Da li samo Kina može da nam pomogne ili Srbija nastavlja evropski put, je l’ još važi “nas i Rusa 300 miliona” ili samo s Amerikom možemo ostvariti ciljeve? O ciljevima spoljne politike Srbije nema javne rasprave, najčešće je vodi predsednik Srbije, povremeno i šef diplomatije, pa i svi ostali ministri. Ako potražite spoljnopolitičku strategiju Srbije, naći ćete predloge nevladinog sektora, tekstove iz 2017. u kojima se kaže da je pod hitno treba doneti ili projekte iz 2013. Odnos Srbije prema svetu danas možda najbolje opisuje stara izreka „Dobro jutro, čaršijo, na sve četri strane”.
Uprkos tome što zvanična statistika još od početka pandemije, pa sve do današnjeg dana, jasno pokazuje da je stopa mortaliteta od novog korona virusa veća od stope mortaliteta virusa gripa, građani Srbije u poslednjih nekoliko dana na Fesjbuku masovno dele objavu u kojoj se tvrdi da su “veće šanse da umrete od običnog gripa nego od kovida”. Objava se deli uz poruku “Stop maskama i prisilnoj vakcinaciji protiv korone!”
Korisnici društvene mreže Fejsbuk u Srbiji su poslednjih dana delili objavu u kojoj se navodni citat o “prinudnoj vakcinaciji ljudi” pripisuje bivšem američkom državnom sekretaru Henriju Kisindžeru. Međutim, ne postoje dokazi da je Kisindžer ovo ikada rekao.
Sukobljena mišljenja građana oko pitanja koliko su zaštitne maske efikasne i bezbedne u borbi protiv suzbijanja virusa korona aktuelna su još od početka pandemije pa sve do današnjeg dana. Iako prema svim dosadašnjim zvaničnim naučnim saznanjima ne postoje dokazi koji bi potkrepili tvrdnje da višesatno nošenje maski može ikako da ugrozi naše zdravlje, u tekstu koji je nedavno objavio jedan domaći portal, a koji je samo putem društvene mreže Fejsbuk vrlo brzo prikupio na stotine hiljada pregleda, tvrdi se da je višečasovno nošenje maski višestruko opasno po zdravlje ljudi.
Od tvrdnji da je virus korona slabiji od sezonskog gripa, da je u pitanju “najsmešniji virus ikada”, preko uvođenja vanrednog stanja, zastrašivanja da će “biti malo groblja da primi sve nas”,
tajnih nabavki i potera za respiratorima i vakcinama, pa do “pobede” nad epidemijom, a potom najava novog “zatvaranja” i policijskog časa - prošlo je punih šest meseci. Tačnije, od 6. marta i prvog zvanično zabeleženog slučaja zaraze virusom korona u našoj zemlji.
Na društvenoj mreži Fejsbuk poslednjih dana kruži tvrdnja da PCR test detektuje “samo upalu, ali ne i od čega je ona nastala”, te da se ljudi “proglašavaju” za pozitivne na virus korona iako možda boluju od neke druge bolesti. Tvrdnja je zasnovana na navodnoj izjavi člana Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19 pulmologa dr Branimira Nestorovića.
Šta nam tačno govore podaci Republičkog zavoda za statistiku i Nacionalne službe za zapošljavanje kada pričamo o ljudima koji su dobili otkaz u vreme korona krize? Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević već mesecima građanima saopštava podatke koji se odnose samo na “registrovanu zaposlenost”, odnosno prijavljene radnike, dok oni neprijavljeni, koji su zapravo u najvećem riziku da ostanu bez posla, bivaju potpuno zanemareni i isključeni iz zvanične statistike.
O tome da se mnoge vlade širom sveta nisu najbolje snašle kada je u pitanju odgovor na, i dalje aktuelnu, pandemiju virusa korona, svedoči činjenica da su mnogi državni zvaničnici upravo u jeku pandemije odlučili da ponude svoje ostavke. Pokrenute istrage i skandali oko nabavke medicinske opreme, kao i navodne “pretnje smrću” i slučajevi “zastrašivanja” zdravstvenih zvaničnika, samo su neki od razloga koji se pominju kao presudni za ovakav potez nadležnih.
Zašto je za izjavu da „Srbija radi sve što rade sve razvijene zemlje kako bi kontolisale tokove novca, da bi sprečili finansiranje terorizma i tih aktivnosti“ ministar finansija Siniša Mali od Istinomera dobio ocenu zloupotreba činjenica? Da li u Evropi zaista samo četiri države testiraju više na virus korona u odnosu na Srbiju, kako to tvrdi predsednik Aleksandar Vučić?
Odgovore saznajte u novoj epizodi serijala Fakat.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
