Vazduh zagađuje korupcija  

“Zemlju smo strašno zagadili, svaki deo životne sredine nam je katastrofalan”. Ironija je  u tome da su to reči odskora bivšeg ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana. Iako tvrdi da je “tokom svog mandata radio na tome da Srbija dobije novo lice - čistije, zdravije, vedrije”, taj se trud, sudeći po njegovom pesimizmu - nije isplatio. 

Da li nam se, zaista, sprema Mordor, kako kaže Mirko Popović iz RERI-ja, ili ipak ima nade da se kvalitet vazduha podigne na makar zadovoljavajući nivo? Popović nije optimističan jer od formiranja radne grupe u januaru nikakvih pomaka nema, osim odluke da će se subvencionisati električna vozila. A kako se, kako kaže, ne tovi prase uoči Božića, pred nama je još jedna sezona vazduha koji će uništavati zdravlje i živote građana.

Čovečuljak s crvenim licem “smeši” nam se sa bilborda u Beogradu kada je vazduh u glavnom gradu zagađen. Da će se to dešavati sve češće i da ćemo umesto zelenog (odličan vazduh) ili žutog lica (dobar) gledati narandžastu  i crvenu, a možda i dramatičnu ljubičastu – neće biti iznenađenje . Posebno ne za stanovnike Novog Beograda. Taj deo grada je u 2019. imao čak 169 dana zagađenih dana!

Foto: Beoeko/Printscreen

Nije, naravno, samo u Beogradu vazduh zagađen. Gotovo da nema većeg grada u kojem se lako diše. U Valjevu je vazduh bio zagađen 132 dana, u Smederevu (Carina) 121, u Užicu 120. 

Koliko je sumpor-dioksida, a koliko PM 2.5 i 10 čestica završilo u vazduhu, opet, tema je za sebe. Previše je podataka koje je izdvojila Agencija za zaštitu životne sredine u izveštaju za 2019. godinu koji su za ozbiljnu brigu. Možda još više zabrinjava i to što su podaci prikupljeni samo u onim mestima gde ima mernih stanica i gde one rade. Ona u Radincu je, na primer, radila svega 15 dana.

Već je činjenica da su takvi podaci dostupni najveći iskorak koji je napravljen poslednjih godina, smatra Aleksandar Macura iz RES fondacije. Po njegovim rečima, ponovno dizanje raspoloživosti državne mreže za merenje kvaliteta vazduha na nivo koji smo poslednji put imali 2011. je najveći pomak. 

“Ti rezultati neće neposredno doprineti unapređenju kvaliteta vazduha, ali su  postignuti u uslovima koji nisu idealni i zaslužuju pohvalu”, kaže Macura.

Pitanje, dakle, i nije koliko je vazduh zagađen, jer znamo vrlo dobro da jeste. Pitanje je: kako da ne bude zagađen? 

Srbija mora da uđe u takozvanu energetsku tranziciju, mišljenje je Mirka Popovića iz Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI).

On se manje uzda u strateške odluke političara, a više u – društvo

“Ovo društvo mora da traži energetsku tranziciju. Energetska tranzicija podrazumeva odluku o tome kada ćemo pogasiti termoelektrane. A korumpirana većina koja upravlja državom apsolutno nema nameru da išta promeni ne bi li se popravio kvalitet života građana. Onaj ko to od njih očekuje je naivan. Zašto bi to učinila kad već osam godina vlada čineći život građanima sve gorim i gorim i dobija sve više i više glasova na izborima?”, pita se naš sagovornik.

Gašenje termoelektrana i prestanak emitovanja SO2 ujedno je i poruka koju Srbiji šalje Evropska unija, koja namerava da postane karbon-neutralno društvo u narednih 30 godina, dodaje Popović. 

“Mi smo izabrali da se ne razvijamo. MHE (mini hidroelektrane) je tehnologija 19. veka, termoelektrane su tehnologija iz 70-ih i 80-ih godina, to je prevaziđeno. To čitav civilizovan svet ostavlja daleko iza sebe i zatvara. Mi moramo da donesemo odluku da taj Mordor u Lazarevcu i Kostocu zatvorimo.” 

