Da li su osnivači Građanske platforme „Akcija“ i „Zelenog dogovora“ za Srbiju ukapirali da što pre treba „ozvaničiti“ ekologiju, dok se ostali ne dosete da je sadnja drveća ipak politika? Da li je pre neki dan osnovana Građanska platforma, koja okuplja oko trideset lokalnih pokreta i organizacija iz oko šezdeset gradova, shvatanje da je život otišao dalje i da je verovanje u ujedinjenje opozicije ili reujedinjenje Demokratske stranke jednako verovanju u spasenje i večni život? Nebojša Zelenović, nekadašnji gradonačelnik Šapca, koji predvodi stranku Zajedno za Srbiju, izašao je i zvanično iz lokalnog okvira i odlučio da, pošto opozicija prethodnih devet godina, kako je sâm rekao, nije proizvela ništa delotvorno, krene, kako mu i porodično ime nalaže, zelenim putem. „Zeleni dogovor za Srbiju“ je program kome je u fokusu ne samo zaštita životne sredine, već je baziran i na strateškom vezivanju za EU i SAD, kao i na rešavanju problema Kosova, u koje je potrebno uključiti i opoziciju i nove ljude u politici.
Da li će rekordna zaplena droge u Srbiji i regionu, kako je tužilaštvo ocenilo 1,6 tona marihuane nađene na imanju Jovanjica, posle čega su počeli sudski postupci, ući u nezamislivu fazu u kojoj će se politički procenjivati da li je važnije rešavanje kriminala ili pomoć bolesnima? Da li je odluka UN s kraja prošle godine da marihuanu skine sa liste najopasnijih droga na preporuku Svetske zdravstvene organizacije otvorila put ka rešavanju afere Jovanjica u korist optuženih, uprkos tvrdnji predsednika Srbije da se to neće dogoditi?
Predsednik jedine opozicione poslaničke grupe u srpskoj skupštini “Ujedinjena dolina- SDA Sandžaka” Šaip Kamberi ni sam nije očekivao da će se zateći u tom položaju. S obzirom na to da je i jedan od retkih predstavnika albanske nacionalne manjine među poslanicima, šali se da se našao u ulozi “duple opozicije”. Kako se nosi sa govorom mržnje, da li očekuje međunacionalno pomirenje, kako reaguje na stereotipe koje o Albancima imaju najviši predstavnici vlasti i da li “ova država drži kao taoce i Srbe i Albance”, o tome je Kamberi govorio za Istinomer.
Da li hiljade ljudi na ulicama Beograda koje traže vazduh, drvo i vodu i rani ručak prijatelja na vlasti u Beogradu na vodi predstavljaju sve izoštrenije slike dve paralelne stvarnosti u Srbiji? Da li je presuda za pretrpljene duševne bolove u korist zamenika gradonačelnika Beograda protiv nekadašnjeg odbornika Balše Božovića, koji je svojevremeno, za vreme svog mandata u Beogradu, tražio odgovornost gradske vlasti za najskuplju jelku na svetu, primer delovanja pravne države ili slika paralelne stvarnosti, koja asocira na detalje iz kratkog romana Roberta Bolanja „Čile noću“? Gde je dodirna tačka te dve stvarnosti? Šta spaja elitu na vlasti, koja se očigledno oseća dobro, i ostatak Srbije, uključujući i one koji su za tu vlast glasali? Da li su predstojeći pregovori vlasti i opozicije o fer izbornim uslovima igranje na dobru ili pogrešnu kartu? Da li time opozicija kreira za sebe veće šanse, ili bi možda trebalo da primeni recept Zorana Đinđića iz 2000, koji je opisan u knjizi Vesne Mališić – izlazak na izbore bez obaziranja na Miloševića i njegova pravila, sa uverenjem da će ti izbori biti katalizator promena, a ne same promene, da će biti važni za ozdravljenje opozicije i da će animirati narod da glasa za opoziciju?
Da li je „ekološki ustanak“, kako se naziva protest u subotu, kome se, pored inicijatora Odbranimo reke Stare planine, priključilo još 50 ekoloških i drugih aktivističkih organizacija i pokreta, okupljanje protiv vlasti ili bitka za bolju životnu sredinu? Da li je pitanje životne sredine stvar politike ili ekologije, i da li su te teme rešive u zarobljenoj državi? Da li je Miša Vacić postao „ekološki osvešćen“, ili je njegova poseta Staroj planini signal da je u pogledu snage aktivizma vlast postala osvešćena? Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da protest u subotu, kome se Inicijativa pridružuje, „možda nije pravi ustanak, ali da je ekološka situacija u zemlji takva da zaslužuje upravo ustanak“.
Da li je politička klima u Srbiji počela da se menja i da li su teze o Zaječaru kao „zarazi“ koja je počela da se širi samo projekcija, ili u tome ima zrna racionalnosti? Da li i posle više od dvadeset godina živimo isti politički krug o usponu lidera, autokratiji, unutrašnjim sukobima, na čiji ishod nas podseća serija „Porodica“ koju ovih dana pratimo na RTS-u? Zašto se u Srbiji, sa malim prekidima, ponovo vrtimo oko „porodice“ čiji su porodični problemi naši zajednički? Glava te porodice je u ponedeljak uveče rekao da ga jedino zanima sud istorije i da zna da će licemeri jednog dana da ga napuste i optuže. Zašto je opozicija od „srećne porodice” koja se bori za isti cilj – demokratske izborne i životne uslove – ponovo stigla do „nesrećne porodice”? Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da je „porodica“, sem što nas simbolički prati decenijama, nažalost postala važna i za politički razvoj zemlje.
Pre nekoliko dana je nekadašnji premijer Vojvodine, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Bojan Pajtić rekao da ne vidi da je opozicija spremna da žrtvuje više da bi došla na vlast, nego što je Vučić spreman da žrtvuje da bi na vlasti ostao. Pajtić je inače predložen od Narodne stranke da bude pregovarač u ime opozicije na predstojećem dijalogu o izbornim uslovima. Deluje da od toga neće biti ništa, iako su platforme za pregovore o fer izbornim uslovima postale „ključno političko pitanje“ delovanja opozicije. Uprkos činjenici što je sva opozicija saglasna šta treba menjati, kao i u tome da je demokratija ugrožena, ne uspeva da se dogovori oko jedinstvenog stava u kontekstu razgovora o izbornim uslovima. Potpredsednik Narodne stranke, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš napominje da je za oporavak demokratije potrebna ozbiljna terapija. On je u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ primetio da nam je potrebno „samoizlečenje i generisanje velikog broja antitela koja će da se suprotstave infekciji koja nas razara“.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
