Usred priče o izbornim uslovima, predsednica parlamenta Ana Brnabić bila je raspoložena da se, u sklopu redovnih aktivnosti na izgradnji kulta ličnosti predsednika Vučića, posluži starim manipulacijama. Uz čestitke predsedniku Srbije na „apsolutnoj dominaciji”, pozvala se na navodno priznanje „blokadersko-zgubidanske koalicije” da „ne može nikada da ga pobedi”, pa kao uslov postavlja da Vučić „ne može da učestvuje na izborima”. Niko ništa nije „priznao”. Brnabić je, uz pomoć Informera i kroz zamenu teza, manipulisala onom činjenicom na koju su i opozicija i civilno društvo, ali i ODIHR, i do sada ukazivali, a to je da predsednik Vučić okupira izborni proces i onda kada nije kandidat.
Ranko Panić u medijima se pojavljuje kao tema kad god vlast hoće da dokaže i ilustruje kako su “blagi” prema onima koji protestuju, ističući da je prethodna vlast kriva za smrt jednog čoveka. Najčešće povodom protesta, policijske brutalnosti i postupanja MUP-a, iskrsne upravo Panićevo ime, zgodno za manipulisanje činjenicama. Podsetimo, Radovan Karadžić je (zvanično) uhapšen 21. jula 2008. godine. Radikali su, zbog toga, organizovali protest 29. jula 2008. u Beogradu. Panić je tog dana bio na ulici, prebijen je i preminuo je posle nekoliko nedelja. Šta konkretno sve do sada znamo o ovom slučaju?
Pratili smo i analizirali 232. TV performans predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Bio je gost TV Pink, govorio o požarima, protestima, regionu. Ponovo smo zabeležili brojne manipulacije. Među njima i predsednikov pokušaj da dovede u pitanje sposobnost rasuđivanja onih koji na ulicama širom Srbije i dalje podržavaju studente, traže odgovornost i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Nazivali su ih stranim plaćenicima, hrvatskim špijunima, obojenim revolucionarima, separatistima, ekstremistima, antisrbima, teroristima. Najzad - i nacistima i fašistima. Poređenja sa totalitarnim ideologijama zbog kojih su milioni ljudi ubijani i proterani, koriste se kako bi se studenti prikazali kao pretnja. Ovakva retorika vlasti i prorežimskih medija, upozoravaju sagovornici Istinomera, ne samo da predstavlja opasnu zloupotrebu istorije u propagandne svrhe, već i otvara prostor za represiju i legitimizaciju nasilja nad neistomišljenicima.
Nekoliko portala je u večernjim satima, u utorak 8. jula, objavilo da je član Predsedništva BiH Denis Bećirović „opet udario na Srbiju” zato što mu, kako su naveli u naslovima „smeta jer Vučić ne dozvoljava da se Srbi proglase za genocidni narod”. Ispod ovog naslova, isti mediji citiraju Bećirovića koji kaže da „ne stavlja znak jednakosti između naroda i pojedinaca koji su počinili zločine”. Njegove izjave su manipulativno iskorišćene za veličanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Kao i uvek sinhronizovani, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i najuticajniji mediji ponovo su pokušali da okrenu javnost protiv studenata u blokadi, profesora i dekana i konkretno - rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. Sredstvo im je ovog puta bila tvrdnja da su blokade, naročito Beogradskog univerziteta, „izazvale najveći egzodus srpskih studenata u inostranstvo”. Sa više adresa stiglo je i pitanje - „Stidiš li se, rektore?”. Da je reč o još jednom spinu kojim se pojačava kampanja protiv rektora Đokića i studentskog otpora bilo je jasno sa zvaničnim podatkom o broju studenata koji su se u prethodnih sedam meseci ispisali sa fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Od naslova o „udaru na Srbiju”, „pripremama krvoprolića”, do „genocid revolucije” i „raskrinkavanja paklenog plana blokadera na Vidovdan”. Ovu rutu prešli su mejnstrim mediji tokom dve nedelje nakon što su studenti u blokadi pozvali na protest u Beogradu 28. juna. Sve je počelo s navodima „studenata koji žele da uče” da „blokaderi žele da ih ubiju”, nastavilo se s tvrdnjama da studenti u blokadi „pozivaju na krvavi pir”, pa i da na Vidovdan hoće da proglase Srbe „genocidnim narodom”. U zenitu ove hajke emitovana je „specijalna emisija” u koprodukciji TV Informer, TV Pink, TV Prva, TV Happy, TV B92, Studija B, i to s „jezivim dokazima tajnog blokaderskog delovanja protiv srpskog naroda i države”. Kampanja protiv studenata tako se pretvorila u još ozbiljniju medijsku hajku - satanizovanjem, zastrašivanjem, optužbama i propagandom koja ne poznaje crvene linije.
