Za takvu izjavu mogući su razni motivi. Očito, ministar daje podršku radu policije, a to da ima poverenje u tužioca – normalno je da ima poverenje. S tim što i da ima i da nema, tužilac bi trebalo da bude nezavistan, samostalan u odnosu na ministra. I ja imam veliko poverenje u specijalnog tužioca, jer imam iskustvo i znam da je sposoban i kompetentan. A to što ja ili ministar imamo poverenja, to je uostalom nebitno. Specijalni tužilac nije politička figura, a ministar jeste. U krivičnom postupku, specijalni tužilac je mnogo veća i mnogo važnija funkcija nego ministar unutrašnjih poslova“, kaže Spahović.

 

Ne može MUP bez BIA

 

Manir da se pre suđenja u javnosti raspreda o osnovanosti prijave postao je, kako sagovornik Istinomera kaže, „deo naše kulture“.

Iako je zakonom zabranjeno. To je kršenje pretpostavke nevinosti i to je član 3 ZKP – direktno je zabranjeno funkcionerima vlasti da se izjašnjavaju o krivici, pre nego što o tome sud odluči. Niko se ne sme smatrati krivim dok ne bude pravosnažno osuđen“, podseća Spahović.

O tezi o prisluškivanju predsednika Spahović kaže da je to nerealno.

„Tehnički je nemoguće.“

A ako komunicira s nekim ko je „bezbednosno interesantan“?

„To je druga stvar, jer to nije prisluškivanje predsednika. Kad kažete prisluškivanje predsednika, to znači da je meta prisluškivanja predsednik. A ono što treba da znate – MUP Srbije ne može da prisluškuje nikoga bez kontrole BIA, ni zakonito, ni nezakonito. Može samo ako ima naredbu suda i kontrolu BIA. MUP Srbije ne može samostalno da prisluškuje. Tehnički je nemoguće. BIA može… Ključ prisluškivanja je BIA, ne MUP“, zaključuje advokat Spahović.

 

Dijana Hrkalović; tri prisluškivanja, sumnjivi kontakti

 

„Vučić je čovek sa vizijom i toliko iznad svih nas u svojoj genijalnosti, da je nekad teško ispratiti više koraka unapred šta je tu plan“, rekla je Dijana Hrkalović za Alo početkom oktobra prošle godine.

Povezan sadržaj
admin 17. 12. 2018.

Nekoliko meseci posle tog intervjua, njeno lice je već danima na naslovnim stranama štampanih medija.

„Ta cela afera je počela kao jedna propagandna akcija. Izašao je predsednik, iako nije počela istraga u tom trenutku, i rekao da je prisluškivan. Pritom, ni ta propagandna akcija nije vođena najveštije. Prva teza je bila da je nezakonito prisluškivan, a onda sada vidimo da se potura teza da su prisluškivani ljudi iz njegovog okruženja, na zakonit način, zato što su traženi zbog nekih dela“, kaže novinar Nina Vuk Cvijić.

Sagovornik Istinomera podseća da ovo nije prvi put da se Vučić jada javnosti kako je prisluškivan.

„Ne treba zaboraviti da je i kada je došao na vlast, 2012. godine, izneo tvrdnju da je nezakonito prisluškivan. Pa se ništa nije dešavalo do 2019. kada je na Pinku pokazao neke papire, opet tvrdeći da je nezakonito prisluškivan. U tom naletu zaboravio je da skine oznaku državne tajnosti sa tih papira iz BIA“, podseća Cvijić.

 

 

I u Ninu Cvijić piše da su tada zapravo prisluškivani ljudi protiv kojih su vođene istrage.

Povezan sadržaj

„Neki od njih su i optuženi pred Specijalnim sudom, kao Zoran Majdak, u čijem vlasništvu su bile neke televizije, a optužen je da je bio član kriminalne organizacije koja se tereti da je prevarila 162.000 građana Srbije za skoro 32 miliona evra. Predsednik se čuo s njim, kao i s Goranom Vesićem, sadašnjim zamenikom gradonačelnika, protiv koga je takođe vođena policijska akcija, jer je bio deo rukovodstva Crvene zvezde, koje je bilo pod finansijskom istragom. Tu je bio i sadašnji predsednik Odbora za pravosuđe Vladimir Đukanović, zbog ekstremizma. On je bio u kontaktu sa Mišom Vacićem, koji je pravosnažno osuđen zbog ekstremizma. Čuo se predsednik i sa Slobodanom Tešićem, koji je bio i na crnoj listi UN, a finansijer je SNS i sumnjivi trgovac oružja za koga znamo da je kupovao oružje iz Krušika po povlašćenim cenama…“

„Dijana Hrkalović je bila partijski namesnik u policiji i izvršavala je naređenja, učestvovala je u najdelikatnijim akcijama i polagala račune vrhu SNS-a“, govori Cvijić za Istinomer.

 

 

Odnos predstavnika vlasti prema njoj ne vidi ni slučajno kao pokušaj uspostavljanja reda.

„Ne misilim da je u pitanju uspostavljanje reda u policiiji, niti je to čišćenje redova nego je ona žrtva nove raspodele moći u policiji. Jedino tako to vidim. Setimo se samo šta je sve ona radila“, kaže Cvijić.

Povezan sadržaj

Novinar Nina se i najnovijim tekstom osvrće na sve slučajeve koji su obeležili Hrkalovićkinu karijeru u MUP.

„Od slučaja Potočari, zbog čega su policajci podneli krivičnu prijavu protiv nje jer su, kako kažu, nezakonito poslati u Potočare i Banjaluku, i da je to bilo prvi put da se ta jedinica šalje van Srbije… Imamo slučaj da je ona saslušavala bivšeg načelnika UKP, koji je u to vreme bio izložen tabloidnim napadima kada je branjen Šarić. Saslušavala je urednika portala Teleprompter, povodom transkripta razgovora Bojana Pajtića, gde mu se žali sestra Kori Udovički da je Vučićev kum, tadašnji direktor Elektromreža Srbije, tražio mito. To su sve nalozi koje je Hrkalović obavljala u skladu sa partijskim, a ne policijskim zadacima… A zna se ko može da izdaje partijske zadatke“, podseća novinar Nina.

Čak i kada je reč o ovako delikatnoj temi, odnosu prema policiji i bezbednosnim strukturama, tabloidno mešetarenje s podacima ne čudi. Dovoljno je da obratimo pažnju na reakcije žute štampe i pojedinih političara na novu optužnicu – Jovanjica 2.

 

Naslovna fotografija: FoNet/MUP