Video snimak ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog na kojem govori o tome šta NATO treba da uradi kako bi odvratio Rusiju od upotrebe nuklearnog oružja, ponovo se deli na društvenim mrežama sa pogrešnim prevodom. Zelenski nije pozvao NATO da izvrši nuklearni napad na Rusiju, već rekao da bi Alijansa preventivnim merama, poput uvođenja sankcija i oružane pomoći, trebalo da onemogući Rusiji da koristi nuklearno oružje.
Na Fejsbuku se raširio članak u kojem se tvrdi da je visoka zvaničnica američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti „uhvaćena” kako govori da „elite treba da se oslobode svih belaca u SAD i zamene ih imigrantima kako bi smanjili broj ljudi koji odbijaju vakcine”. Posredi je manipulacija izjavom doktorke Kerol Bejker iz 2016. godine. Njen komentar o razlikama u prihvatanju vakcina izvučen je iz konteksta. Bejker je na spornom snimku govorila o otporu na vakcinaciju nekih zajednica u Hjustonu u Teksasu, upoređujući belu zajednicu sa imigrantskom hispanoameričkom zajednicom. Takođe, Bejker u momentu davanja te izjave nije imala nikakvu funkciju u CDC-u.
U prethodnih devet dana, svet su obišle slike zemljotresom uništenih turskih i sirijskih gradova u kojima je više od 36 hiljada ljudi izgubilo život. Da nesreća gotovo nikad ne dolazi sama, pokazuju i teorije zavere i dezinformacije koje su, već u prvim satima nakon zemljotresa, kružile društvenim mrežama. Koje su to manipulacije u vezi sa zemljotresima u Turskoj i Siriji postale viralne, kako ih brzo raskrinkati, ali i sprečiti njihovo širenje?
Stari snimci katastrofa iz različitih delova sveta masovno se dele društvenim mrežama a pogrešno su pripisivani ovonedeljnim zemljotresima koji su pogodili Tursku i Siriju. Među njima su snimci cunamija koji su zadesili južnoafrički grad Durban 2017. godine, ali i ostrvo Sulavesi 2018. godine.
Fotografija psa koji leži na ruševinama deli se na društvenim mrežama uz tvrdnju da je nastala nakon razornih zemljotresa koji su 6. februara ove godine pogodili područja Turske i Sirije. Iako se fotografija uglavnom deli u kontekstu podrške pogođenim zemljama, činjenica je da je ona stara nekoliko godina i može se pronaći na sajtovima za prodaju fotografija.
Područje Turske i Sirije koje je u ponedeljak pogođeno razornim zemljotresima jačine 7,8 i 7,5 stepeni Rihterove skale izuzetno je trusno područje sa redovnim podrhtavanjima. Teoretičari zavere, pak, šire tezu da su za sasvim izvesno najsmrtonosniji zemljotres u deceniji odgovorni „Amerikanci i tajno Teslino oružje zbog kojeg ga je CIA ubila“.
Insekti su deo ljudske ishrane već hiljadama godina u različitim kulturama širom sveta, međutim, najava odobravanja grupe insekata za ljudsku ishranu u Evropi donela je skepsu, pa gađenje, ali i povod za širenje dezinformacija kod jednog dela korisnika društvenih mreža.
Dezinformacija o tome da dvostruka vakcinacija protiv kovida 19 trajno smanjuje imunitet, vraćena je u život na društvenim mrežama. Posredi je pogrešno tumačenje izveštaja britanske vlade iz 2021. godine. Iako je Agencija za zdravstvenu sigurnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) u izveštaju primetila niži broj ‘N antitela’ kod ljudi koji su se zarazili kovidom 19 nakon dvostruke vakcinacije, to ne znači da su vakcine uticale na smanjenje prirodnog imuniteta.
U konspiracionim i dezinformatorskim krugovima, smrti poznatih ličnosti iz različitih segmenata kulture, politike ili sporta se već neko vreme povezuju sa vakcinacijom protiv kovida. Da je ova neosnovana teza i dalje na snazi pokazuje novi slučaj navodnih „1100 srčanih smrti mladih sportista od početka kampanje za vakcinaciju“. Izvor ove tvrdnje: pismo, anonimni blog i teoretičari zavere.
Kolaž fotografija na kojima vidimo „šminkanje ratnih rana” raširio se na društvenim mrežama uz isprobanu dezinformacionu taktiku - tvrdi se da predstavlja dokaz da Ukrajina lažira ratna stradanja. Fotografije su, međutim, snimljene tokom borbene obuke za pružanje prve pomoći i zbrinjavanje žrtava 2016. godine u Ukrajini.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
