Nemamo skok broja nezaposlenih zbog pandemije – reče ministar

Šta nam tačno govore podaci Republičkog zavoda za statistiku i Nacionalne službe za zapošljavanje kada pričamo o ljudima koji su dobili otkaz u vreme korona krize? Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević već mesecima građanima saopštava podatke koji se odnose samo na “registrovanu zaposlenost”, odnosno prijavljene radnike, dok oni neprijavljeni, koji su zapravo u najvećem riziku da ostanu bez posla, bivaju potpuno zanemareni i isključeni iz zvanične statistike.

 

Ministar Đorđević, u gostovanju 20. avgusta na RTS, na pitanje novinarke da li poseduje neki podatak o tome koliko ljudi je ostalo bez posla zbog epidemije, istakao je da “nemamo skok kada uporedimo isti period”, pritom ne precizirajući na koji period tačno misli.

“Ja ću vam reći samo ovako, napraviću poređenje. U odnosu na prošlu godinu, mi nemamo skok kad uporedimo isti period. I isti broj ljudi je, na neki način, ostao bez posla i prijavio se Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi naknade u slučaju nezaposlenosti. Ono što je bitno je da ima 6.988 više zaposlenih. To je podatak iz Centralnog registra”, objasnio je Đorđević.

Međutim, podatak o 6.988 više zaposlenih je stara vest, budući da je ministar, još 3. juna ove godine obavestio građane Srbije o njemu. Naime, taj broj, prema rečima Đorđevića, predstavlja razliku u broju zaposlenih iz februara i maja 2020. godine.

„Zaposlenost je 15. maja bila 2.196.372, što je bilo za 6.988 više zaposlenih u odnosu na 20. februar ove godine, rekao je tada Đorđević. Ovaj podatak je za list “Danas” potvrdio Republički zavod za statistiku (RZS) 5. juna.

Važno je, međutim, napraviti razliku između podataka o broju zaposlenih, koje beleži RZS putem Ankete o radnoj snazi, i podataka o nezaposlenosti, koje beleži Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).

Šta nam tačno govore jedni, a šta drugi? Ispostaviće se ne baš mnogo, budući da, kao što je Istinomer već pisao, zvanični podaci o registrovanoj zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, trenutno nisu potpuni i sveobuhvatni.

To znači da kada RZS objavi da je, prema administrativnim izvorima zabeleženo 35.532 zaposlenih više nego u istom periodu prošle godine, moramo imati u vidu da se ovde govori samo o “registrovanoj zaposlenosti”, koja ne pokriva neprijavljene radnike, koji su, kako piše magazin “Nova ekonomija”, zapravo u najvećem riziku da ostanu bez posla tokom kovid-krize.

Kako su objasnili, “razlog za to je upravo to što oni nisu bili predmet prvog paketa podrške Vlade Srbije za ublažavanje ekonomskih posledica COVID-19, koja je isplaćivana od aprila do juna, odnosno tokom drugog kvartala”.

Budući da se niko od zvaničnika nije dosetio da bi precizniju i jasniju sliku o tome koliko ljudi je ostalo bez posla za vreme pandemije dobili putem istraživanja koja bi uključila i neprijavljene radnike, ovaj zadatak je preuzela na sebe nezavisna organizacija stručnjaka SeConS, o čemu je Istinomer već pisao.

Naime, SeConS je u junu 2020. objavila svoje istraživanje o uticaju pandemije i mera za njeno sprečavanje na zaposlenost i uslove rada, u kojem je iznela rezultate koji u velikoj meri odudaraju od podataka koje je Đorđević iznosio u proteklom periodu.

Ovo istraživanje sprovedeno je na uzorku od 1.603 osobe koje su bile zaposlene u februaru 2020, a obuhvatilo je i neformalno zaposlena lica, dakle ona koja su radila u privatnom sektoru s kratkoročnim ili privremenim ugovorima, ili bez ikakvog ugovora.

Rezultati ovog istraživanja pokazali su da je u aprilu 2020. godine posao izgubilo osam odsto osoba koje su bile zaposlene u februaru 2020. godine u nepoljoprivrednom sektoru.

“Kada se taj procenat projektuje na ukupnu populaciju reč je o približno 200.000 lica koja su nakon uvođenja vanrednog stanja izgubila posao, uključujući i neformalno zaposlene”, navodi se u istraživanju.

Kada je reč o podacima kojima raspolaže NSZ, proverom podataka iz njihovih statističkih biltena, zaključili smo da je ministar rada u pravu kada kaže da nije zabeležen skok u odnosu na prošlu godinu. Podaci jesu manje-više slični.

Međutim, kao što su iz NSZ i ranije naglasili, “nije isključeno da je veći broj ljudi ostao bez posla”, budući da oni raspolažu “samo brojkama baziranim na broju zahteva koji su podneti za ostvarivanje naknade”.

Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa, Pixabay