Fenomen Vesić; na zadatku da nervira

Zamenik je gradonačelnika Beograda skoro pa pun mandat, na televizijama neumorno priča o svemu što se planira u gradu, obećava prestonicu koja sija i privlači turiste, a opet je mnogima prvi put u životu bio simpatičan kad je antivakserki Mili Alečković pre neki dan u živom programu rekao da je „za hospitalizaciju”. Mnogima ni tad. Za gužvu u autobusu, za ružne kocke na trgu, za svaku rupu na asfaltu, za komunalnu miliciju koja radi sve osim rasturanja suludog kovid plesa oko spomenika - niko ne krivi gradonačelnika. Važan je zamenik.

Kad na društvenim mrežema osvane vest da zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić predlaže otvaranje ugostiteljskih objekata do 22 sata, prvi komentar koji se ispod čita glasi -govedo! To je mogao napisati bilo ko jer znamo da je Vesić taj kome se i predsednik Srbije obraća kad kaže: “Ti se zalažeš za popuštanje mera? Ma nemoj. Hoćeš ti da odgovaraš za mrtve? Da nisi ti nabavio vakcine, lekove i respiratore?”

Kada bi objavili da je Vesić rekao da treba zatvoriti sve, komentari bi bili još gori. Ako iseku stablo u Beogradu, deli se fotografija uz naslov – Vesić! On napiše knjigu o Beogradu, ljudi ga jure po ulici, a nađe se neko i da tu knjigu zapali, što se ovde nije dešavalo, valjda, nikada. Kad pomene Zvezdu, svi psuju; ne daj bože da pomene Partizan. A opet, postoji televizijska emisija “Pitajte zamenika gradonačelnika” što je veći apsurd nego da je svojevremeno postojalo “Pitajte prvog potpredsednika vlade”.

 

Politički gromobran

 

Kako nam se uopšte dogodio Goran Vesić? Stručnjaci kažu da nije slučajno, jer takav kadar je gromobran, on prikuplja loše komentare, privlači kritike i tako spasava onog glavnog. Da formulišemo ovako – koliko ste imali godina kada ste shvatili da grozni zamenik direktora koji vas kinji nije taj na kojeg treba da usmerite ljutnju? Kada vam je tačno postalo jasno da svaki mali poslovođa, vođa smene, urednica dnevnih vesti – samo ispunjava ono što je dogovoreno s “dobrim direktorom koji se sa svima šali i mrava ne bi zgazio”? Koliko je tihih psovki, kletvi i uvreda bilo upućeno tom “šrafčiću”, bez ljutnje na generalnog? E zato je taj šrafčić neprocenjiv, jer bez njega bi sve moglo da se raspadne.

 

Povezan sadržaj
Siniša Dedeić 15. 12. 2020.

 

Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević kaže da je uvek bilo i biće političara koji nisu tu da budu simpatični i privlače glasove, već da završavaju poslove koje im poveri stranka.

“To se koristilo i pre promene izbornih zakona, kada je izborna lista bila otvorena, pa su ovi nepopularniji a korisni za stranku uvek stavljani pred kraj liste, ali su kasnije birani, bilo u skupštinu, bilo u vladu. To se i sada koristi tako što prvi kandidati sa izborne liste podnose ostavke ili se nepopularne osobe postavljaju na imenovana mesta”, rekao je za Istinomer Pavićević.

Pred poslednje beogradske izbore Vesić je na listi bio peti, a iznad njega se, osim nosioca liste doktora Zorana Radojičića, našla i Aja Jung, bivši gradonačelnik Siniša Mali, pa i Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.

(Brzim pregledom izbornih lista pred poslednje parlamentarne izbore, o čemu je Istinomer već pisao, lako je uočiti isti obrazac. Premijerke Ane Brnabić, kao ni većine ostalih ministara, nema na početnim pozicijama vladajuće stranke, ali je tu ne preterano iritantan ministar Branislav Nedimović, stariji umetnici, kao i neki mladi, potpuno nepoznati ljudi).

Fenomen Gorana Vesića profesor objašnjava potrebom svake vlasti da sačuva one najvažnije.

“On je tip koji obavljajući prljave poslove na granici legalnog, skuplja na sebe odijum javnosti i tako štiti one koji treba da izadju na izbore ili da budu u prvim redovima. Onda oni izgledaju kao političari čistih ruku, a daleko od toga da je tako. Prosto, ljudi s pravom ne vole takve političare i nikada ne bi glasali za njih, ali stranka koristi tu mogućnost koju daju izborna pravila i izbegava da se ljudi izjašnjavaju direktno o nekima.”

