Imamo saglasnost Venecijanske komisije
Da li će se promeniti Ustav (u delu koji se odnosi na pravosuđe) za vreme ovog skupštinskog saziva, kako reče predsednica Vlade, zavisi od toga koliko će vremena biti potrebno da se postigne društveni konsenzus. Ako pogledamo kako je tekao proces proteklih godina, pale se alarmi. Pogotovo kada nema “konsenzusa” pravnika i zainteresovanih strana ni oko toga šta, na primer, znači “saglasnost Venecijanske komisije”.
Dakle, kako piše u Predlogu za promenu Ustava RS, predviđeno je da se prvo analiziraju postojeće odredbe sa “stanovišta preporuka Venecijanske komisije i evropskih standarda”.
“Kad Odbor za ustavna pitanja utvrdi da je predlog podnet, onda se saziva posebna sednica skupštine koja razmatra taj predlog. Nakon rasprave odlučuje se dvotrećinskom većinom i skupština može da usvoji ili ne usvoji predlog, ne može da ga menja“, objasnio je Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine.
Kako Danas prenosi, Dačić je negirao da vladajuća većina pokušava da promeni i preambulu o Kosovu, a naglasio je da se detalji o izmenama u skupštini razmatraju u sledećem koraku, a onda sledi i referendum, koji, ako budu raspisani vanredni izbori, ne može biti organizovan istog dana kada i izbori. (Izvor: Danas, 16.4.2021.)
Na istoj konferenciji za štampu, ministarka pravde Maja Popović detaljno je navela kakve izmene Ustava slede, referišući na verziju ustavnih amandmana koje je izradilo Ministarstvo pravde 2018. godine. Dačić je odgovorio ministarki pravde da to danas nije tema, da ti detalji još nisu dogovoreni. (Izvor: Danas, 16.4.2021.)
***
O njima, u decembru prošle godine RTS kaže (poput premijerke pre neki dan o saglasnosti) – “predlog ustavnih amandmana koje je izradilo Ministarstvo pravde i koji su dobili pozitivnu ocenu Venecijanske komisije Saveta Evrope u oktobru 2018. godine, činiće polaznu osnovu za izmene Ustava Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe”.
U čemu je zaplet?
U tome što proces različito prikazuju i tumače Ministarstvo pravde i članovi Vlade, i ove i prethodne, sa jedne strane, i stručnjaci i članovi organa koji štite samostalnost tužilaca i sudija, sa druge.
Venecijanska komisija je 22. juna 2018. zasedala i usvojila Mišljenje o Predlogu amandmana na Ustav koji je Srbija poslala. Tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da je zadovoljna i konstatovala da se veliki deo primedbi VK odnosi na neke nejasnoće u prevodu teksta koje su otklonjene. Za tu izjavu dobila je ocenu – kratke noge, s obzirom na činjenicu da je komisija uočila “mnoga otvorena pitanja”, a ne “nejasnoće u prevodu“, te je navela primedbe grupisane oko šest tema.
Šta su činjenice? Za predstavnike vlasti, rasprava o amandmanima je bila široka, javnost je bila uključena, Venecijanska komisija je imala samo kozmetičke zamerke, a onda je i konačno dala saglasnost u oktobru 2018.
U izveštaju o proceduri predlaganja ustavnih amandmana Vide Petrović Škero i Ane Zdravković (izveštaj je rezultat istraživačkog rada i intervjua s predstavnicima institucija, akademske zajednice, strukovnih udruženja sudija i tužilaca i civilnog društva), navodi se da je “Venecijanska komisija opisala atmosferu javnih diskusija kao zatrovanu i da nije bilo prave javnosti”:
“Dosadašnja procedura je svedena na inicijativu i monopol izvršne vlasti i došlo je do uzurpiranja prava institucija da ravnopravno učestvuju u debati. Uočeno je da je Ministartvo pravde uputilo poziv predstavnicima civilnog društva da iznesu predloge, ali da je to bila samo forma i da je postupak bio jednako netransparentan kao i postupak izmena Ustava iz 2006. godine, bez pravog dijaloga (…) Ceo proces je bio praćen vređanjem predstavnika civilnog društva i pravosuđa. Rasprava se može samo uslovno okarakterisati kao javna, jer je malo propraćena od strane medija i prošla je bez dijaloga, uz podmetanje i vređanje, te se samo uslovno i može nazvati raspravom.”
***
Konačni rezultat te “nedovršene rasprave i velike upornosti tadašnjeg Ministarstva pravde” je četvrta verzija Nacrta amandmana na Ustav.
O njoj se izjasnio Sekretarijat Venecijanske komisije u Memorandumu (koji je potom “notiran”) i zaključio da je postupljeno prema preporukama.
Strukovna udruženja, kao i pojedine organizacije civilnog društva, izdala su 25. 10. 2018. saopštenje „da su netačni podaci koje je dalo Ministarstvo pravde. U dokumentu „Memorandum Sekretarijata” navodi se da je Sekretarijat Venecijanske komisije, odnosno njeno administrativno telo, sumarno iznelo zaključak o usaglašenosti najnovije verzije sa ranije datim preporukama. O tom zaključku Sekretarijata, članovi Venecijanske komisije nisu glasali, niti su doneli bilo kakvu odluku.”
Udruženja pravnika i nevladine organizacije naveli su tada da se Ministarstvo pravde “svesno obratilo administrativnom telu Komisije, dok u domaćoj javnosti tvrdi nešto sasvim drugo”.
Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije konstatuje u svojoj analizi da je “krajem oktobra 2018. Venecijanska komisija primila k znanju tzv. Memorandum svog Sekretarijata da je postupljeno prema preporukama koje je Venecijanska komisija formulisala u Mišljenju od 25. juna 2018.”
“Takvo izjašnjenje krajnje je neuobičajeno, ne samo zato što je dato u neverovatnom roku od nedelju dana i bez stručnjaka – izvestioca, već i zato što je Sekretarijat telo koje obavlja administrativne, a ne stručne poslove za Venecijansku komisiju, a procena da li je postupljeno prema 40 preporuka datih na preko 20 stranica Mišljenja od juna 2018. jeste stručno pitanje par exellence.”
I struka se obratila Venecijanskoj komisji.
“Suština je da predsednik Venecijanske komisije nije odgovorio na pitanja iz našeg zahteva već nam je odgovorio istim tekstom koji je nedavno objavljen u Večernjim novostima. Njegov odgovor se svodi na opravdanje postupka – nije dato mišljenje već je objavljen memorandum. U skladu s tim, interesovalo nas je s kojim je članom Statuta Venecijanske komisije ili poslovnikom Sekretarijat, kao tehničko telo, izdao taj memorandum”, rekla je Boljević te 2018. godine, kao i da je dosad uvek iza mišljenja Venecijanske komisije bio konkretan izvestilac: “to je bilo jasno i transparentno. Sada se pojavljuje dokument – memorandum, a ‘potpisnik’ je Sekretarijat“.
***
Promena Ustava u delu koji se tiče pravosuđa zahteva javnu raspravu, ali stvarnu. Istinomer iz kabineta Ane Brnabić nije dobio odgovor, odnosno obrazloženje šta je premijerka imala na umu kada se pozivala na “saglasnost Venecijanske komisije”.
Iz svih informacija kojima raspolažemo i koje smo naveli u ovom tekstu, ispostavlja se da se pod “saglasnošću” i “odobrenjem” podrazumeva dokument administrativne službe Venecijanske komisije, a ne odluka koju su izglasali njeni članovi. Zato, izjava premijerke dobija ocenu zloupotreba činjenica.
Foto: FoNet
