Brnabić pronašla i „lepšu” stranu rezolucije EP – koja ne postoji
U reakciji na najnoviju rezoluciju Evropskog parlamenta, u kojoj se odgovornost za eskalaciju represije pripisuje srpskim vlastima, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić osvrnula se na prethodnu vanrednu rezoluciju EP. Onu o dokumentovanim neregularnostima i manipulacijama na izborima održanim u decembru 2023. godine. Brnabić je poredila broj poslanika koji su glasali za i protiv obe rezolucije, navela da je sada bilo manje glasova „za”, više „protiv”, pa došla do zaključka da je to „pozitivan signal evroparlamentaraca prema Srbiji”. Iako su podaci tačni, ništa nije u redu sa ovom računicom.
Za rezoluciju Evropskog parlamenta „o polarizaciji i rastućoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu“, koja se smatra „najoštrijom” prema srpskim vlastima do sada, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je medijima rekla:
„Ja se ne bih složila da je ta rezolucija nikad oštrija. Mi smo imali mnogo gore rezolucije EP. Mislim da je prethodna vanredna EP koja je bila nakon izbora 2023. godine za mene bila mnogo mnogo oštrija i mnogo gora nego ova rezolucija. Zato što je tom rezolucijom EP pozvao da se u Srbiji sprovede, kako oni kažu, nezavisna istraga o izborima, i da mi praktično, damo, da se odreknemo važnog dela suvereniteta u korist nekih stranaca koji bi vodili istragu i ispitivali naše građane”.
Navodni zahtev za „odricanjem važnog dela suvereniteta” nikada nije postojao, i on je samo zamena teza kojom se Brnabić služila kako bi osporila činjenicu da je i Evropski parlament reagovao na nalaze posmatračkih misija o neregularnostima i manipulacijama na izborima u decembru 2023. godine.
I reagovao je rezolucijom usvojenom 8. februara 2024. godine, kojom je pozvao na „nezavisnu istragu koju bi sproveli ugledni međunarodni pravni stručnjaci i institucije o nepravilnostima na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, sa posebnom pažnjom na izbore za Skupštinu grada Beograda, jer se određene optužbe, uključujući i one koje se odnose na migraciju glasača na lokalnom nivou, proširuju izvan delokruga obuhvaćenog OEBS/ODHIR izveštajem”.
Tu rezoluciju Ana Brnabić je uporedila sa rezolucijom koja se bavi odgovorom vlasti na proteste nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Brnabić je, kako su preneli mediji i kako je objavljeno na sajtu Srpske napredne stranke, rekla da je od prethodne rezolucije o Srbiji do danas porastao broj onih koji su glasali protiv sa 53 na 103 i naglasila da je „nekredibilnom, neracionalnom i apsolutno jednostranom politikom protiv Srbije” porastao broj evroparlamentaraca koji nisu uzdržani, nego glasaju protiv rezolucije.
„Čak se duplirao i broj evroparlamentaraca koji su bili uzdržani, a smanjio se broj onih koji su glasali za rezoluciju. Tako da kada pogledate njihove brojeve, to pokazuje u stvari potpuno drugačiju sliku od one koju oni žele da predstave, a to je evropski parlament i evroparlamentarci koji ne žele da glasaju za rezolucije koje su ovako pristrasne i nefer prema Srbiji”, navela je Brnabić i dodala da je to „jako dobro” i „jako pozitivan signal evroparlamentaraca prema Srbiji”.
Podaci koje je predsednica parlamenta navela su tačni – za rezoluciju o izborima 2023. godine glasao je 461 poslanik EP, protiv ih je bilo 53 i uzdržanih 43. Za rezoluciju kojom se posebno skreće pažnja na represiju prema demonstrantima u Srbiji glasalo je 457 evroposlanika, protiv su bila 103, dok su uzdržana ostala 72 evroparlamentarca. Dakle, Brnabić je u pravu kada kaže da je „za” najnoviju rezoluciju glasalo manje evroparlamentaraca, kao i da je bilo više onih koji su bili protiv i uzdržanih.
Bez obzira na brojeve, ovakvo poređenje je spin kojim predsednica Skupštine Srbije pokušava da utiša odjeke rezolucije kojom je EP podržao pravo studenata i građana na mirne proteste, a osudio nasilje vlasti.
Rezoluciju iz 2024. godine i rezoluciju usvojenu prethodnih dana nije moguće porediti jer se radi o dve u potpunosti različite teme i o različitim političkim događajima. Rezolucija o izborima usvojena je mesecima pre pada nadstrešnice i početka protesta, ali i odluke vlasti da umesto ispunjenjem zahteva i raspisivanjem izbora, odgovori fizičkim i propagandnim nasiljem nad građanima.
Kada je reč o „pozitivnim signalima evroparlamentaraca” koje je Brnabić pomenula, njih ima ali prema studentima i građanima koji su skoro godinu dana na ulicama. Za vlast ne, jer je Evropski parlament, između ostalog, osudio i „delovanje članova vladajuće stranke u organizovanju nelegalnog kampa u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva i njegovo kasnije proširenje na trg ispred Narodne skupštine”.
View this post on Instagram
EP je osudio i otvoreno mešanje Ruske Federacije u proteste u Srbiji kroz dezinformacije koje šire ruski zvaničnici, uključujući Vladimira Putina, u kojima se govori o „obojenoj revoluciji” uz podršku Zapada, pa i odbacio optužbe srpskih zvaničnika i provladinih medija da su EU i neke njene članice bile umešane u organizaciju studentskih protesta sa ciljem pokretanja “obojene revolucije”. Vlast u Srbije je pozvana da preduzme mere protiv takve „maligne propagande u domaćim medijima, umesto što učestvuje u njenom širenju”.
Evropski parlament je pozvao na hitne, nepristrasne i transparentne istrage svih navoda o nepotrebnoj i neproporcionalnoj upotrebi sile, proizvoljnim hapšenjima, pritvorima, torturi, seksualnom nasilju nad pritvorenicima, politički motivisanim gonjenjima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava, uključujući pljuvanje i prebijanje vezanih pritvorenika, verbalnu degradaciju i pretnje smrću.
