Desetine hiljada pristalica gruzijske opozicije okupilo se 28. oktobra ispred zgrade parlamenta u Tbilisiju u znak protesta zbog zvaničnih rezultata parlamentarnih izbora, za koje tvrde da su pokradeni. Proevropska opozicija traži poništavanje izbora na kojima je vladajući proruska partija Gruzijski san proglasila pobedu, uz tvrdnju da su izbori namešteni uz pomoć Rusije.
„Politički interes uvek mora biti sekundarni i mora biti ispod nacionalnog interesa, tu od Nemačke možemo da učimo”, poručila je predsednica parlamenta Ana Brnabić tokom posete Berlinu početkom jula. Govorila je o litijumu. Istom onom litijumu na koji je do nedavno bila „stavljena tačka” i koji nije bio među istaknutijim „nacionalnim interesima” ni tokom prethodnih parlamentarnih, ni lokalnih izbora. Tada predstavnici vlasti nisu, kao u poslednjih nekoliko nedelja, insistirali na tome da „društvo u Srbiji donese odluku” kada „čuje sve argumente”. Da jesu, izborna kampanja bi možda zaličila na ono što treba da bude - arena u kojoj će se podjednako čuti sve političke opcije i njihovi različiti stavovi po različitim pitanjima. Umesto toga, tema iskopavanja litijuma zvanično je vraćena za sto kada su izbori završeni, a novu priliku za „donošenje odluka” o „nacionalnim interesima” građani će imati samo ako se nekim slučajem obistine najave s vrha o referendumu. Ne o projektu „Jadar”, nego o opozivu predsednika Srbije.
Vlast usvaja „svesrpski dokument” koji ne podržavaju svi građani, u Srbiji se živi dramatično bolje, putevi, pruge i kanalizacija grade se iz kredita iako država ima mnogo novca, RTS izveštava nesrazmerno više o opoziciji nego o vlasti, o litijumu se ništa ne zna, ali je jasno da „opozicija plaši narod” - sve je moguće u Skupštini Srbije. Pa i da se usvoji 60 tačaka dnevnog reda tako da se o većini predloga ne čuje ni reč. Glavna tema je trebalo da bude Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, ali su dijametralno suprotni stavovi o mogućnosti iskopavanja litijuma potisnuli sve ostalo.
Ovogodišnje izbore u Meksiku obeležio je nezapamćeni talas nasilja, međutim, viralna tvrdnja sa društvenih mreža da je “u Meksiku ubijeno 37 predsedničkih kandidata” — nije istinita.
Portali Alo, Informer, Novosti, B92, 24/7, nakon zatvaranja biračkih mesta, preneli su skoro identičnu - netačnu “vest” - da je šef posmatračke misije Crte o ovom izbornom danu rekao da su se dogodili “minorni incidenti”. U razmaku od nekoliko minuta tabloidi su, koristeći slične ili iste fraze, izvestili da je Crta “priznala” da su izbori “čisti kao suza”. Šta je zaista Nedeljkov rekao na konferenciji za medije i kako je napravljen jedan brzi izborni spin u domaćim medijima izvlačenjem izjave iz konteksta?
Kada za dve nedelje, 2. juna Beograđani pođu na svoja biračka mesta, imaće mogućnost da izaberu između 14 političkih opcija i to je sada konačan broj. Onaj kome je jasno kako se na listiću našlo čak 14 stranaka ili pokreta, ko su ti ljudi i gde neki od njih nestaju pre i posle izbora - taj razume kako opstaju režimi u Srbiji. Na listama imate vlast, imate opoziciju, manjine, evropejce, antivaksere, teoretičare zavere, desničare. Još jednom je uspešno kreirana slika da građanin bira između Aleksandra Vučića i 13 ostalih različitih opcija. Jer, kako vole da kažu iz vlasti, izbori su uvek praznik demokratije.
Da li su izmene zakona o biračkom spisku velika pobeda opozicije i korak ka povratku poverenja u izborni proces ili samo kozmetika, botoks i prevara koja ide na ruku režimu Aleksandra Vučića? Poslanici iz stranaka koje ne izlaze na beogradske izbore uporno su ponavljali da je čitava ideja da Aleksandar Vučić 2. juna uveče izađe, proglasi pobedu i kaže da je Srpska napredna stranka pobedila pod uslovima opozicije. Dan nakon usvajanja zakona to je potvrdila sama predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić kada je izjavila da su poslanici SNS „zapušili nos” i glasali za izmenu Zakona o jedinstvenom biračkom spisku kako 3. juna opozicija ne bi kukala što je izgubila izbore.
Odnosi u srpskoj parlamentarnoj opoziciji (a i na celoj izborno-političkoj sceni) do te mere su se zakomplikovali da se postavlja neironično pitanje, ima li svrhe uopšte ih objašnjavati. Ne zato što je to nemoguće učiniti, nego zato što postoji opasnost da dan nakon objavljivanja ovog teksta to što smo napisali uopšte više ne bude tačno. Jer trenutna situacija deluje na duži rok neodrživa, što je mogao da vidi svaki gledalac prve sednice Skupštine Srbije u novom sazivu.
Jedan naslov je bio dovoljan za novi spin. Kada su predstavnici vlasti pročitali da nemački univerziteti studentima nude novac za promenu prebivališta uoči izbora, uperili su prst u najčešće omraženu Nemačku, „Kurtijeve lobiste” i „osvedočene protivnike Srbije”. Tim prstom pokušali su da pokažu da se ono što u Srbiji izgleda kao zloupotreba i prekrajanje izborne volje građana, u Nemačkoj zove „odbrana demokratije”. I sve je, umesto u odbranu demokratije od zapadnog „licemerja”, pretvoreno u odbranu neodbranjivog - nastavljena je serija manipulacija korisnih za prikrivanje izbornog inženjeringa.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
