Termoelektrane nisu doprinele zagađenju vazduha

Nakon što je oformljena Radna grupa Vlade koja će se u narednom periodu baviti zagađenjem vazduha u državi, jedno od rešenja ponudio je i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. Naime, spremni su da smanje troškove za uvođenje gasa u domaćinstva građana koji imaju individualna ložišta. Da će građanima biti olakšan priključak na gas, ali da će se promovisati i priključenje na daljinske sisteme grejanja, rekao je i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. 

Individualna ložišta su, međutim, samo jedan od izvora zagađenja vazduha. Veći zagađivači su termoelektrane, koje ispuštaju zagađujuće materije – sumpor dioksid, azotni oksid i PM čestice (mešavina čestica čađi, prašine i dima), a na listi krivaca je i saobraćaj.

Antić, naime, “apsolutno odgovorno” tvrdi da “u ovom poslednjem talasu kada smo imali problema usled atmosferskih prilika sa onim što mi popularno zovemo smog, termoelektrane nisu učestovale u tom zagađenju”. 

Međutim, činjenice ne idu u prilog ovoj tvrdnji.

Izveštaj EPS-a demantuje ministra

Najpre, JP “Elektroprivreda Srbije” je u aprilu 2019. u Izveštaju o stanju životne sredine objavilo podatke o emisiji praškastih materija iz termoelektrana, koji se odnose na 2018. godinu. Najveći emiteri PM čestica među EPS-ovim termoelektranama su, prema ovom izveštaju, TENT A, koja je u 2018. emitovala 2.999 tona ovih čestica, i TENT B – 1.731 tonu.  

Istraživanje je sproveo i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Njihovi podaci su bazirani na godišnjim kontinuiranim merenjima emisija zagađujućih materija termoelektrana koje su obuhvaćene NERP-om i kažu da su EPS-ove termoelektrane samo u 2018. godini prekoračile dozvoljene emisije iz NERP-a, jer im je emisija bila šest puta veća od dozvoljene. 

Takođe, veću od maksimalnih godišnjih emisija koje su dozvoljene NERP-om u 2018. godini imale su Toplana Vreoci Kolubara Prerada, Kostolac A2, Kostolac B i TENT A1-A3 . 

Hristina Vojvodić iz RERI-ja za Istinomer kaže da termoelektrane, najpre one u vlasništvu EPS-a, zagađuju životnu sredinu emitujući sumpor dioksid, azotne okside i praškaste materije.

“Izveštaj o stanju životne sredine u 2018. godini u JP Elektroprivreda Srbije (EPS) koji je objavio EPS pokazuje da je 2018. godine bilo značajnih prekoračenja emisija zagađujućih materija (naročito sumpor dioksida) u odnosu na one propisane Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), a do danas nemamo dokaza da su se navedene emisije zagađujućih materija značajno smanjile”, objašnjava Vojvodić.

Dakle – termoelektrane, samim tim što emituju zagađujuće materije, neminovno utiču i na zagađenje vazduha.

“Rešili smo elektro-filtere” 

Ministar Antić još kaže da je država uložila 475 miliona evra u Elektroprivredu, te da su “rešili elektro-filtere” i da praškastog zagađenja i čestica nema. 

“Uradili smo na pola bokova postrojenja za smanjenje azotnih oksida i sada radimo intenzivno na odsumporavanju. Uradili smo ga na Kostolcu, radimo u TENT-u A, a upravo smo završili finansiranje za TENT B”, rekao je ministar. 

Naša sagovornica objašnjava da je cilj ovih elektro-filtera da značajno umanje emisiju PM čestica, kako bi one bile u granicama dozvoljenim zakonom.

Iako potvrđuje da se, zahvaljujući ulaganjima u elektro-filtere, značajno umanjila emisija PM čestica u odnosu na prethodne godine, ipak kaže da nije tačno da termoelektrane ne emituju PM čestice.  

“Pored sumpor dioksida i azotnih oksida, sve termoelektrane emituju praškaste materije, odnosno PM čestice. Kada imate termoelektranu koja radi, ona konstantno doprinosi zagađenju, to jest proizvodi PM čestice. Određene termoelektrane u Srbiji emituju praškaste materije iznad zakonom dozvoljenih graničnih vrednosti emisija, te je Inspekcija za zaštitu životne sredine u 2018. i 2019. godini podnela zahteve za pokretanje postupka za privredni prestup zbog emisije praškastih materija većih od zakonom najviše dozvoljene vrednosti u termoelektranama TENT A, TENT B i Kostolac A”, objašnjava ona. 

Odsumporavanje 

U izveštaju RERI-ja navodi se da je samo Kostolac u 2018. godini emitovao tri puta više tona sumpor dioksida, a Nikola Tesla čak četiri puta više nego što je bilo dozvoljeno za svih 12 postrojenja obuhvaćenih NERP-om. 

Preciznije, Nikola Tesla je emitovao 177.751 tona, Kostolac 157.828 tona sumpor dioksida, a ukupno za sva postrojenja bile su dozvoljene 54.575 tone. 

U studiji Alijanse za zdravlje i životnu sredinu istaknuto je da je, na primer, u Kostolcu B u Srbiji primenjena tehnologija odsumporavanja, ali da ona ne funkcioniše.

Podsećamo i da je protiv Srbije u januaru 2020. pokrenut postupak zbog neprimenjivanja Direktive o velikim ložištima, kao i zbog nepoštovanja Nacionalnog plana za smanjenje emisije (NERP). 

Dakle, iako se emisija PM čestica umanjila u odnosu na prethodne godine, nije tačno da emisije ovih materija nema – čak su ih određene termoelektrane emitovale iznad dozvoljene granice. Zato ministar Aleksandar Antić za izjavu da “termoelektrane nisu dale svoj doprinos u poslednjem talasu zagađenja” i da su “rešili elektro-filtere” pa “nema praškastog zagađenja, nema čestica”, dobija ocenu – “neistina”.

Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković