„Moj prijatelj misli da će Bil Gejts da čipuje čovečanstvo”. Šta da radim?

Kratak vodič za komunikaciju s nekim ko veruje u antivakserske teorije zavera, preuzet sa stranice euvsdisnfo.eu

Celim tokom pandemije neosnovane tvrdnje o vakcinama (poput „Bil Gejts će koristiti vakcine za mikročipovanje čovečanstva“) izvirale su iz najmračnijih kutaka interneta i dobijale na zamahu. Razne vrste obmanjujućih informacija i dalje kruže društvenim mrežama, izazivaju zabunu i dodatno pogoršavaju zdravstvenu krizu.

Mnogima su tvrdnje o Majkrosoftovim mikročipovima u vakcinama prosto apsurdne. Ali, šta ćemo s onima koji tako ne misle? Kako zapravo razgovarati s nekim ko prihvata teorije zavere u vezi s vakcinama?

 

Foto: Istinomer vizual/ izvor: EUvsDisinfo

 

1. OSTANITE SMIRENI

 

Ukoliko na društvenim mrežama naiđete na dezinformacije ili na teorije zavere o vakcinama, najbolje je prijaviti takve sadržaje platformama na koje su postavljeni jer su najverovatnije u suprotnosti s njihovom politikom. Upuštanje u komentarisanje takvog sadržaja (makar i puko ostavljanje negativnog komentara) može dovesti do daljeg širenja takve vesti.

Šta ako je osoba koja veruje u obmanjujuće tvrdnje i deli neprikrivene teorije zavere o vakcinama neko vama blizak – prijatelj, voljena osoba, komšija? Tvrdnje da Papa zahteva od svojih sledbenika da se vakcinišu kako bi učinio uslugu globalnim farmaceutskim kompanijama mogu izgledati smešno, ali ismevati, sramotiti ili ljutiti se na nekoga ko je zbog toga zabrinut može biti kontraproduktivno.

 

 

Koliko god da su ljudi obrazovani, mogu biti legitimno zabrinuti zbog bezbednosti i efikasnosti vakcina, pa zato i uplašeni ili sumnjičavi. Pristup drugima s poštovanjem i spremnošću da ih saslušate je ključ za smislen i konstruktivan razgovor.

 

2. POKUŠAJTE DA RAZUMETE

 

Akademska istraživanja dokazuju da smo skloni da donosimo zaključke o vakcinama ne samo na osnovu naučnih činjenica ili medicinskih argumenata, već́ i na osnovu socijalnih, kulturnih, ekonomskih i političkih faktora, ličnih iskustava i moralnih uverenja. Ukratko, razlozi za verovanje neosnovanim tvrdnjama o vakcinama prevazilaze puki nedostatak znanja.

Studija iz 2017. godine, objavljena u časopisu Nature Human Behaviour, utvrdila je statistički značajne veze između sumnjičavosti prema vakcini i moralnih vrednosti kod dve velike grupe američkih roditelja. Ljudi koji su veoma sumnjičavi prema vakcini, veruju da će vakcine zagađivati „čista” tela njihove dece. Takođe veruju da vlade ne bi trebalo da „kontrolišu” ponašanje pojedinaca.

Akteri dezinformacija prilično dobro razumeju kako da zloupotrebe i iskoriste takva uverenja. Neosnovane tvrdnje na društvenim mrežama u kojima se zastupa stav da vakcine mogu da modifikuju ljudsku DNK ili da su kontaminirane HIV-om, malarijom ili „5G česticama” više se odnose na emocije nego na činjenice. Takve tvrdnje dopiru do duboko uvreženih verovanja o potrebi zaštite sopstvenog tela (i tela svoje dece) od svega što je „neprirodno”, „prljavo” ili „opasno”, a vakcine se upravo takvim prikazuju.

