U samo jednom danu napad na poslanike ispred glavnog ulaza u Narodnu skupštinu, gde su na njih nasrnule pristalice vlasti iz Ćacilenda, a onda, kao da se ništa nije dogodilo, nastavak rasprave o budžetu i čak još 57 tačaka dnevnog reda.
Pesnika je ubila prejaka reč, mene ubija suzdržanost, dobro, mene, nije važno, ali to je kao kad bi kod komšije, daleko bilo, buknuo požar, a mi ostajemo neutralni: "Nama je važno da nismo mi palikuće, a nismo ni vatrogasci, njih i mi plaćamo, pa neka izvole kad im njihove druge protivpožarne obaveze i intervencije to dozvole!"
"Hteli su da skinu Dodika u nefer političkom procesu, sada su dobili dva Dodika, sad će to da gledaju svaki dan", poručio je Milorad Dodik, proglašavajući pobedu Siniše Karana na prevremenim izborima za predsednika Republike Srpske, dok kandidat Srpske demokratske stranke Branko Blanuša najavljuje da će tražiti ponavljanje izbora u Laktašima, Zvorniku i Doboju.
Sa zakašnjenjem od godinu dana, poslanici Narodne Skupštine izabrali su nepotpun Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Izabrano je osam članova REM-a, dok deveti član, kog su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina, nije izabran. Dan kasnije, skupštinski odbor za kulturu i informisanje doneo je odluku o pokretanju novog postupka za predlaganje kandidata nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Šta znači ovako polovičan sastav i da li bi Savet mogao da funkcioniše i bez devetog člana?
Uprkos protestima stručne i šire javnosti, studenata i opozicije, Skupština Srbije je 7. novembra usvojila leks specijalis koji omogućava rušenje kompleksa Generalštaba oštećenog u NATO bombardovanju 1999. godine. Tim zakonom otvaren je put projektu Džareda Kušnera, sa kojim je Vlada Srbije prošle godine sklopila ugovor o izgradnji luksuznog hotelskog i stambenog kompleksa. Ugovor je potpisan "ispod radara" javnosti i uz brojne nejasnoće. Vlada je zatim ukinula status kulturnog dobra Generalštabu, kako je deo javnosti isticao, suprotno Zakonu o kulturnom nasleđu i Ustavu. Tužilaštvo za organizovani kriminal u maju je pokrenulo istragu zbog sumnje u falsifikovanje dokumenata na osnovu kojih je ta zaštita ukinuta, a u decembru je podiglo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Kušner je odmah nakon toga potvrdio da se povlači iz planiranog projekta.
Ni dve nedelje nakon utakmice Evrolige Partizan - Pariz, na kojoj je došlo do tuče na tribini posle pokušaja uklanjanja transparenta podrške studentima, MUP i tužilaštvo nisu se oglasili u vezi sa tim događajem. Ne znamo ni da li je neko priveden, niti da li su podnete krivične ili prekršajne prijave. S druge strane, policija i tužilaštvo reagovali su ekspresno kada su se za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu teretili studenti i građani koji protestuju protiv vlasti.
Šta ako naručilac ubistva želi da bude ubijen baš neko ko nije blizak imperatoru, pa da onda taj zločin bude prišiven državi, pravnoj naslednici države koja je ubila Ćuruviju i Stambolića, a koja je ubila i Đinđića?
Dan uoči velikog skupa u Novom Sadu, povodom obeležavanja godišnjice pada nadstrešnice, ponavlja se ista režija kao i uoči vidovdanskog i martovskog protesta: snimci spektakularnog hapšenja, istovremene specijalne emisije na prorežimskim televizijama i narativ o „blokaderima“ koji „planiraju da izazovu haos i građanski rat u Srbiji“. Ovoga puta, uhapšen je Miša Bačulov, odbornik pokreta „Budi heroj“ iz Novog Sada.
Umesto da odgovori na zahteve studenata i građana, vlast je odlučila da im se suprotstavi. Ali ne samo fizičkim, već i propagandnim nasiljem. Godinu dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu obeležili su brojni spinovi i manipulacije kojima su državni vrh i mejnstrim mediji pokušali da nadglasaju pozive na odgovornost, umanje značaj i razmere protesta, prikriju i negiraju stvarne razloge građanskog otpora. Slušali smo o obojenoj revoluciji, vojvođanskom separatizmu, teroru manjine, pobuni bogatih, „ustaškim udarima” na Srbiju. I to je samo deo onoga što smo zabeležili od 1. novembra 2024. godine. A beležimo i dalje.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