Od „studenata koji žele da uče” do Pinka i Informera koji se pozivaju na Kodeks novinara Srbije - paralelna realnost pokušava da potisne onu koju građani širom Srbije već mesecima vide na svojim ulicama, društvenim mrežama, profesionalnim i odgovornim medijima. Vlast se u odgovoru na proteste i blokade služi različitim propagandnim tehnikama, među kojima je i tehnika „izvrnutog ogledala”. Tom tehnikom odgovornost za krizu svaljuje na one koji su na neodgovornost reagovali, nezadovoljstvo i kritike predstavlja kao „rušenje države”, a jedan čovek zadržava ulogu „čuvara” Srbije od unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja. U „izvrnutom ogledalu”, koje stvara konfuziju i otežava razlikovanje činjenica od manipulacija, predstavnici vlasti nisu sami - tu se stvaraju udruženja onih koji novinarstvo brane od novinara, posmatrači izbora koji više učestvuju nego što posmatraju, „fantastične nevladine organizacije” koje ulaze u obračun sa svim kritičarima vlasti. I spisku aktera paralelne stvarnosti tu nije kraj.
Od početka ruske agresije na Ukrajinu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegova supruga Olena na udaru su ruske propagande i dezinformacija u medijima i na društvenim mrežama. U različitim talasima manipulacija koje grade narativ o njihovom luksuznom životu tokom rata, i na srpskom jeziku širile su se tvrdnje kako je Zelenski kupio dve luksuzne jahte, Hitlerov mercedes, a Olena Zelenska automobil Bugati u vrednosti od više miliona evra. Takvi navodi stizali su sa lažnih veb sajtova, uz deepfake snimke, fotošopirane „dokaze”, a „izvori” su bili osobe koje ne postoje. Francuska državna agencija za borbu protiv dezinformacija Viginum objavila je da su ovakve dezinformacije deo ruskog seta informacione kampanje manipulacija pod nazivom „Oluja-1516”, koji za cilj ima diskreditaciju ukrajinskih vlasti, kako bi, po svemu sudeći, bila obustavljena podrška Zapada Kijevu. Meta ove ruske „oluje” nije samo Ukrajina - to su bili i američki izbori, izbori u EU, ali i njenim članicama.
Boris Bratina se „nada da će se snaći sasvim” na poziciji ministra informisanja i telekomunikacija. Tako je barem rekao gostujući u emisiji Hit tvit na TV Pink 27. aprila. Pomenuo je i „strahovitu količinu zakona” koje „mora da savlada”, pa pokazao da je „savladao” sve manipulacije kojima se u obračunu sa studentima i građanima, političkim neistomišljenicima i protivnicima, služe i javnosti poznatiji predstavnici vlasti. I on se drži narativa da na ulicama vidimo pokušaje „obojene revolucije” i da treba da „odbranimo” Srbiju (koju niko nije napao). „To” što se dešava u srednjim školama naziva „političkom pedofilijom” umesto podrškom srednjoškolaca studentima. Novi ministar informisanja, dakle, zvuči kao čovek koji je isti resor vodio 1998. godine, a danas je „pobedio obojenu revoluciju”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
