Projekat razvoja genetski modifikovanih komaraca biotehnološke kompanije „Oxitec” manipulativno je predstavljen u objavama na Fejsbuku. Bil Gejts je finansirao pojedine projekte ove kompanije, ali ne i projekat genetski modifikovanih komaraca koji su pušteni na Floridi.
Suprotno viralnim tvrdnjama sa društvenih mreža, nema dokaza da je Svetski ekonomski forum najavio uvođenje politike „jednog deteta” u belim porodicama u Sjedinjenim Državama.
Fotografije ulica prekrivenih ribom dele se na Fejsbuku uz tvrdnju da prikazuju nedavni incident u gradu Lajaman u Australiji, u kojem su tokom oluje zajedno sa kišom padale i ribe. Fotografije, međutim, nemaju veze sa pomenutim događajem. Jedna prikazuje rekonstrukciju događaja za „BBC” TV seriju „Supernatural” iz 1999. godine, dok je na drugoj zabeležena nezgoda u provinciji Guejdžou u Kini 2015. godine, kada su se vrata kamiona koji je prevozio ribu slučajno otvorila. Takozvana „kiša životinja” je meteorološki fenomen koji nastaje kada jake oluje, koje se formiraju iznad vodenih površina, usisaju životinje, a zatim ih bacaju kilometrima dalje.
Pojedini austrijski, a potom i mediji iz Srbije i regiona, preneli su informaciju da se od 1. marta nošenje maske u Austriji kažnjava sa 150 evra. Austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova negira ove tvrdnje i objašnjava novonastalu zabunu.
Društvenim mrežama dele se tvrdnje da je u rudniku uglja „Bogdanka” u Poljskoj pronađena masovna grobnica ukrajinskih vojnika sa preko 500 leševa. O tome, međutim, ne postoje nikakvi krediblni dokazi. PR služba rudnika demantovala je autentičnost spornih navoda. Dezinformacija je potekla sa anonimnog Telegram kanala koji, prema tvrdnjama Službe bezbednosti Ukrajine, „koriste ruske specijalne službe za podsticanje antivladinih osećanja u Ukrajini”.
Odluka vlade Škotske da obustavi upotrebu inhalacionog anestetika desfluran obmanjujuće je predstavljena u pojedinim člancima koji se dele na Fejsbuku. Suprotno spornim naslovima, ova država nije zabranila anesteziju, već upotrebu jedne vrste anestetika zbog štetnog uticaja na globalno zagrevanje.
Skorašnja odluka Vlade Meksika o zabrani eksperimenata solarnog geoinženjeringa iskorišćena je za širenje manipulativnih tvrdnji da je time potvrđeno postojanje čuvenih „kemtrejlsa”. Solarni geoinženjering je vrsta klimatskog inženjeringa čiji je cilj hlađenje planete odbijanjem sunčeve svetlosti od Zemlje nazad u svemir. Prate ga brojne kontroverze budući da može da rezultira negativnim posledicama po ljude i životnu sredinu. Odluka meksičkih vlasti bazira se na činjenici da trenutno ne postoje međunarodni sporazumi o aktivnostima i monitoringu ove vrste klimatskih manipulacija. U saopštenju ministarstva Meksika ne pominju se kemtrejlsi, niti ova odluka dokazuje da su kondezacioni tragovi koji ostaju iza aviona na nebu „štetne hemikalije”.
Glavni grad Škotske postao je prva evropska prestonica koja je podržala usvajanje Ugovora/Pakta o ishrani na biljnoj bazi, čiji je cilj da zastavi degradaciju kritičnih ekosistema uzrokovanih poljoprivredom životinja. Na društvenim mrežama raširilo se obmanjujuće tumačenje da sprovođenje ove inicijative u praksi znači zabranu konzumacije mesa u javnim ustanovama. Predsednik Gradskog veća Edinburga demantovao je sporne navode i rekao da sporazum nije pravno obavezujuć. Iako će ishrana na biljnoj bazi biti promovisana u javnim ustanovama, meso će i dalje ostati na jelovnicima, te će svako imati mogućnost izbora.
Viralni video snimak izvora iz kojeg istovremeno teku voda i vatra deli se na Fejsbuku uz tvrdnju da je nastao u Meki i tumačenje da predstavlja „predznak nadolazećeg smaka sveta”. Snimak je, međutim, nastao u Iraku 2015. godine. Vatra je bila uzrokovana curenjem plina koji izlazi zajedno sa vodom iz izvora. Ovakva vrsta izvora postoji i na drugim mestima u svetu, a uglavnom ih karakteriše gorenje zapaljivih gasova uporedo sa isticanjem vode.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
