Od trenutka kada je Studentska lista predala listu za predstojeće izbore, mediji naklonjeni vlasti pokrenuli su talas njene diskreditacije. Prvi na listi Ilija Srdanović ubrzo je postao centralna meta tih napada. Optuživan je za nasilje i targetiranje studenata, za navodne veze sa SNS-om i crnogorskim separatizmom, da je „Milov čovek“ i da iza njega stoje strukture iz Crne Gore i Hrvatske. Deo tih tvrdnji zasnivao se na digitalno manipulisanim fotografijama, dok za druge nisu predočeni dokazi.
Oko svake godišnjice genocida u Srebrenici u prorežimskim medijima aktiviraju se dobro poznate manipulacije - od osporavanja broja žrtava i negiranja sudski utvrđene kvalifikacije genocida, do tvrdnji da svako ko poštuje presude međunarodnih sudova želi da proglasi Srbe genocidnim narodom. Takvi narativi često se koriste i za targetiranje domaćih i stranih aktera kao neprijatelja Srbije. Među metama ovih kampanja već su se našli Crna Gora, studenti i aktivisti, a očekivano bi bilo da se isti obrazac nastavi i na dan godišnjice.
Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Mihailo Marković nije rukama pokazao simbol “albanskog orla” kako se tvrdi u objavama koje su se proširile društvenim mrežama.
Za godinu dana rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić u prorežimskim medijima prešao je put od „Šolakovog rektora“ do „režimskog čoveka“. Promena narativa usledila je nakon Đokićevog govora sa balkona Rektorata, u kom je poručio da se vlast ne boji kriminala već obrazovanja, i izjave da je spreman da prihvati politički angažman ako to od njega zatraže studenti i građani.
Dan uoči velikog skupa u Novom Sadu, povodom obeležavanja godišnjice pada nadstrešnice, ponavlja se ista režija kao i uoči vidovdanskog i martovskog protesta: snimci spektakularnog hapšenja, istovremene specijalne emisije na prorežimskim televizijama i narativ o „blokaderima“ koji „planiraju da izazovu haos i građanski rat u Srbiji“. Ovoga puta, uhapšen je Miša Bačulov, odbornik pokreta „Budi heroj“ iz Novog Sada.
Umesto da odgovori na zahteve studenata i građana, vlast je odlučila da im se suprotstavi. Ali ne samo fizičkim, već i propagandnim nasiljem. Godinu dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu obeležili su brojni spinovi i manipulacije kojima su državni vrh i mejnstrim mediji pokušali da nadglasaju pozive na odgovornost, umanje značaj i razmere protesta, prikriju i negiraju stvarne razloge građanskog otpora. Slušali smo o obojenoj revoluciji, vojvođanskom separatizmu, teroru manjine, pobuni bogatih, „ustaškim udarima” na Srbiju. I to je samo deo onoga što smo zabeležili od 1. novembra 2024. godine. A beležimo i dalje.
U reakciji na najnoviju rezoluciju Evropskog parlamenta, u kojoj se odgovornost za eskalaciju represije pripisuje srpskim vlastima, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić osvrnula se na prethodnu vanrednu rezoluciju EP. Onu o dokumentovanim neregularnostima i manipulacijama na izborima održanim u decembru 2023. godine. Brnabić je poredila broj poslanika koji su glasali za i protiv obe rezolucije, navela da je sada bilo manje glasova „za”, više „protiv”, pa došla do zaključka da je to „pozitivan signal evroparlamentaraca prema Srbiji”. Iako su podaci tačni, ništa nije u redu sa ovom računicom.
I ubistvo Čarlija Kirka, konzervativnog političkog aktiviste i saradnika Donalda Trampa, u Srbiji je iskorišćeno za spin. Kroz izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, mediji su javili da su dva scenarija - „Nepal” i „Čarli Kirk” - navodno „odavno planirani u Srbiji”. Takve i slične tvrdnje upotrebljene su za stvaranje utiska da je i predsednik Vučić ugrožen, i to od strane kritički nastrojenih medija i onih koji drže prvo mesto na tabloidnom spisku neprijatelja države - „blokadera”. I istorija se samo ponavlja, jer su i prethodnih godina, atentati na Donalda Trampa i slovačkog premijera Fica, korišćeni za veličanje i podjednako viktimizaciju predsednika Srbije.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
