Ko je Siniša Karan koji je proglasio pobedu na izborima u Republici Srpskoj?
"Hteli su da skinu Dodika u nefer političkom procesu, sada su dobili dva Dodika, sad će to da gledaju svaki dan", poručio je Milorad Dodik, proglašavajući pobedu Siniše Karana na prevremenim izborima za predsednika Republike Srpske, dok kandidat Srpske demokratske stranke Branko Blanuša najavljuje da će tražiti ponavljanje izbora u Laktašima, Zvorniku i Doboju.
Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine saopštila je preliminarne, nepotpune rezultate na uzorku od 92,87 odsto obrađenih glasova, po kojima je Karan osvojio 216.000 glasova (50,9 odsto), a Blanuša 188.010 (47, 81 odsto).
Ko je Siniša Karan?
Rođen je 17. maja 1962. godine u Grabovcu kod Belog Manastira. U zvaničnoj biografiji navodi da je završio Fakultet političkih nauka u Sarajevu, a magistrirao na Pravnom fakultetu u Banjaluci i da je doktor pravnih nauka postao 2009. godine. Redovni je profesor u oblasti Teorije države i prava na Fakultetu pravnih nauka Panevropskog univerziteta „Apeiron“ i na Slobomir P univerzitetu u Banjaluci. Ističe da je profesor i Ustavnog prava i da je napisao „nekoliko udžbenika ustavnog prava, kao i više od 50 naučnih i stručnih radova“.
'Radio je u organima unutrašnjih poslova na raznim poslovima i zadacima: komandira Stanice policije Kupres, sekretara SUP-a Kupres, načelnik Odjeljenja kriminaliteta Stanice javne bezbjednosti Centra Sarajevo, načelnika Uprave za suzbijanje kriminaliteta MUP-a Republike Srpske, načelnik Kriminalističko-istražnog odjeljenja i Finansijsko-obavještajnog odjeljenja pri Državnoj agenciji za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine.'
Napominje da je od 2008. radio u Službi predsednika Republike Srpske kao savetnik za bezbednost i da je od 2009. do 2019. godine obavljao dužnost generalnog sekretara predsednika Republike.
'Novembra 2016. izabran je za arbitra Republike Srpske u arbitraži spornog dijela granice na području Brčkog. Novembra 2018. imenovan je za predsjedavajućeg Savjeta za zaštitu ustavnog poretka Republike Srpske. Od januara 2019. godine do 23. decembra 2022. godine obavljao je dužnost generalnog sekretara Vlade Republike Srpske, nakon čega je preuzeo funkciju ministra unutrašnjih poslova, koju je obavljao do septembra 2025. godine.'
Podsetimo, Milorad Dodik u avgustu je pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja bilo kakve javne funkcije zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Sud BiH odobrio mu je da zatvorsku kaznu od godinu dana zameni za novčanu, koju je platio oko 36.500 KM (nešto više od 18.000 evra). Dodik i rukovodstvo RS odbacivali su presudu Suda BiH i odluke Centralne izborne komisije BiH kojima mu se oduzima mandat i tvrdili da je on i dalje predsednik Republike Srpske.
Dodik je bio rezolutan – SNSD neće učestvovati na predsedničkim izborima i izražavao uverenje da to neće učiniti ni njihovi koalicioni partneri.
'SNSD se neće prijaviti za izbore i neće učestvovati. Izbori nisu istinska težnja ni zahtev Republike Srpske. Niko ne traži izbore, i to je nametnuto od političkog Sarajeva', rekao je Dodik, istakavši da ti izbori nemaju smisla i da će i narod odbiti učešće na njima.'
Početkom septembra izglasana je nova Vlada Republike Srpske na čelu sa Savom Minićem, za čiju legitimnost su mnogi pravni stručnjaci isticali da je „više nego upitna“, a u toj Vladi Siniša Karan postao je ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje.
'Do izbora premijera i nove entitetske vlade, podsetimo, došlo je nakon što je parlament RS prihvatio ostavku premijera Radovana Viškovića. Savu Minića je predložio Milorad Dodik, iako za to nema ustavna ovlašćenja, jer mu je mandat oduzela Centralna izborna komisija (CIK) BiH. Prema Ustavu ovog entiteta, mandatara treba da predloži predsednik RS.'
