Podaci Agencije za zaštitu živote sredine su jedini relevantni
Da se Beograd nalazi na listi najzagađenijih gradova i nije neka novost. Ipak, objašnjenje za to prema ministarstvu zaštite životne sredine je da “pojedini mediji u Srbiji izveštavaju preuzimajući podatke sa raznih sajtova i aplikacija poput waqi.info, airvisual.com i drugih, koji su neverifikovani i netačni”.
U saopštenju “Građani Srbije zaslužuju tačne podatke o kvalitetu vazduha”, objavljenom poslednjeg dana novembra, ministarka Irena Vujović navela je primer podataka objavljenih na sajtu waqi.info.
“Tog dana prema podacima u 11 časova pokazao da je PM 2.5 na lokaciji Beograd – Stari grad iznosio 61 mikrogram po kubnom metru, dok su u isto vreme zvanični i verifikovani podaci na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine pokazali koncentraciju PM 2.5 na istoj lokaciji od 16,9 mikrograma po kubnom metro”, navedeno je u tekstu.
Takođe, izdvojeno je da podaci koje prikazuje ovaj sajt nisu tačni, kao i da njihov izvor nije Agencija za zaštitu životne sredine kako navode.
“Građani Srbije zaslužuju da imaju tačne i pouzdane informacije o kvalitetu vazduha koji udišu. Apelujem na sve da se prilikom informisanja šire javnosti rukovode zvaničnim podacima, a ne podacima sa nepouzdanih sajtova za koje nije utvrđeno na osnovu kojih kriterijuma objavljuju podatke. Agencija za zaštitu životne sredine meri kvalitet vazduha u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije i koristi međunarodno priznate metode i standarde, zbog čega su ti podaci jedino relevantni”, istakla je Vujović.
Međutim, šta pokazuju podaci pomenutog sajta?
Na sajtu waqi.info jasno se vidi da je pored svih parametara, među kojima su vrednosti i PM 2.5 čestica napisano AQI (Air Quality Index).
Šta bi to trebalo da znači i kako je došlo do razlike u brojevima?
Odgovor na ova pitanja Istinomer je tražio od stručnjaka.
Diplomirani meteorolog Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije tvrdi da je proizvod državnog monitoringa zapravo broj koji predstavlja koncentraciju polutanta koja se prati.
“Te vrednosti, odnosno brojevi su javno dostupni u realnom vremenu. Ne sprovodi samo Agencija monitoring, već i druge institucije, kao što su pokrajinski sekretarijati za životnu sredinu, Grad Beograd… Veoma je bitno da te koncentracije budu pouzdane, što podrazumeva obavezujuće održavanje, servisiranje i kalibraciju pomenutih analizatora”, tvrdi Jovanović.
On pretpostavlja da se brojevi na koje se pozivaju funkcioneri odnose na vrednosti tih koncentracija i objašnjava da se indeks kvaliteta vazduha koji se često meša sa koncentracijom nije taj broj, već nastaje kalkulacijom vrednosti koncentracije i vrlo često i ubacivanjem drugih paramtera u aritmetičku jednačinu.
“Taj broj koji pokazuju sajtovi nikada nije samo koncentracija, nego indeks, a indeks se ne može upoređivati sa koncentracijom, taj broj nikada nije identičan, osim ako se koncentracija ne predstavlja samo bojom”, objašnjava Jovanović.
Naš sagovornik navodi da se ne može reći da je pogrešno to što je računato u indeksu, jer se za indeks uzima broj iz merenja, obračunava se po važećim metodama ili onim koji su usvojeni u regionu. Postoje desetine indeksa kvaliteta vazduha i svaki može imati drugačiju vrednost, iako je koncentracija isti ulazni podatak za sve.
“Ne može se nikako reći da ti razni sajtovi imaju pogrešna merenja, oni ne mere, oni preuzimaju tuđa merenja, državna, čak i građanski monitoring i na osnovu tih merenja kalkulišu nešto što se zove indeks”, kaže on.
