Od svih evropskih gradova, jedino u Kopenhagenu vazduh kvalitetniji nego u Beogradu

Glavni gradski urbanista o kvalitetu vazduha u gradovima Evrope. (Studio B, emisija “Jutro sa Sanjom”, 18. avgust 2021. godine)
26. 8. 2021.
Teme / Ocene: Kratke noge
“Evo ja bih voleo da čujem u kom to gradu neko ima neki, aj da kažem objektivan utisak, da je drastično kvalitetniji vazduh nego u Beogradu. Evo ja mogu da kažem Kopenhagen. Zato što je nekoliko puta manji od Beograda, nalazi se na moru i 51 posto saobraćaja čine biciklisti. Eto, to je neki grad gde ja mogu da kažem da, objektivno, ima malo lepši vazduh. Sve ovo ostalo, većinu gradova Evrope sam obišao, ne mogu da kažem da, objektivno ne mogu da kažem ne zato što se time bavim, da u tom i tom gradu je bolji vazduh nego u Beogradu.”

 

Dišete li punim plućima ovih dana?

Bilo da ste u Beogradu ili negde drugde u Srbiji, verovatno ste čuli da smo u poslednje vreme svako malo pri samom vrhu lestvice najzagađenijih gradova, ali i zemalja u svetu. Tako, makar, kažu podaci više svetskih stanica za monitoring kvaliteta vazduha.

No, u nedavnom gostovanju na televiziji “Studio B”, glavni gradski urbanista Marko Stojčić ubeđivao nas je da srpskoj prestonici jedino Kopenhagen može da parira kada je reč o kvalitetu i “lepoti” vazduha.

Vrlo, vrlo neskromno. I netačno.

Turizam i estetski doživljaji vazduha su jedno, nauka i činjenice drugo.

 

AirVisual, Statista, EEA ili Stojčićev lični dojam?

 

AirVisual

 

U poslednjem izveštaju AirVisual-a o globalnom zagađenju vazduha za 2020. godinu, Srbija, odnosno Beograd (i drugi gradovi Srbije) rangirani su daleko nepovoljnije od Danske, odnosno Kopenhagena.

 

Foto: AirVisual/Printscreen

 

Kada je reč o Evropi, Srbija se nalazi na visokom petom mestu po količini proizvedenih PM2.5 čestica, dok je Danska na 27. Vazduh je tokom 2020. godine bio čistiji i u Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Belgiji, Luksemburgu, Švajcarskoj, na Islandu…

Na rang-listi glavnih gradova sveta, Beograd je takođe drastično lošije pozicioniran od Kopenhagena. Zdraviji vazduh tokom 2020. godine udisali su i stanovnici Stokholma, Helsinkija, Osla, Rejkjavika, Luksemburga, Madrida, Brisela, Berna…

 

Foto: AirVisual/Printscreen

 

I na listi svih zemalja sveta, Srbija i Danska su udaljene miljama kada je reč o kvalitetu vazduha.

Dok smo mi na 28. mestu sa prosekom od 24.3 proizvedenih PM2.5 čestica, Danska je na 85. mestu, sa znatno boljim prosekom od samo 9.4. proizvedenih PM2.5 čestica.

Druge evropske zemlje sa kvalitetnijim vazduhom od Srbije su Nemačka, Holandija, Španija, Švajcarska, Island, Norveška, Finska, Švedska, Belgija, Francuska, Mađarska…

 

Foto: AirVisual/Printscreen

 

Povezan sadržaj
Miljana Miletić 30. 10. 2020.
Miljana Miletić 22. 3. 2020.

 

Statista

 

Podaci AirVisual-a korespondiraju sa podacima o zagađenju vazduha uskladištenim na Statisti (kompaniji koja se bavi prikupljanjem podataka i statistika na globalnom nivou).

Na njihovom sajtu nalazi se lista najzagađenijih glavnih gradova Evrope rangiranih prema prosečnoj količini koncentracije PM2.5 čestica tokom 2019. i 2020. godine.

Beograd je na njoj zauzeo neslavno 4. mesto, dok je Kopenhagen na poslednjem. Vazduh je, prema Statisti, bio kvalitetniji i u Budimpešti, Bratislavi, Parizu, Berlinu, Beču, Bernu, Londonu, Atini..

 

Foto: Statista/Printsreen

 

EEA

 

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) objavila je 17. juna ove godine najnovije podatke o zagađenju vazduha u gradovima Evrope.

Kako navode, najčistiji vazduh u Evropi imaju švedski grad Umeo, Tampere u Finskoj i Funšal u Portugalu. Dok su gradovi sa najzagađenijim vazduhom Novi Sonč u Poljskoj, Kremona u Italiji i Slavonski Brod u Hrvatskoj.

 

Foto: EEA/Printscreen

 

Kopenhagen se ovde našao na 143. mestu, što bi bila neka sredina budući da se na listi nalazi 323 grada.

Podaci za Beograd (i nekolicinu drugih gradova) nisu dostupni, a razlozi, kako EEA navodi, mogu biti: izostanak gradskih ili prigradskih stanica za praćenje vazduha, podaci koje su prijavile stanice ne pokrivaju 75 odsto dana godini, ili, grad nije uključen u bazu podataka o gradovima uspostavljenu prema Urbanističkoj reviziji Evropske komisije.

 

Foto: EEA/Printscreen

 

Podsetimo, u tekstu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) „Štetan vazduh širom Srbije, ali u nekim mestima zvanični podaci kasne sa upozorenjem” navedeno je da podaci sa mernih stanica Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd iz 2019. godine pokazuju da je na većini mesta u glavnom gradu zagađenje PM česticama mereno u proseku mesec i po dana godišnje, što se smatra lošim uzorkom i nedovoljnim merenjem.

Bilo bi divno da je glavni gradski urbanista Marko Stojčić u pravu i da možemo slobodno i spokojno da dišemo. Ali pošto više nego očigledno nije, Istinomer njegovoj izjavi da je “od svih evropskih gradova, jedino u Kopenhagenu vazduh kvalitetniji nego u Beogradu” daje ocenu – “kratke noge”.

Naslovna fotografija: FoNet/Beoinfo