Ne, višesatno nošenje zaštitnih maski ne dovodi do smanjenja kiseonika u krvi i trovanja ugljen-dioksidom

Sukobljena mišljenja građana oko pitanja koliko su zaštitne maske efikasne i bezbedne u borbi protiv suzbijanja virusa korona aktuelna su još od početka pandemije pa sve do današnjeg dana. Iako prema svim dosadašnjim zvaničnim naučnim saznanjima ne postoje dokazi koji bi potkrepili tvrdnje da višesatno nošenje maski može ikako da ugrozi naše zdravlje, u tekstu koji je nedavno objavio jedan domaći portal, a koji je samo putem društvene mreže Fejsbuk vrlo brzo prikupio na stotine hiljada pregleda, tvrdi se da je višečasovno nošenje maski višestruko opasno po zdravlje ljudi.

 

Portal “Srbin.Info” je nedavno objavio tekst “Evo do čega dovodi višesatno nošenje maski” koji potpisuje pimarijus dr Milan Roganović. Tekst je preneo i portal “Srbija Danas”, a nakon deljenja ove objave na njihovoj stranici na društvenoj mreži Fejsbuk, tekst je za samo nekoliko dana pregledan preko 300 hiljada puta, pokazali su podaci sa Fejsbuk analitike. Međutim, nakon naše provere, ispostavilo se da su u članku iznesene pretežno dezinformacije.

 

Gepostet von Србија Данас am Freitag, 4. September 2020

 

U tekstu se autor, povodom početka školske godine, osvrće na nedoslednost i kontradiktornost u ponašanju nadležnih tokom pandemije, stavljajući akcenat na aktuelan “problem” nošenja zaštitnih maski.

“S medicinskog aspekta, posebnu pažnju privlače izričita naredba da svi u školama moraju nositi zaštitne maske, pa i najmlađi đaci, iako nema dokaza da su maske sigurna zaštita od ma kog virusa, kao i neke tvrdnje kako je višečasovno nošenje maski potpuno bezopasno. Međutim, brojni stručni radovi to demantuju”, navodi se u tekstu.

Dokaza o efikasnosti i pozitivnom učinku nošenja maski na suzbijanje zaraze virusima koji se prenose kapljičnim putem, pak, ima na pretek. Nacionalni Institut za javno zdravlje u SAD “Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC)” na svom zvaničnom sajtu skladišti sva dosadašnja naučna istraživanja koja se tiču efikasnosti zaštitnih maski kada je reč o suzbijanju konkretno Kovida-19.

 

Foto: Printscreen/CDC

 

Kako objašnjavaju iz CDC, “maske se preporučuju kao jednostavna barijera koja pomaže u sprečavanju da respiratorne kapljice putuju u vazduh i na druge ljude kada osoba koja nosi masku kašlje, kija, govori ili povisi glas. To se naziva kontrola izvora. Ova preporuka se zasniva na onome što znamo o ulozi respiratornih kapljica u širenju virusa koji uzrokuje Kovid-19, zajedno sa novim dokazima iz kliničkih i laboratorijskih studija koji pokazuju da maske smanjuju prskanje kapljica kada se nose preko nosa i usta”.

 

Foto: Printscreen/CDC

 

Međutim, iako je učinkovitost nošenja zaštitnih maski u borbi protiv širenja virusa aspolutno jasna, to ne znači da nam one garantuju da se nećemo zaraziti.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) još od početka pandemije naglašava da “upotreba maski nije dovoljna da obezbedi adekvatan nivo zaštite od Kovida-19”, te da “maske treba koristiti kao deo sveobuhvatne strategije mera za suzbijanje prenosa i spašavanje života”.

SZO posebno ističe važnost nošenja maski prilikom rada sa decom, posebno u uslovima kada ne može da se garantuje minimalno rastojanje od jednog metra. Prema njihovoj preporuci, deca mlađa od 5 godina ne bi trebalo da budu u obavezi da nose zaštitnu masku, za decu od 6 do 11 godina preporuke zavise od mogućnosti deteta da pravilno nosi masku, stanja epidemija na području gde dete živi i drugih faktora. A za decu stariju od 12 godina preporučuje se da nose masku pod istim uslovima kao i odrasli.

