U „izvrnutom ogledalu” vlasti: Kako izgleda brisanje granica između činjenica i manipulacija
Od „studenata koji žele da uče” do Pinka i Informera koji se pozivaju na Kodeks novinara Srbije - paralelna realnost pokušava da potisne onu koju građani širom Srbije već mesecima vide na svojim ulicama, društvenim mrežama, profesionalnim i odgovornim medijima. Vlast se u odgovoru na proteste i blokade služi različitim propagandnim tehnikama, među kojima je i tehnika „izvrnutog ogledala”. Tom tehnikom odgovornost za krizu svaljuje na one koji su na neodgovornost reagovali, nezadovoljstvo i kritike predstavlja kao „rušenje države”, a jedan čovek zadržava ulogu „čuvara” Srbije od unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja. U „izvrnutom ogledalu”, koje stvara konfuziju i otežava razlikovanje činjenica od manipulacija, predstavnici vlasti nisu sami - tu se stvaraju udruženja onih koji novinarstvo brane od novinara, posmatrači izbora koji više učestvuju nego što posmatraju, „fantastične nevladine organizacije” koje ulaze u obračun sa svim kritičarima vlasti. I spisku aktera paralelne stvarnosti tu nije kraj.
„Postali smo svedoci promena vlasništva nad medijima – medijske kuće sve više postaju deo velikih korporacija, a mi, novinari, suočeni smo sa svim što to nosi. Upravo na tim mestima nestaje novinarska sloboda, a naš glas kao korektivnog faktora u demokratskom društvu postaje sve tiši. Sve češće smo prinuđeni da se prilagođavamo interesima onih koji žele da kontrolišu informacije, umesto da budemo nezavisni i verni istini”, pročitali smo pre nekoliko dana u članku sa naslovom „Osniva se Asocijacija novinara Srbije: Vreme je da uzmemo sudbinu naše profesije u ruke”.
Na kraju istog članka je spisak imena onih koji se okupljaju i pozivaju na Kodeks novinara Srbije, a na spisku su, između ostalog, urednik Informera Dragan J. Vučićević, Dejan Vukelić, poznata lica TV Pink Jovana Jeremić, Gordana Uzelac, Predrag Sarapa, Sanja Marinković, ali i TV Happy – Milomir Marić, zatim Tomislav Lovreković, Olivera Zekić. Među onima koji staju u odbranu novinarstva su, dakle, i lica medija koji krše osnovne postulate profesionalnog i odgovornog novinarstva, pa targetiraju, diskredituju, manipulišu, obmanjuju javnost i stavljaju se u službu propagande vlasti.
View this post on Instagram
„Asocijacija novinara Srbije” u nastajanju je samo još jedna od figura paralelne stvarnosti, koja pokušava da bude pandan nezavisnim udruženjima novinara. Onim čiji glas jasno čujemo kada upozoravaju i govore o gušenju medijskih sloboda u Srbiji i sve izraženijem ugrožavanju bezbednosti novinara.
„Studenti koji žele da uče” i „pravi srpski rodoljubi”
Kao odgovor studentima u blokadi koji su pokrenuli talas protesta širom Srbije, u Pionirskom parku pojavili su se „studenti koji žele da uče”. Dok su sa medijima targetirali prve, predstavnici vlasti o grupi ispred zgrade Predsedništva govorili su kao o „divnoj deci”, njihovoj „neverovatnoj hrabrosti i ljubavi prema otadžbini”, što su reči predsednika Aleksandra Vučića, dok je predsednica parlamenta Ana Brnabić isticala kako je „srcem i dušom uz studente bez Roleksa”.
I u izjavama državnih funkcionera i u naslovima mejnstrim medija okupljeni u Pionirskom parku su predstavljeni kao kontrateža studentima koji blokiraju fakultete i mesecima traže odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu, ali i vanredne parlamentarne izbore jer njihovi prvi zahtevi nisu ispunjeni.
