„Borba počinje! Neka bude borba neprestana, do pobede, do konačne pobede“, orilo se Sportskim centrom „Šumice” u nedelju, 3. marta. Kao da kreće u boj, ove reči izgovorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i suštinski označio početak još jedne izborne kampanje. Za izbore koji još nisu raspisani. Za izbore u kojima neće učestvovati, ali će „pomoći”. Za izbore tokom kojih ćemo se, po svemu sudeći, suočiti sa istim spinovima koji su obeležili i prethodnu izbornu kampanju, ali i svako od nekoliko stotina predsednikovih obraćanja u godini.
“Razmislite samo da se sklonim sa liste koliko bi ljudi za vas glasalo”, poručio je predsednik Srbije i član Srpske napredne stranke svojim stranačkim kolegama, koji su se, u susret najnovijim beogradskim izborima, okupili u sportskoj hali „Šumice“. A u septembru 2017, nedugo pošto je prvi put izabran za predsednika (svih građana) Srbije, Vučić je odlučno saopštio rukovodstvu SNS - "ovo su poslednji izbori u Beogradu na kojima nastupate pod mojim imenom".
Ne jednom sam se okomio na estradu kao na stecište umetnika korumpiranih vlastitom zabludom da njihovo blagostanje zavisi od vlasnika naše nesrećne nastambe: samo da bi cupkali u predosadnom besomučju najluđe noći na televiziji, prave se da ne vide kako žive u naopakoj državi, samo da bi bili članovi žirija prenebregavaju državin zulum i reketiranje pauperizovanih konzumenata njihovih mudrolija, e, sad me je prijatno iznenadio pevač zvani od milošte Topalko, koga je lično vladar sarkastično pomenuo kao mogućeg nosioca izborne liste, iako se Topalko samo iskreno pobunio što mu je zbog vladara prekinuta pesma u “Šarenici”.
“Tomislav Nikolić je čovek koji voli SNS baš kao i ja, i kad nismo predsednici SNS-a, mi smo uz SNS”. Ovu rečenicu je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio javnosti kao objašnjenje za svoj iznenadni poziv bivšem predsedniku Srbije i SNS da se uključi u predstojeću predizbornu kampanju. Čini se da je tu ukalkulisao i zaborav mnogih na to na koji način je okončan prvi (i jedini) predsednički mandat Tomislava Nikolića i kako je, u samo nekoliko dana nakon što je saopštio da će se kandidovati za drugi, doživeo uragan uvreda i kvalifikacija baš iz stranke “koju voli” i tako otpraćen u političku penziju.
Povećanje izbornog cenzusa sa sadašnjih tri, na nekadašnjih pet posto postala je tema kojom u proseku jednom mesečno neki funkcioner Srpske napredne stranke „zapreti” opoziciji. Taj je procenat, kažu, za opoziciju misaona imenica, pa se time javnosti nameće slika da sada samo od dobre volje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji formalno nije, ali suštinski jeste šef najjače stranke, zavisi ko će se sledeći put pridružiti naprednjacima u skupštinskim klupama. Sagovornici Istinomera kažu da je, pravno gledano, menjanje izbornih zakona moguće svake godine, ali da promena pravila igre pred raspisivanje izbora nije dobra demokratska praksa.
Kada su 3. aprila prošle godine zatvorena birališta, predsednik države želeo je da u javnosti ostavi utisak da je samo pitanje meseca kada će se ponovo na izbore. Skoro godinu i po kasnije teško je oteti se utisku da je Vučić planirao da nove parlamentarne i beogradske izbore veže za redovne pokrajinske i lokalne, planirane za proleće 2024, a da su brojne najave i začikavanja kome “ne bi bilo pametno” da zvanično proveri svoju političku težinu, samo već više puta viđena magla kojom se pokušava da prekrije svakodnevica prepuna izazova ali i, uprkos nemilosrdnoj propagandi, opipljivog nezadovoljstva velikog broja građana.
Skupite 85 poslanika, ja ću vam obezbediti još toliko, pa idemo na referendum, ali onda ćete imati i neke druge izbore, izjavljuje ovih dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nedavno tvrdio da su mu izbori “poslednja rupa na svirali”, da ne misli da je to “dobro rešenje za Srbiju”, a mesec dana pre toga opoziciji je poručivao da "ako hoće izbore, imaće ih".
Grupa bivših vojnih lica i agenata izraelske obaveštajne službe, koja sebe naziva „Tim Horhe“, više od dve decenije iz senke manipuliše izborima širom sveta. Koristeći se dezinformacijama, falsifikovanim dokumentima, armijama botovskih naloga ova propagandna mašinerija diskredituje političke protivnike svojih klijenata i smanjuje njihove šanse u izbornoj areni. Svoje prste, tvrdi istraživački portal KRIK, umešali su i u dokumentaciju na kojoj je izgrađena afera „Mauricijus“ usmerena ka lideru opozicione Stranke slobode i pravde, Draganu Đilasu. Kao svoj istraživački serijal, podatke o Đilasovim bankovnim računima, na proleće 2021. godine, prve su plasirale Večernje novosti. Kako su otkriveni i šta sve rade ljudi za koje nemački Špigel kaže da napadaju „srce demokratije“?
Građani se o politici najviše informišu gledajući televiziju i više od polovine veruje provladinim televizijama. Voleli bi demokratiju sa čvrstom rukom, a primetan je porast onih koji misle da se Srbija kreće u lošem pravcu. Raste ravnodušnost prema EU, ali i zabrinutost zbog eventualnog saveza sa Rusijom. Iako je u odnosu na prve mesece rata u Ukrajini vidljivo udaljavanje stavova od ruske pozicije, većina i dalje smatra da Srbija treba da zadrži dobre odnose sa Rusijom i po cenu odustajanja od EU, pokazuje najnovije istraživanje Crte.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