Dodaje da je Vesić ekstreman slučaj jer je svakodnevno javno prisutan i prikazuje se kao neko ko upravlja Beogradom, privlačeći na sebe skoro sve negativne komentare, a tu vrstu žrtve je malo ljudi spremno da podnese. On igra “na kartu da je neophodan kada treba obaviti nešto što je ili na granici legalnosti, ili nelegalno ili podrazumeva neku vrsta prinude ili prevare ostalih partnera.”

Zato profesor Pavićević ne očekuje da će Vesić biti kandidat Srpske napredne stranke za gradonačelnika, niti da će on na tome insistirati. Čak mu je verovatnije da Vesićeva stranka podrži Šapića, ali će se o pravim podelama funkcija razgovarati tek posle izbora i tada Vesić može dobiti neko značajno mesto.

 

Na sličnim poslovima u različitim strankama

 

Naš sagovornik potvrđuje da Vesić spada u kategoriju najnepopularnijih političara – možda je čak i najnepopularniji od kada je na visokoj funkciji u Beogradu. Međutim, takva je cela njegova politička karijera. Nije bio popularan ni dok je bio u Demokratskoj stranci, ali je uvek bio “čovek od zadatka koji je dosta koristan za stranku i obavlja nepopularne prljave poslove, koje kasnije naplaćuje kroz različite funkcije”.

“On sklapa ugovore, on izlazi u javnost da govori o najtežim pitanjima, na primer o ceni rekonstrukcije Trga republike, a svaki put kad nešto predloži, veliki broj ljudi smatra da to ne čini iz dobrih namera, nego da bi doprineo stranci ili sebi”, smatra Pavićević.

Da li će Vesiću ovo dosaditi, da li će poželeti da izađe iz senke kao mnogi kojima je dosadilo da budu “drugi”?

“Ako mislite da će on biti političar koji će nekad nekome izaći na crtu, u smislu izbora, to se verovatno nikad neće desiti. Ali ispod tog nivoa, on se dobro snalazi i takvih političara imate uvek i svuda, onih čija karijera ne zavisi od popularnosti u biračkom telu”, odgovara Pavićević.

Karijera Gorana Vesića puna je kontroverzi, o čemu smo već pisali, pa nećemo podsećati na njegovu ulogu u dešavanjima pre 2000. godine. U biografiji se mogu naći razlozi za gotovo fanatičnu opsednutost Draganom Đilasom, koga ne propušta da kritikuje koja god se ukaže prilika.

Vesić ume novinare da vaspitava rečima “vidim da ništa ne znate pa moram da vam objasnim”, da javno priznaje da su mu dostupni mejlovi koje urednici N1 šalju saradnicima, da poziva novinare da osnuju političke partije pa tek onda da ga propituju… Nedostatak znanja o nekoj temi ili želju da izbegne odgovor, često prekriva logorejičnim ispadima i verbalnom agresijom. A po potrebi i tuži. Ili makar najavljuje da će da tuži. Vladiku Grigorija zbog „podstrekavanja na ubistvo“, nekadašnjeg poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića zbog navodnih uvreda na Tviteru, voditelja Ivana Ivanovića zbog klevete da je na letovanje potrošio 80 hiljada evra, političara Balšu Božovića za uvredu časti. Ne radi Vesić to slučajno. Njegov zadatak je da nervira.

Otuda priča o Iznogudu, koji realno, ako bismo izašli iz stripa, jedini verovatno nešto i radi kako bi lenji kalif mogao po ceo dan da drema. Otuda se Vesić poteže kad je reč o rasveti, jelki, onim suludim satovima na kojima je pet do dvanaest. Kako se beše zove gradonačelnik? Gradski menadžer? Gradski arhitekta? Koga briga, za sve je kriv “zli patuljak”, “večiti zamenik” koga po potrebi vraćaju u Kruševac (gde je rođen) ili Kraljevo (gde je rastao), da ne uništi ovaj divan grad kojem je valjda sve ostalo potaman, samo mu Vesić smeta.

Ali Vesić ostaje tu i jedan je od retkih koje bez problema možete zamisliti i u nekoj sledećoj podeli karata. Verovatno ne kao ministra, šta će mu to… I nije nemoguće da se u perspektivi rodi emisija “Pitajte državnog sekretara”.

Naslovna fotografija: FoNet/Beoinfo