Takođe, postoji još jedna lista istraživačkih publikacija čiji su rezultati dokazali efikasnost nošenja zaštitnih maski prilikom borbe sa zaraznim bolestima, kao i činjenicu da su maske apsolutno bezbedne za višesatno korišćenje. Sastavio ju je naučnik i istraživač sa Univerziteta u San Francisku Džeremi Hovard uz pomoć njegovih kolega, prenosi portal za proveru činjenica ScienceFeedback.

 

Pažljivo sa preliminarnim rezultatima ispitivanja koja nisu prošla dalje zvanične recenzije

 

Autor spornog članka se dalje u tekstu nadovezao na svoje tvrdnje o “mnogobrojnim stručnim radovima”, uzimajući za primer navodno “ispitivanje na hirurzima”.

“Ispitivanja na hirurzima, koji su po prirodi posla nosili zaštitne maske, su pokazala da posle samo jednog sata operacije, nivo kiseonika u krvi opada, a puls se povećava, što bi moglo biti od kliničkog značaja. Naime, osim logičnog smanjenja količine kiseonika, u krvi dolazi do povećanja ugljendioksida koje naše telo izbacuje disanjem, ali ga maska zadržava, te se on ponovo udiše”, navodi se u tekstu.

Iako nam autor nigde u članku nije ostavio link do ovog istraživanja, niti pomenuo njegov naslov, pretpostavljamo da se radi o “Preliminarnim rezultatima istraživanja o deoksigenaciji izazvanoj hirurškom maskom tokom velikih operacija” koje datira još iz 2008. godine.

 

Foto: Pixabay

 

Naime, kako se navodi u sižeu istraživanja, preliminarnim rezultatima je ustanovljeno da je kod hirurga koji su nosili hirurške maske prilikom velikih operacija došlo do “smanjenja nivoa kiseonika u krvi i blagog ubrzanja pulsa”, što su autori istraživanja okarakterisali kao “potencijalnu posledicu nošenja maske za lice ili operativnog stresa”. Međutim, sudeći po našoj pretrazi, na internetu ne postoje dalja razjašnjenja niti zvanične potvrde rezultata ovog istraživanja.

Docent na Katedri za pulmologiju na Univerzitetu zdravstvenog sistema u Mičigenu, Hejli Preskot, u izjavi za AFP u junu ove godine je, komentarišući upravo ovo ispitivanje iz 2008. godine, objasnila da je njeno tumačenje da “za 99,9 odsto populacije bez teške osnovne bolesti pluća – dolazi do trivijalnog smanjenja nivoa kiseonika u krvi usled višesatnog nošenja hirurških ili platnenih maski“, te naglasila da se to “uglavnom više primećuje usled nošenja maski N-95, upravo zbog čega CDC ne preporučuje upotrebu maski N-95 široj javnosti”.

 

Akcija “Pulsni oksimetar” na Tviteru

 

U junu ove godine, grupa zdravstvenih radnika je pokrenula akciju na društvenoj mreži Tviter, sa ciljem da dokaže apsurdnost argumenta o hipoksiji (stanju smanjene količine kiseonika u ćelijama i tkivima) koja navodno nastaje nakon višesatnog nošenja zaštitinih maski, piše časopis Forbs.

Oni su koristeći noseći uređaj koji se zove pulsni oksimetar (uređaj koji se nosi preko prsta i omogućava brzo očitavanje zasićenja kiseonika u krvi) merili nivo kiseonika u krvi nakon osmočasovnog nošenja zaštitnih maski.

Ovaj “eksperiment” je, kako prenosi Forbs, pokazao da nošenje maski nema apsolutno nikakav uticaj na nivo kiseonika u krvi.

 

 

Direktor gastrointestinalne onkologije u “Intermountain Healthcare”, sa sedištem u Juti, dr Mark Luis je izmerio normalno zasićenje kiseonikom čak i uprkos tome što je nosio oko 30 zaštitnih maski istovremeno.

