„Sloboda medija, stabilna demokratija, regionalno pomirenje, nezavisno pravosuđe primeri su oblasti u kojima je neophodan napredak, ako se želi učiniti pomak ka EU.” Ovim je rečima nemački ministar za Evropu Mihael Rot pojasnio razloge zašto sa Srbijom, valjda prvi put otkako smo otvorili pregovore sa Evropskom unijom, nije otvoreno ni jedno poglavlje. Da je ministar bio u prilici da prisustvuje parlamentarnom, pravosudnom, medijskom životu u Srbiji samo u poslednjih mesec dana, pitanje je da li bi njegovo rezonovanje našeg ovogodišnjeg neuspeha bilo ovako smireno. I dok iz Evropske unije, sa različitih instanci, u poslednje vreme stižu skoro iste poruke koje se odnose na pravosuđe, demokratiju, vladavinu prava, slobodu medija, u zemlji su uz pritiske obavljeni izbori za Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, u proceduru se vraćaju amandmani na Ustav u oblasti pravosuđa protiv kojih je pre dve godine bila skoro cela stručna javnost, a u parlamentu govor vladajućih poslanika i poslanica može biti na ponos njihovim prethodnicima iz devedesetih.