Jedna od karika paralelne stvarnosti pripada i nevladinim organizacijama koje zapravo poprimaju oblike vladinih nevladinih organizacija. Među najglasnijima je Centar za društvenu stabilnost, organizacija o kojoj je Istinomer već pisao, a koja je prethodnih meseci uzela aktivno učešće u obračunu sa svim neistomišljenicima i protivnicima vlasti.
Sredstvo za taj obračun je propaganda kojom se i vladajuća stranka koristi u kampanjama protiv studenata, opozicije, profesionalnih medija, organizacija civilnog društva, ali i drugih javnih ličnosti koje su podržale studente u blokadi. I princip je isti – dok su suštinski nevladine organizacije mahom označene kao „strani plaćenici”, Centar za društvenu stabilnost je organizacija koju je Ana Brnabić nazvala „fantastičnom nevladinom organizacijom”, a predsednik Vučić „pravim srpskim rodoljubima”.
Na istim talasnim dužinama Centra za društvenu stabilnost je Centar za evropske vrednosti. Reč je organizaciji koja je, kao i Institut za evropske slobode, osnovana manje od mesec dana dana pre izbora u Zaječaru i Kosjeriću, a oba udruženja imala su svoje posmatrače izbornog procesa u ova dva mesta.
Kako je Istinomer ranije pisao, internet pretraga imena njihovih posmatrača pokazala je da se većina njih poklapa sa imenima ljudi bliskih ili povezanih sa SNS-om, ili ljudi zaposlenih u javnim preduzećima. Osim toga, Centar za evropske vrednosti „uklopio” se u propagandu vlasti kojom se mesecima, pa i godinama targetira Posmatračka misija Crte. U saopštenjima obe organizacije o tome kako je protekao izborni proces u Zaječaru i Kosjeriću videli smo još sličnosti – prepoznali smo jezik vlasti koja za sve optužuje isključivo „blokadere”, opoziciju i nezavisne posmatrače.
Ali to nije sve…
Mesecima unazad gledamo i kako vlast, kao odgovor na masovne proteste širom zemlje, organizuje svoje skupove sa kojih poručuje „Ne damo Srbiju”. Kako je studentima u blokadi stizala sve veća podrška od profesora i drugih javnih ličnosti, stigli su i naslovi i tekstovi u mejnstrim medijima u kojima se ističe kako je predsednikov Pokret za narod i državu okupio „istaknute ličnosti, priznate lekare, profesore i akademike”. Slušali smo od najviših državnih zvaničnika i o „kontrarevoluciji”, pobeđivanju „obojene revolucije” koja se nije ni desila i „odbrani” Srbije koju niko nije ni napao.
View this post on Instagram
Kriza je zapravo samo mobilisala veći broj aktera koji čine to „izvrnuto ogledalo”. Krajem oktobra, na YouTube-u se pojavio nalog pod nazivom Lažomer. Tada nam je privukao pažnju zbog sličnog naziva i sa pečatom koji podseća na Istinomer, ali i zbog naznake da bi mogao da bude fokusiran na utvrđivanje činjenica u izjavama političara i medijima. Analizom objavljenih video priloga na ovom kanalu utvrdili smo da nema reči o fektčekingu, već da je Lažomer samo još jedan kanal za etiketiranje opozicije i kritički nastrojenih medija, veličanje vlasti i plasiranje istih manipulacija kojima se u obračunu sa političkim protivnicima i neistomišljenicima služe i državni funkcioneri.
I kako ovi akteri paralelne stvarnosti i njihove poruke dobijaju više prostora u najuticajnijim medijima, televizijama s nacionalnom pokrivenošću, pa i podršku vlasti, dodatno se podgreva sveprisutni narativ o „teroru manjine” koja navodno ne želi dobro Srbiji i radi za tuđe interese. Njoj se, u „izvrnutom ogledalu” suprotstavlja većina na čijem čelu je jedan čovek – predsednik Aleksandar Vučić.