Isto tako, tvrdnje da će se vakcine protiv kovida-19 koristiti kao izgovor za „mikročipovanje” i kontrolu čovečanstva imaju cilj da zloupotrebe našu želju za slobodom i individualnom nezavisnošću (uostalom, politike vakcinacije prizivaju elemente kolektivizma).

Proces razumevanja činjenice da se nečijim moralnim uverenjima može manipulisati težak je i neprijatan. Pokušajte da podstaknete kritičko razmišljanje postavljanjem pitanja o strepnjama i strahovima vezanim za vakcine. I budite spremni da slušate bez presuda.

 

3. POISTOVETITE SE

 

Ljudi koji su sumnjičavi oko vakcina verovatno ne žele da namerno naštete sebi ili svojim bližnjima. Kao što je to kratko rekao jedan roditelj tokom TED govora, kada je reč o vakcinama, većina roditelja je „potpuno prestravljena da će uraditi pogrešnu stvar”.

U određenom smislu, vakcine su žrtva svog uspeha. O bolestima poput malih boginja čitamo u knjigama iz istorije, a ne na vestima na internetu, upravo zato što su vakcine pomogle u njihovom iskorenjivanju. Međutim, rizik od potencijalnih nuspojava vakcine, koliko god taj rizik bio mali, deluje „stvarnije” od opasnosti koje donosi bolest.

Da li bi to mogao biti slučaj s vašom voljenom osobom / prijateljem / komšijom? Da li se više plaše vakcine nego bolesti samo zato što se bolest čini udaljenijom pretnjom? Imajte na umu da su neki akteri dezinformacija delovali upravo s namerom da podstaknu ta osećanja, navodeći, na primer, da su krizu izazvanu virusom korona proizveli mediji ili velike farmaceutske kompanije radi ostvarivanja profita.

Uspostavljanje zajedničkih osnova oko (nadamo se) zajedničke potrebe za donošenjem najbolje odluke u vezi sa zdravljem ljudi otvara mogućnost za dijalog. Izbegavajte „dugačke nizove pobijanja ili omalovažavanja teza” koji mogu dovesti do antagonizma i besa. Pokušajte da se povežete na emocionalnom i ličnom planu. Zašto vam je važno da urade „pravu stvar” kada su vakcine u pitanju? Ukoliko priznate da ste zabrinuti zbog njihove dobrobiti, to bi im mogao biti moćan podsticaj da preispitaju svoje stavove. Lične priče koje govore zašto ste sigurni u vakcine (a možete pročitati više o zaštitnim merama o bezbednosti vakcina) često mogu biti ubedljivije od apstraktnog rezonovanja. Važno je to učiniti jer puko insistiranje na teoriji zavere može imati negativne posledice, čak i među ljudima koji ne slušaju teorije zavere.

 

Povezan sadržaj
Tim Istinomera 26. 12. 2020.

 

4. OSLONITE SE NA POUZDANE IZVORE

 

Nedavno je Atlantski savet ukazao na istraživanje koje je otkrilo da antivakcinalni lobi na mreži koristi raznovrsnije narative nego zagovarači vakcinacije. Jednostavnije rečeno: tvrdnje o vakcinaciji retko se tiču samo vakcina. Bave se širim temama vezanim za (alternativno) zdravlje i opšte blagostanje. Kao takvi, značajno su proširili delovanje u poređenju s tradicionalnim pristupima koje se zalažu za vakcinaciju, a koji su utemeljeni u naučnim podacima i stavovima zdravstvenih institucija.

Na primer, Fejsbuk stranica posvećena „alternativnoj” medicini, čija su ciljna grupa Ukrajinci, iznosi niz tvrdnji koje povezuju vakcine protiv virusa korona sa „opasnim” nanočesticama i 5G tehnologijama. Ista stranica zagovara čuda ajurvedske medicine i blagodati kafe za pacijente obolele od karcinoma.

