Od disidenata i intelektualaca koji su hapšeni zajedno s branjenicima u borbi protiv represije, do profesionalaca oko kojih se vije oblak sumnjivih poslova. Nekoliko hiljada advokata u Srbiji za jedne su poslednja brana od sistema, za druge saradnici, za državu korektivni faktor, koji je sprečava da pređe u razbojništvo. Da li je uz sve druge institucije u Srbiji i ova - “gorda advokatura” - urušena među poslednjim koje stoje postojano? Šta sve mogu advokati kada se udruže? Zašto su meta atentata? Kako ih vide novinari, a kako suparnici iz sudnice danas?
Kamala Haris, buduća potpredsednica SAD, stekla je ugled kao odlučna javna tužiteljka u San Francisku i Kaliforniji. Zbog Laure Koveši, na ulicu je izašlo stotine hiljada građana kako bi sprečili njenu smenu, jer je pre toga vodila istragu o korupciji protiv više od hiljadu funkcionera u Rumuniji. Da li se iza zida ćutanja javnih tužilaštava u Srbiji krije dovoljno hrabra i odlučna osoba za beskrupuloznu borbu protiv korupcije? Da li bi neko takav “pomogao” da pravosuđe, uopšte, zadobije poverenje građana i “upiše” se među vojsku, policiju i crkvu, koje vode među institucijama kojima se najviše veruje? Može li se zamisliti da građani u Srbiji protestuju kako bi odbranili tužioca od politike?
U klještima između strogo uspostavljene hijerarhije unutar tužilaštva i zavisnosti od izvršne i zakonodavne vlasti, uz, blago rečeno, “složen” odnos sa policijom, čemu može da se nada jedan javni tužilac, odnosno zamenik tužioca, od integriteta? Ko brani profesiju i mogu li oni to sami? Da li hrabrim odlukama nužno rizikuju da budu linčovani u javnosti i koliko način izbora tužilaca utiče na njihov položaj? Naposletku, da li je veća prepreka za njihovu nezavisnost to što Republičko javno tužilaštvo ćutanjem daje primer ili umiruća sloboda medija u Srbiji i javni prostor koji više liči na poligon za streljački vod namenjen “nepodobnima”?
Glasne najave borbe protiv mafije koje poslednjih nedelja čujemo od najviših funkcionera deža vi su nekadašnjih “konačnih obračuna” sa onima kojima “niko ne sme ime da spomene”, tajkunima, pljačkašima Srbije itd. Dok predstavnici izvršne vlasti obećanjima skupljaju poene u javnosti, pa i saopštenjima o hapšenjima, na putu do optužnica a onda i pravosnažnih presuda, događaju se “obrti” koji (ne)osnovano bacaju sumnju na tok istrage. Sagovornici Istinomera iz tužilaštva saglasni su da su često “meta prekomerne kritike i baražne vatre medija”, a zbog odbijanja tužilačkog vrha da se suoči s javnošću i objasni situaciju, stvara se sumnja i u odluke koje su - ispravne.
U državi u kojoj republička javna tužiteljka kaže kako se ta institucija pre svega bavi strateškim planiranjem i poslovima međunarodne saradnje, a premijerka da Vlada i bezbednosne službe skupljaju dokaze i privode, ne bi bilo preteško poverovati u Njuzov satirični tekst o “tužiocima koji odlaze u Nemačku da traže posao pošto je kriminal u Srbiji iskorenjen”. Između tih izjava, formalno dve najmoćnije osobe u Srbiji, nalazi se ceo spektar problema sa tužiocima u ovoj državi. Ko to skuplja dokaze, da li policija može da sabotira slučaj, sme li domaća javnost da se nada jednoj Lauri Koveši, hoće li Zagorka Dolovac do penzije ostati na funkciji - samo su neka od pitanja na koja Istinomer traži odgovore u seriji tekstova.
Da li se tužilaštvo u Srbiji, umesto gonjenjem izvršilaca krivičnih dela, bavi prikrivanjem i zataškavanjem? Slučajevi poput Savamale, „helikoptera“, imovine ministara Malog i Vulina itd. ukazuju da je tako, primećuje advokat Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja.
Zgrozili su društvene mreže klipom koji pokazuje kako sadistički ubijaju mače, ali tim maloletnim licima nije izrečena novčana kazna u vrednosti od 1200 dinara, kako se tvrdi u skorašnjoj Fejsbuk objavi, koja je za samo jedan dan imala više od 200 hiljada pregleda. Iz PU Leskovca i iz Višeg javnog tužilaštva u istom gradu saznali smo u kojoj se fazi nalazi taj krivični postupak.
„Desničarske grupe koje napadaju migrante po Beogradu, na osnovu lažnih vesti, samo su kontinuitet politike koju u Srbiji imamo već 40 godina.“ Ovako izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Izabela Kisić objašnjava „novu“ pojavu „narodnih patrola“, koje je navodno formirala grupa „Nema predaje Kosova i Metohije“, a koje maltretiraju malobrojne migrante na ulicama Beograda. Kisić, koja je devedesetih godina kao novinarka pratila antiratne pokrete u bivšoj Jugoslaviji, smatra da „ti ljudi gaje mržnju prema svima koji ne pripadaju njihovom etnosu i identitetskoj grupi“, ali i da je ta mržnja koja je u ovom trenutku usmerena na migrante „usmerena i na Albance, a ‘juče’ je bila usmerena na srpske izbeglice iz Hrvatske i Bosne, i uvek je okrenuta ka nekom ko je izvan grupe kojoj pripadaju“. U intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ Kisić je konstatovala i da su odnos prema ratnim zločinima i ratnoj prošlosti i nekažnjivost ratnih zločina deo konteksta koji sada „eskalira“ u antimigrantskoj politici.
„Vučić je svoju ličnost uvukao u formu predsednika i sve institucije, koje je uništio, rade prema njegovoj psihološkoj crti, jednog paranoičnog čoveka, potvrđujući tu njegovu crtu u svom radu. Jasno je da su za Vučića institucije postale nepostojeće, pa što ne bi mogao, a to sad i naknadno mislim, [što ne bi] postavio i sebe za doživotnog predsednika“, kaže za podkast Istinomera “U mikrofon” sociološkinja Vesna Pešić.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
