EZ: Srbija do marta da se izjasni o uzrocima zagađenja vazduha

Na zagađenje vazduha u Srbiji u značajnoj meri utiču termoelektrane na ugalj, podaci su Energetske zajednice. Od deset termoelektrana koje su najveći zagađivači u Evropi, čak četiri su u našoj zemlji. Osim termoelektrane Kostolac B, koja je 2016. proglašena najozloglašenijim zagađivačem sumpor dioksidom, na listi su i Nikola Tesla A, Kostolac A i Nikola Tesla B, pokazuje studija Alijanse za zdravlje i životnu sredinu. Ove analize relevantnih međunarodnih organizacija kose se sa izjavama domaćih zvaničnika, koji su za zagađenje vazduha u najvećoj meri “okrivili” veliki broj automobila i individualna ložišta. 

Protiv Srbije je 15. januara pokrenut preliminarni postupak zbog nepoštovanja Direktive o velikim ložištima. Postupak je pokrenuo Sekretarijat Energetske zajednice, organizacije čiji je Srbija član. 

Osim toga što nije poštovala Direktivu, Srbija, prema informacijama Energetske zajednice, nije uspela formalno da usvoji ni takozvani Nacionalni plan za smanjenje emisija iz starih velikih postrojenja za sagorevanje (NERP).

Dirk Bušl iz Energetske zajednice rekao je za Istinomer da je postupak pokrenut i zato što Sekretarijat, u skladu sa Ugovorom o Energetskoj zajednici, mora osigurati da ugovorne strane poštuju svoje obaveze.

“Da bi ispunio ovaj zadatak, Sekretarijat može pokrenuti postupke za rešavanje sporova. Pokrenuli smo preliminarni postupak, čija je svrha da se Srbiji pruži prilika da u roku od dva meseca reaguje na navode o nepoštovanju zakona Energetske zajednice”, kaže Bušl.

U slučaju da Srbija ne reaguje, Sekretarijat Energetske zajednice bi mogao da se obrati Savetu ministara koji je krajnji donosilac odluka.

Kako je rekao, zagađenje vazduha je zaista ozbiljan problem na Zapadnom Balkanu, a posebno u Srbiji. 

“U značajnoj meri ga uzrokuju elektrane na ugalj koje spadaju u Direktivu o velikim ložištima, što je predmet našeg slučaja. Konkretno, azotni oksidi i prašina izuzetno doprinose formiranju gradskog smoga. Poštovanje odredbi Direktive je stoga bitno za život i zdravlje ljudi. Imajući u vidu ovaj uticaj, Sekretarijat se oseća obaveznim da nadgleda sve slučajeve nepoštovanja Direktive od strane ugovornih strana kao što je Srbija”, ističe Bušl.

 

Direktiva o velikim ložištima

 

Primena Direktive o velikim ložištima ima za cilj smanjenje emisije zagađujućih materija koje proizvode postrojenja za proizvodnju energije i toplote koja imaju kapacitet veći od 50 mw, odnosno koriste velike količine goriva. Ona predviđa određene mere koje operateri velikih ložišta moraju da preduzmu, tj. propisuje granice koncentracije zagađujućih materija. Međutim, prema Direktivi, države koje nisu u stanju da primene granične vrednosti, kao što je to bila Srbija, određeni broj postrojenja mogu da stave u takozvani Nacionalni plan za smanjenje emisije (NERP), koji je trebalo da se primenjuje od januara 2018. do decembra 2027. Srbija je ovu Direktivu usvojila, ali samo prividno, jer je ne primenjuje, kao što je slučaj i sa NERP-om.

 

Ozloglašeni Kostolac B

 

Koliki su zaista termoelektrane zagađivači, pokazala je i studija “Hronično zagađenje ugljem: Akcija Evropske unije na Zapadnom Balkanu će unaprediti zdravlje i ekonomije širom Evrope” Alijanse za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), objavljena 2019. godine. 

U studiji se navodi da je od deset najvećih zagađivača među termoelektranama na ugalj u Evropskoj uniji i kandidatima za članstvo, čak osam na Zapadnom Balkanu. 

Foto: Printscreen/HEAL

Jedna od njih nalazi se u Srbiji – Kostolac B, a druga, Ugljevik je u susednoj Bosni i Hercegovini. Kostolac B je 2016. čak postao najozloglašeniji zagađivač sumpor dioksidom, navodi se u studiji. Iako je u Kostolcu B u Srbiji primenjena tehnologija odsumporavanja, ona ne funkcioniše, pa je zagađenje ogromno, navodi se u studiji.

“Kostolac B i Ugljevik čine polovinu ukupnog zagađenja SO2 iz termoelektrana na ugalj u regionu Zapadnog Balkana. Samo ove dve termoelektrane odgovorne su za oko 25% ukupnih emisija SO2 iz uglja u EU i na Balkanu zajedno”, piše u studiji.

Foto: Printscreen/HEAL

 

Osim Kostolca B, 2016. godine su se na listi 10 termoelektrana-zagađivača našli i Nikola Tesla A, Kostolac A i Nikola Tesla B.

Još jedan zabrinjavajući podatak je i da prosečna termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu emituje 20 puta više sumpor dioksida (SO2) i 16 puta više čestica (PM) od prosečne evropske termoelektrane. Čak su ukupne emisije sumpor dioksida i čestica iz 16 termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu bile podjednako visoke kao u 250 takvih termoelektrana u Evropskoj uniji.

 

Foto: Printscreen/HEAL

 

Kako ovo utiče na zdravlje?

 

Da bi termoelektrana proizvela struju, sagoreva se ugalj, nakon čega se u vazduh ispuštaju PM čestice, sumpor dioksid i azotni oksidi. Dok PM čestice, koje dospevaju u krvotok, mogu da izazovu moždani udar, zbog udisanja sumpor dioksida može se oboleti od astme. Azotni oksidi izazivaju upalu disajnih puteva i mogu da smanje imunološke sposobnosti organizma, navodi se u studiji. 

 

Naslovna forografija: FoNet/EPS