To ne znači da su kafa i ajurveda nužno štetni, ali ljudi koji prate takve teme na društvenim mrežama mogu nehotice da se izlože obmanjujućim i štetnim informacijama o vakcinama. Osim toga, ako više ljudi veruje da su određene ideje istinite, veća je verovatnoća da ćemo ih i mi prihvatiti kao takve. Čitanjem i slušanjem teorija zavere i dezinformacija možemo postati skloniji takvim razmišljanjima.

Ako se vama bliski ljudi ljuljuškaju na takvom „alternativnom” oblačiću, podstičite ih da prate stranice i ljude koji dele zanimljiv i pouzdan sadržaj zasnovan na činjenicama. Povezivanje s naučnicima, akademicima, nezavisnim medijima, fekt-čekerima i sličnim zajednicama dobar je način za izgradnju imuniteta na dezinformacije na mreži, uključujući i dezinformacije o vakcinama.

 

5. OHRABRUJTE KRITIČKO RAZMIŠLJANJE

 

Ljudi koji prihvataju teorije zavere često sebe smatraju kritičkim misliocima. Kako se ističe u vrlo korisnom članku BBC-a , duh sumnje je zapravo ključni element za racionalno razmišljanje. Nije cilj da druga osoba postane manje znatiželjna ili skeptična. Ali, suočite je sa smislenim pitanjima.

Teorije zavere teže da prikazuju složeni stvarnost u širokim potezima, objašnjavajući „sve” i pružajući odgovore na sva moguća pitanja odjednom. Kao što je tvrdio sociolog Džon Ganjon, „razlika između naučne teorije i teorije zavere je u tome što naučna teorija ima rupe u sebi”. U vreme globalne pandemije, „sveznalička” sigurnost koju nude teorije zavere može postati izvor olakšanja od svakodnevnih strepnji. Razmislite da li ta druga osoba možda pribegava sumnjivim izvorima kako bi zadovoljila svoju potrebu za saznanjem.

Osim toga, dezinformacije se ne koriste samo u političke već́ i u komercijalne svrhe. Prema Globalnom indeksu dezinformacija, oglasne kompanije plasiraju četvrtinu milijardi dolara na hiljade sajtova za dezinformacije plasirajući oglase za mnoge poznate brendove. Internet stranice koje zagovaraju „alternativne” lekove umesto vakcina često sadrže oglase za sumnjive dodatke prehrani, pokušavajući da od svojih posetilaca dobiju direktnu finansijsku dobit. Akteri dezinformacija mogu takođe da „unovče” pratioce na društvenim ili da ih iskoriste kako bi im porastao ugled.

Pokušajte da pitate neistomišljenike kome biraju da veruju kada se govori o zdravlju i vakcinama i zašto. Podstaknite ih da razmisle o načinu na koji traže i procenjuju informacije i da razmisle i o motivima onih koji dele poruke protiv vakcinacije.

 

6. TREBA DA ZNATE KADA DA STANETE

 

Ako sledite ove korake, možda ćete moći konstruktivno da razgovarate i na kraju izbavite svog prijatelja ili voljenu osobu iz lavirinta teorija zavera. Ali ne očekujte brze rezultate.

Naši stavovi i osećanja o zdravlju i blagostanju duboko su lični i složeni i malo je verovatno da će se promeniti preko noći. Osim toga, kao što ističe Mark Lorč, profesor komunikacije i hemije na Univerzitetu u Hulu, novi dokazi stvaraju nedoslednosti u našim pogledima, što može izazvati emocionalnu nelagodnost. Dakle, ako vršite preveliki pritisak, postoji rizik da će druga strana uspeti da pronađe neko obrazloženje i da će zapravo ojačati svoje stavove, uprkos dokazima.

Ako pokazujete saosećanje s neistomišljenikom, čak i ako se čvrsto suprotstavljate teorijama zavere, već možete da promenite kompleksnu i uzburkanu atmosferu koju podstiče globalna pandemija.

 

Naslovna fotografija: Canva

Tekst je preuzet sa sajta EUvsDisinfo