Za sve manji broj stanovnika Srbije nekako su odgovorne žene, za nasilje pojedinci, za loše odnose u regionu krive su ustaše ili bar domaći „ljubitelji ustaša“, za krvave ratove krive su strane sile - samo srpski narod, srpska država i predsednik Srbije stoje kao stubovi ispravnosti, potpuno neokaljani. Ukoliko dosledno zastupate takve stavove i na svaki pomen odgovornosti lopticu brzo prebacujete u tuđe dvorište, onda u Vladi Srbije možete postati ministar, kao Radomir Dmitrović zvani Ratko. Novinar koji je izjavio da mu niko na sudu ne može dokazati ratno huškanje.
Nakon što je prošle godine izbrisao više od 8.500 botovskih naloga koji su promovisali Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku, Tviter im je zadao novu glavobolju, označivši desetak medija kao medije koje kontroliše Vlada Srbije. Na optužbe srpske vlasti da je reč o cenzuri, iz ove kompanije za Istinomer odgovaraju da je važno da korisnici Tvitera znaju kada vlada finansijski i uređivački kontroliše medije, te objašnjavaju čime se rukovode prilikom takve distinkcije.
Kako u ovoj borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji razlikovati podzemlje od „nadzemlja“ i gde je kraj jednog, a početak drugog? Ako su i predsednik države i
ministar policije i narodni poslanik SNS potvrdili u svojim izjavama veze kriminalne grupe i predstavnika države, o čemu su drugom istraživački novinari pisali dve godine
unazad? Kako tačno sve ovo može da se raspetlja, a da sadašnja vlast ostane netaknuta i u punom sastavu? Šta će tačno nagovestiti sadržaj optužnice protiv članova grupe Veljka Belivuka, koji sada u svojim iskazima pred tužilaštvom iznose političku odbranu? Da li dešavanja nagoveštavaju da se demontira ceo sistem koji je uvezan sa kriminalom, ili taj sistem ostaje i već se popunjava zamenama? Filip Švarm, glavni urednik nedeljnika
„Vreme“, još je početkom godine, posle hapšenja grupe Veljka Belivuka, napisao da ne veruje da će u tom procesu biti kažnjeni oni koji se u Srbiji mogu smatrati „krupnim ribama“.
U Zagorku Dolovac nikad nisu verovali samo radikali. I Marijan Rističević. Tako se ispostavlja kada se prekopaju stari papiri i osveži pamćenje na diskusije vođene prilikom njena dva ranija izbora za prvu osobu Republičkog javnog tužilaštva. Današnji ljuti opozicionari bili su impresionirani njenim kvalitetima, a sadašnji vlastodršci su se kajali što su je nekada nazivali poslušnicom žutih. Prosto, da je nema, trebalo bi je izmisliti da bude žena za sva vremena.
Dr Nestorović nije mogao u nauci naći uporište za tvrdnju da na potomstvo utiču geni svih muškaraca s kojima je žena imala seksualne odnose. Žene nisu vinske mušice i poznati pulmolog bi to, i bez doktorske titule, trebalo da zna.
Med, orasi, limun, beli luk i proklijala pšenica jesu nutritivno kvalitetne namirnice, ali nisu nažalost sastojci od kojih je moguće napraviti čudotvoran lek koji vraća u život pacijente u poslednjem stadijumu karcinoma. Neodgovorno je i surovo teško obolelima i njihovim porodicama prodavati lažnu nadu.
Iako se delu javnosti koji je aktivan na društvenim mrežama, pre svega na Tviteru, učinilo da je svedočenje o svojevrsnom seksualnom robovlasništvu u Jagodini
snažno kao zemljotres koji bi trebalo da sruši vladu, konzumenti većine
tradicionalnih medija mogu steći utisak da je samo naišla malo jača promaja. Možda će i zatvoriti medijske prozore koji gledaju na to što im liči na još jednu „običnu“ međustranačku prepirku.
Oblikovanje prostora i strateško planiranje u Srbiji kao da su isključivo diktirani investicijama. Čak i odlična ideja osnaživanja različitih gradova i opština, uspela je da bude svedena na nivo „luksuznih rizortova u divljini“, koji treba da privlače turiste. U strateškom planiranju u Srbiji, i u ovom slučaju, glavnu ulogu nemaju planeri, već mitska figura šeika, koji na sumnjivo poznat način “veliku kesu dreši da probleme moje reši”.
Zamenik je gradonačelnika Beograda skoro pa pun mandat, na televizijama neumorno priča o svemu što se planira u gradu, obećava prestonicu koja sija i privlači turiste, a opet je mnogima prvi put u životu bio simpatičan kad je antivakserki Mili Alečković pre neki dan u živom programu rekao da je „za hospitalizaciju”. Mnogima ni tad. Za gužvu u autobusu, za ružne kocke na trgu, za svaku rupu na asfaltu, za komunalnu miliciju koja radi sve osim rasturanja suludog kovid plesa oko spomenika - niko ne krivi gradonačelnika. Važan je zamenik.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