Sa njim je saglasan i klimatolog profesor Vladimir Đurđević koji kaže da je svaki od sranih sajtova i aplikacija bolje informiše građane o kvalitetu vazduha od naših zvaničnih institucija;
“Taj indeks koji je na Waqi, pokušava da ta prethodna merenja i trenutna merenja pretvori u brojku i pokaže neko dugoročnije stanje, a ne samo trenutno stanje. Indeks nam više govori nego sama koncentracija. Napravili su gajer su uočili da u nekim situacijama taj broj koji je samo direktno merenje ne navodi na pravu informaciju, tako da svi ti indeksi koji su definisani su kvalitetnija informacija u odnosu na ono šta je trenutna koncentracija nekog zagađivača”, objašanjava Đurđević i dodaje da su indeksi ukazuju na to ako se privremno desi neka velika koncentracija na nekom mestu, da se ne bi dizala panika, ali da će indeks pokazati ukoliko se to dešava tokom dužeg vremenskog perioda. On takođe dodaje i da broj na waqi.info nije koncentracija, nego je indeks koji govori o koncentraciji:
Jovanović podvlači to da aplikacije ne izmišljaju podatke, već preuzimaju iz državnog monironga i prikazuju ih na drugi način. Pogrešno je reći da te aplikacije mere kvalitet vazduha, jer to nije tačno.
Podaci Agencije su čista koncentracija predstavljena brojem zavisno od klase vrednosti koja se dogovorom određuje, tu nema kalkulacije, dodaje naš sagovornik i kaže da je koncentracija baza računanja indeksa.
„Indeks se računa sa nekom formulom, a koncentracija se meri sa analizatorom – uređajem“.
Ono šta izdvaja naš sagovornik kao poseban problem je to što u Srbiji ne postoji jedan indeks koji bi bio obavezujući za sve, kao i što nije prihvaćen evropski indeks. Neunificiranost prikaza zbunjuje građane koji gube poverenje u institucije kojima je to zakonska nadležnost.
Profesor Đurđević je saglasan po pitanju ovog problema i kaže da bi najbolje bilo, kada bi naša Agencija, Batut i svi ostali u Srbiji, usvojili indeks koji je propisala Evropska unija u okviru svoje Agencije za životnu sredinu.
“Kod njih su kategorije nisko, srednje, visoko, i onda kada se klikne na to onda se vidi za koga je to zagađenje dobro, a za koga nije dobro.Ono što je kod nas pogrešno je to kvalitativno opisivanje – prihvatljivo, neprihvatljivo.Kada ovde kod nas napišu prihvatljivo to ustvari nije prihvatjivo za trećinu populacije, tamo piše mala deca, osetljive grupe, stare osobe, ko je sve u toj kategoriji ispadne da za veliki broj ljudi nije prihvatiljivo”, kaže Đurđević.
On dodaje da bi svi koji izveštavaju o kvalitetu vazduha trebalo da se usaglase i da preimenuju kategorije u neutralne.
“Još je ta igra sa rečima još gora, ogroman je problem kod nas u izveštavanju, trebalo bi da se usaglasi, i to je jedan od načina zanemarivanja problema kada se vi igrate sa granicama i sa rečima”, objašnjava Đurđević i dodaje da nakon što je Svetska zdravstvena organizacija predložila nove vrednosti, koje su daleko strožije, nađi indeksi su još “labaviji”.
“Prošle godine, tadašnji v.d. direktor Agencije je samovoljno ili na osnovu pritiska ili dogovora sa gradskog nivoa, koji treba da je podređen nacionalnom, a ne obrnuto, promenio indeks. Tada je ublažio kritetrijum i na taj način preko noći su zbunjeni i obmanuti građani, ne vrednošću koncentracije, nego i načinom prikaza iste te koncentracije, ono što je juče bilo ljubičasto, kao visoko zagađeno, danas postaje crveno i građani mogu da kažu danas je bolji vazduh, a on je identičan” objašnjava Jovanović.
Kako tvrdi Jovanović, indeks je na sajtu Agencije vizuelni prikaz broja preko određenih boja, koji građanima bez stručnog znanja daje jednu vrstu brze informacije.
Na sajtu, koji je kao primer navela ministarka, prikazan je indeks, a ne broj koncentracije koji je preuzet iz merenja Agencije, te Irena Vujović za pogrešno tumačenje “neverifikovanih i netačnih” podataka sa aplikacija i sajtova, za svoju izjavu da su jedino relevantni podaci Agencije za zaštitu živote sredine, dobija ocenu – neistina.
Naslovna fotografija: Fonet, Beoinfo