 

 

Takođe, kako piše magazin Forbs, hirurzi su više puta isticali da su uprkos višesatnom nošenju maski bili sposobni da završe složene hirurške zahvate, što bi verovatno bilo teško izvesti ako su hipoksični, odnosno da nemaju dovoljno kiseonika ili da pate od hiperkarbije – previše ugljen-dioksida.

I SZO je jasna u stavu da višesatno nošenje medicinskih zaštitinih maski ne može da dovede do trovanja ugljen-dioksidom niti do smanjenja nivoa kiseonika u krvi.

 

Foto: Printscreen/SZO

 

Glavobolje i navodno “samozaražavanje”

 

“Jedan sveži stručni rad iz doba korone kaže da nošenje maski dovodi do glavobolja. Od 158 zdravstvenih radnika koji su ispitivani, 81% je razvilo nove glavobolje uzrokovane nošenjem zaštitnih maski, a čak 91,3% ispitanika sa prethodnom dijagnozom glavobolje, smatralo je da im nošenje maski pogoršava problem i smanjuje radne sposobnosti”, navodi se u tekstu na “Srbija Danas”.

Autor, međutim, ponovo nije naveo izvor istraživanja niti njegov naslov, ali mi smo i bez toga uspeli da utvrdimo o kojem ispitivanju se najverovatnije radi.

U pitanju je istraživanje koje je u martu ove godine sprovedeno u Singapuru. Tokom njega su zdravstveni radnici popunjavali upitnik sa pitanjima o vezi između pojave glavobolja sa nošenjem zaštitnih maski N-95.

 

Foto: Pixabay

 

Međutim, kako piše ScienceFeedback, ova studija nije pronašla uzročnu vezu između upotrebe maski N-95 i glavobolje. U stvari, autori su izjavili da se “maska za lice N-95 generalno dobro podnosi, sa minimalnim štetnim efektima”. Ovaj portal je o ovoj temi pisao kada je proveravao tvrdnje bivšeg neurohirurga Rasela Blejloka, koji je takođe promovisao naučno neutemljene stavove o Kovidu-19.

U nastavku teksta na “Srbija Danas” se, zatim, problematizuje “ponovno udisanje eventualnih čestica virusa prilikom nošenja maski kod ljudi koji su pozitivni”.

“Od strane kriznog štaba nam je rečeno da ko dobije virus ‘preko maske’ biće ‘manje bolestan’, ali nije rečeno šta će se desiti sa inficiranom osobom koja iznova, pod maskom, udiše virus koji telo pokušava da izbaci. Logično bi bilo da će biti ‘više bolesna’. Ono što je izvesno, vraćeni virus će se zadržavati na nosnoj sluznici, a pokazano je na animalnom modelu, da neki korona virusi imaju sklonost da dopru do centralnog nervnog sistema preko mirisnog (olfaktornog) nerva”, objašnjava autor.

Upravo ove tvrdnje je izneo i Blejlok u svom članku koji, kako piše ScienceFeedback, nije zasnovan na naučnim saznanjima i činjenicama, ali je i uprkos tome za samo par dana dosegao milionske pregleda na Fejsbuku.

Iako je tačno da Kovid-19 može uticati na mozak i ostatak centralnog nervnog sistema, još uvek nema naučnih dokaza koji ukazuju da je upotreba maski za lice povezana sa neurološkim simptomima kod pacijenata sa Kovidom-19, niti postojeći dokazi sugerišu da je moguće da maske imaju takav efekat, objasnili su.

I vanredni profesor zaraznih bolesti i vakcinologije na Univerzitetu u Kaliforniji “Berkelei School of Public Health”, Sara Stenli je u izjavi za AFP takođe istakla da “nema dokaza da će nošenje maske zarobiti virus u nosu i dovesti do infekcije u mozgu”.

Stenli je takođe primetila da “kada je osoba zaražena Kovidom-19, tkiva u nosu već sadrže ovaj virus, te ponovno udisanje virusa neće značajno promeniti količinu koja već postoji”.

Naslovna fotografija: Pixabay