Kako se proglašava vanredno stanje?

Srbija bi posle 17 godina ponovo mogla da se nađe u vanrednom stanju. Ovog puta zbog korona virusa, zbog koga su neke zemlje, poput SAD, već uvele vanredno stanje. Ministar odbrane pozvao je predsednika države da donese hitne i neophodne mere za zaštitu stanovništva. Kakva je procedura uvođenja vanrednog stanja, koja je uloga Narodne skupštine, a koja predsednika države i predsednika Vlade? Šta se može ukinuti, a koja su prava neprikosnovena u svakoj situaciji?

„Procena je da bi dalje širenje korona virusa moglo značajno ugroziti zdravlje šire populacije stanovništva, a time i dovesti u pitanje normalno odvijanje života u Srbiji, uključuju i funkcionisanje njenih institucija, javnih službi i privrede“, saopštio je ministar odbrane Aleksandar Vulin i rekao da je na predsedniku Srbije da odluči kako i na koji način će iskoristiti svoja ustavna ovlašćenja i staviti sve službe u funkciju života i zdravlja građana u zaštiti od korona virusa.

 

Da li predsednik može da proglasi vanredno stanje?

 

Ustav Republike Srbije, član 200, kaže da kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, Narodna skupština proglašava vanredno stanje, a odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. Dakle, vanredno stanje prevashodno proglašava Narodna skupština.

 

Foto: Screenshot/Ustav Republike Srbije

 

Međutim, prema Ustavu, kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane (što bi teoretski moglo da bude usled odluke Vlade o zabrani okupljanja), odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.

Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, ona je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane. Ako Narodna skupština ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da važi završetkom prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

Proglašavanje vanrednog stanja regulisano je, takođe, i Zakonom o odbrani, na koji se ministar Vulin i pozvao u svom obraćanju.

 

Foto: Screenshot/Zakon o odbrani

 

Naime, član 88 ovog zakona kaže da kada Narodna skupština na osnovu zajedničkog predloga predsednika Republike i Vlade utvrdi da su ispunjeni uslovi, donosi odluku o proglašenju ratnog ili vanrednog stanja.

Dalje, odluka o proglašenju ratnog ili vanrednog stanja objavljuje se u skladu sa zakonom i istovremeno dostavlja predsedniku Republike i Vladi.

Odlukom o proglašenju vanrednog stanja utvrđuje se područje Republike Srbije na kojem se proglašava vanredno stanje, ako se ono proglašava na delu ugrožene teritorije Republike Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je na konferenciji izjavio da ne isključuje mogućnost uvođenja vanrednog stanja u zemlji zbog epidemije korona virusa.

Kazao je da vanredno stanje podrazumeva najteže moguće mere i potpunu izolaciju.

“Ne isključujem tu mogućnost, ali onog sekunda kad se uvede nema više kafića, pozorišta, barova. Onda ide vojska na ulice, zna se šta na granice“, kazao je Vučić posle sastanka Kriznog štaba za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica korona virusa po privredu.

 

Ograničavanje ljudskih prava

 

Dok traje vanredno stanje mogu da se ograniče određena prava garantovana Ustavom u zavisnosti od situacije, ali samo u obimu u kom je to neophodno. Moguće je ukinuti pravo na slobodno kretanje, okupljanje ili obrazovanje.

Takođe, moguće je (posebnom odlukom Narodne skpštine) suspendovati i izborno pravo, odnosno biračko pravo.

Kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može da propiše i Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike.

Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu Narodna skupština ili Vlada važe najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.

Ustav, međutim, kaže da je Vlada dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim Narodna skupština bude u mogućnosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

 

Neprikosnovena prava bez obzira na vanredno stanje

 

Odstupanja od ljudskih prava, međutim, ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla.

Neprikosnoveno je ljudsko dostojanstvo i svi su dužni da ga poštuju i štite, bez obzira na vanredno stanje. Fizički i psihički integritet je nepovrediv.

Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom.

Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu.

Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.

Prema licu lišenom slobode mora se postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti.

Zabranjeno je svako nasilje prema licu lišenom slobode.

Zabranjeno je iznuđivanje iskaza.

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Niko se ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.

Svako lice ima pravnu sposobnost.

Sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije uređuje zakon.

Jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.

Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.

Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

Izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno.

Zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka.

Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece.

Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti.

Svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoj identitet.

Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih manjina.

 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović