Oktobar 1990. protekao je u nedoumicama opozicije, raspravama o položaju Srba u jugoslovenskim republikama, ali i o rešenjima za međunacionalne tenzije na Kosovu i Sandžaku.

Neravnopravan položaj vlasti i opozicije pred prve višestranačke izbore bivao je sve očigledniji. Protivnici režima bili su saglasni u stavu da je njihov položaj loš, ali nejedinstvo je pokazano već oko prvog ozbiljnijeg pitanja – bojkotovati ili izaći na izbore.

Opozicija, nezadovoljna izbornim uslovima, vaga da li joj se isplati da se pojavi u trci za predsedničku funkciju i poslaničke mandate. Za to vreme mediji, naročito državni, najveći prostor posvećuju tenzijama između Srba i Hrvata u Lici i Slavoniji.

I samo raspisivanje izbora predstavljalo je malu, ali teško izvojevanu pobedu zametka buduće opozicije. Iako su prve političke stranke u Srbiji nastale krajem 1989. i početkom 1990. godine, a zapadne republike tadašnje Jugoslavije na višestranačakim izborima izabrale svoja nova rukovodstva, Srbija je, kao i obično - kaskala. Od ideologa buduće Socijalističke partije Srbije čuli su se stavovi da Srbiji i nije potrebno višestranačje već "partijski pluralizam", dakle više mišljenja, ali u okviru jedinstvenog Saveza komunista.