 

Odsumporavanje na čekanju

 

Početkom godine, Energetska zajednica pokrenula je postupak protiv Srbije zbog nepoštovanja Direktive o velikim ložištima i tražila je od naše države da se do marta izjasni o uzrocima zagađenja vazduha. Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP) je usvojen već krajem januara. Ali – sa izmenama

Izbrisana je 2018. kao godina od kada se NERP primenjuje, a rok za instaliranje postrojenja za odsumporavanje na postrojenja TENT A3 i TENT A4-A6 je produžen do 2022. I treće, termin “očekivane mere” prerastao je u “okvirne očekivane mere” koje EPS i NIS treba da primene kako bi emisije zagađujućih materija koje ispuštaju bile u skladu sa NERP-om.

Popović podseća da, kada je reč o odsumporavanju, u Srbiji nijedno takvo postrojenje nije proradilo. Zbog, kako kaže, “šibicarenja s Energetskom zajednicom” i brukanja pred njom, naši političari koji vode energetski sektor bi trebalo da podnesu ostavke.

 

 

Ko je odgovoran?

 

Aleksandar Macura kaže da za loš vazduh ima više odgovornih.

“Odgovorni su i oni u nacionalnim i lokalnim vlastima koji ne donose politike koje mogu da značajno doprinesu unapređenju kvaliteta vazduha uprkos jasnoj potrebi koja je identifikovana pre najmanje 15 godina. Odgovornost za izostanak takvih politika snose i međunarodne organizacije koje se bave razvojnim pitanjima jer ostavljaju ta pitanja od ključnog značaja po strani”, govori Macura, misleći pre svega na politike u oblasti energetike, elektroenergetike i energetskog siromaštva.

“Te politike su neophodne kako bi se pomoglo da se odgovornost za zagađenje podeli sa onima koji ne mogu sami da finansiraju rešenje i da se formira okvir u kome unapređenje kvaliteta vazduha ne ugrožava druga javna dobra poput sigurnosti ili pristupačnosti energetskog snabdevanja”, kaže on, ističući da je sve to izvodljivo.

 

Ilustracija, Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

Odgovorne su i inspekcijske službe koje ne sankcionišu zagađivače na način koji je predviđen postojećim zakonskim normama, kao i oni koji, kako kaže Macura, ne čine dovoljno da inspekcijske službe imaju kapacitete za sankcionisanje.

“Odgovorni su i oni koji učestvuju u promociji skupih mera koje mogu, u najboljem slučaju, marginalno da doprinesu unapređenju kvaliteta vazduha poput subvencija za električna vozila”, zaključuje on.

 

Strategija u zatvorenim krugovima

 

Iako je proces pripreme Strategije zaštite vazduha u toku, Mirko Popović naglašava da se ovaj dokument koji finansira EU opet “izrađuje u zatvorenim krugovima” i da, na kraju, emitovanje zagađujućih čestica nije jedini problem s kojim se suočavamo.

“Nas ne zagađuje ni SO2, ni CO2. Nas zagađuje korupcija i zbog toga mi nemamo Strategiju zaštite vazduha. Zašto mislite da nemamo ni Strategiju klimatskih promena? Zato što to sprečava monopol u energetskom sektoru koji nastoji da nas zadrži u blatu ugljene prošlosti”, pesimističan je Popović.

On podseća i da je Srbija loš đak koji nije započeo izradu nacionalnih energetskih i klimatskih akcionih planova iako su oni osnovni instrument za sprovođenje Pariskog sporazuma.

“Svi ostali su počeli, Makedonija je predala prvi nacrt, Bosna je počela, sve zemlje su shvatile da moraju da urade bar nešto, da je odzvonilo, da nije 5 do 12, nego 12 i 15. Jedino Srbija neće otvoriti izradu tog plana za javnost i on će ponovo biti rezultat nekakvih konsultacija između interesnih grupa kojima je očigledno korist da ostanemo bedno i nerazvijeno društvo”, kaže on i zaključuje:

“Užas, Mordor, Sauron se probudio i u punoj je snazi, to je scenario koji nas očekuje.”

 

Naslovna fotografija: Valjevo / Zoran Drekalović / Istinomer