A onda, krajem septembra Milorad Dodik izjavljuje da će njegov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) predložiti kandidata za predsedničke izbore, nakon konsultacija sa koalicionim partnerima, ali uz napomenu da i dalje misli da „nema razloga za tim izborima osim trule volje stranca i političkog Sarajeva i opozicije koja pregovara sa ‘trojkom'“. Sutradan je saopštio da će kandidat SNSD-a biti Siniša Karan.
'Bivši predsednik ovog BH entiteta Dodik izjavio je za Radio-televiziju RS u Sočiju, u Rusiji, da će oni predložiti Karana svojim koalicionim partnerima. Karan se nalazi na crnoj listi Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija, zbog učestvovanja u organizovanju proslave neustavnog Dana RS. On je profesor ustavnog prava i ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje u neustavnoj Vladi RS.'
Dugogodišnja Dodikova savetnica Ana Trišić‑Babić imenovana je 22. oktobra za privremenu predsednicu RS, a krajem tog meseca Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC) uklonila je Dodika sa liste sankcija, kao i članicu Predsedništva BiH Željku Cvijanović, ali i članove Dodikove porodice, njihove firme i bliske saradnike.
„Glas za Karana je glas za Dodika“
Sve vreme kampanje Karan je bio u senci bivšeg predsednika, pa i na predizbornim plakatima nije bio sam, već su mu „društvo pravili“ Milorad Dodik ili Željka Cvijanović. On sam je isticao da su ovi izbori nepotrebni i nametnuti, jer je narod pre tri godine izabrao svog „narodnog predsjednika“.
“Zna se ko je narodni predsjednik. Ovo nisu izbori o titulama, nego o ideji. Ideji da narod bira svog predsjednika, onog koji će se boriti i kada je to najteže. Ja sam bio uz njega u svakom trenutku i sada tu borbu nastavljamo zajedno. Ne mijenjamo pravac, ne mijenjamo vrijednosti.”
Dodik je poručivao da je „glas za Sinišu Karana glas za Dodika, a glas za Dodika je glas za Republiku Srpsku“, naglašavajući da ko ne glasa za Karana, glasa za Kristijana Šmita i sarajevsku čaršiju.
'Mi se sada borimo da potvrdimo tu narodnu volju i eliminišemo svakog uzurpatora kao što je Šmit, koji pokušava da bude iznad narodne volje. Niko nije iznad narodne volje', poručio je Karan u Kozarskoj Dubici.'
Nevladine organizacije koje su pratile predizbornu kampanju zabeležile su veliki broj nepravilnosti.
'Od šest kandidata, u koaliciji 'Pod lupom' zaključuju da su nepravilnosti vršili SDS sa 55,6 odsto i SNSD sa 44,4 odsto. Nepravilnosti se najviše odnose na preuranjenu izbornu kampanju, propuste u radu lojalnih izbornih komisija, nepravilnosti u radu medija, dezinformacije u izbornoj kampanji, zloupotrebu dece u političke svrhe, zloupotrebu javnih resursa, govor mržnje i ostale nepravilnosti', kazao je Hasan Kamenjaković iz Koalicije 'Pod lupom'. Kampanje su ukupno koštale oko 800.000 KM, s tim da je ona Siniše Karana (SNSD) koštala skoro 500.000 KM više. Primetili su u 'Transparency Internationalu' 150 primera zloupotrebe javnih resursa koji se odnose na intenzivirane radove u lokalnim zajednicama, kao i 26 prekomernih jednokratnih davanja, što je zabranjeno tokom kampanje. Prijave su podnesene Centralnoj izbornoj komisiji (CIK), no problem je što često nepravilnosti nisu vršili kandidati već njihove stranačke kolege. 'Mi smo do danas podneli nekih devet prijava CIK-u, biće ih verovatno još, jer smo primetili i juče i danas određeni broj pojava koje upućuju na kršenje zakona i zloupotrebu javnih resursa', pojasnio je Srđan Trajlić iz 'Transparency Internationala'.'
A svaku dilemu o tome ko će biti „stvarni predsednik“ Republike Srpske otklonio je nedavno Milorad Dodik kada je na pitanje novinarke da li da ga predstavi kao predsednika Republike Srpske ili kao bivšeg predsednika odgovorio:
'Dakle, bivši sam predsjednik i budući predsjednik, čim bude bila prilika da se ponovo kandidujem, a biće ubrzo. A u međuvremenu ostajem najvažniji čovjek i biću predsjednik svih predsjednika u Republici Srpskoj. Je l' dovoljno?'
Foto: Fonet/AP
