Šta nam je Brnabić obećavala u ekspozeu 2017?

Digitalizacija i obrazovanje - ovo su prioriteti koje je aktuelna premijerka Srbije Ana Brnabić, istakla kao krucijalne za svoj mandat, prilikom izlaganja ekspozea krajem juna 2017. godine. Iako bez preciznijih rokova, Brnabić je najavila da će neki od njenih glavnih ciljeva biti - povećanje izvoza u IT sektoru, veći broj IT stručnjaka, digitalizacija državne uprave i obrazovanja, kao i sveopšte smanjenje digitalnog jaza u Srbiji. U drugom delu izlaganja, aktuelna predsednica Vlade je, između ostalog, govorila i o tome šta će država preduzeti po pitanju kontrole trošenja novca iz državne kase i reforme sistema plata.

 

Koliko smo, zapravo, digitalno umreženi i bezbedni?

 

Premijerka je u svom ekspozeu navela da je “u 2016. godini samo 65 odsto domaćinstava imalo pristup širokopojasnom internetu”, te da je plan ove vlade da sedo 2020. godine izjednačimo sa zemljama Evropske unije i da taj broj dostigne 100 odsto”.

Međutim, to se još uvek nije dogodilo.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za 2019. godinu, pokazuju da 79,6 odsto domaćinstava poseduje širokopojasnu internet konekciju. 

 

Foto: Printscreen/RZS

 

Poslednje informacije o tome šta se dešava sa daljim sprovođenjem širokopojasne mreže u Srbiji čuli smo 9. juna ove godine od Ministarstva telekomunikacija. Naime, saopšteno je da je pokrenut projekat izgradnje širokopojasne infrastrukture u ruralnim područjima, a da će se sa realizacijom prve faze ovog projekta početi tek “na proleće 2021. godine”.

 

Koliko smo odmakli sa unapređenjem eUprave?

 

“Digitalizacija državne uprave i pružanje usluga građanima koji će ih koristiti na jednostavan i brz način jedan je od mojih prioriteta”, istakla je predsednica Vlade.

Naime, kada je reč o eUpravi, ovaj portal je u toku protekle decenije neretko zadavao glavobolje građanima, budući da je sistem često “padao” i bio “bagovit”, piše Startit.

Nakon skoro 11 godina, u februaru 2020, iz Kancelarije za elektronsku upravu je saopšteno da je konačno pokrenut novi portal eUprave.

Međutim, koliko građana uopšte koristi ovaj portal?

Podaci RZS o tome koliko procenata “internet populacije” koristi usluge eUprave, pokazali su da je u toku 2017. godine svega 32 odsto građana koristilo ove usluge, umesto da, kako se navodi, “ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije”.

U 2018. godini se ovaj procenat uvećao za 5 procenata pa je iznosio 37,3 odsto, dok je u 2019. godini zabeležen neznatan pomak od 0,2 procenata, te smo stigli do 37,5 odsto.

 

Foto: Printscreen/RZS

 

Kakvo je stanje u jedinicama lokalne samouprave?

 

Rezultati istraživanja programa – Swiss PRO (koji predstavlja podršku Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti) o trenutnom stanju eUprave i eUsluga koje JLS pružaju građanima i privredi, pokazali su da JLS u Srbiji znatno zaostaju za programom eUprave. 

Kako se navodi, od 60 JLS uključenih u ispitivanje, samo 24 su postavile bilo kakve usluge na portalu eUprava, dok još manji broj JLS zaista i nudi eUsluge. Naime, jedine eUsluge koje se nude na veb-sajtovima JLS odnose se na matične knjige i uverenja o državlјanstvu.

Veliki propust, kako navode, predstavlja i “nedopustivo skromna baza javno dostupnih podataka”.

Pa tako, recimo, nijedna JLS nije objavila sve relevantne dokumente i informacije vezane za budžet.

Kada je reč o tehnološkoj opremljenosti, i ona je na nezavidnom nivou.

Iz Swiss PRO upozoravaju da manje od jedne trećine (19 od 60) JLS imaju hardver adekvatanog kvaliteta, dok se šezdeset odsto JLS suočava sa ozbilјnim problemima vezanim za zastarele operativne sisteme koji nisu kompatibilni sa modernim tehnologijama.

Takođe, sve anketirane JLS se bore sa problemom kadrovskih kapaciteta u IT sektoru, a mnoge od njih su, kako je objašnjeno, „prisilјene da angažuju spolјne saradnike“.

 

Koliko su naši podaci bezbedni?

 

“Vlada Srbije svesna je da napadi na informacione sisteme mogu bitno da ugroze poslovanje preduzeća, funkcionisanje državne uprave i nacionalnu bezbednost, ali država je rešena da se uhvati u koštac sa izazovima zaštite podataka i informacionih sistema”, istakla je premijerka 2017. godine.

Međutim, aktuelna pandemija korona virusa je u velikoj meri ogolila nedostatke upravo ovog segmenta digitalizacije u Srbiji.

O tome najbolje svedoči skorašnji slučaj u kojem su podaci, uskladišteni u Informacionom sistemu Covid – 19, osam dana su bili javno dostupni na sajtu jedne zdravstvene ustanove, o čemu je SHARE fondacija, 20. aprila ove godine, izvestila javnost i nadležne organe.

Na taj način, kako su istakli, došlo je do “ugrožavanja ličnih podataka zaraženih”, budući da su se u ovom softveru nalazili “podaci o ljudima koji su izlečeni, preminuli i testirani (bilo da su pozitivni ili negativni), kao i o ljudima na lečenju, onima kojima je izrečena mera samoizolacije ili smeštaja u privremenim bolnicama, sa podacima o njihovoj lokaciji”.

Takođe, gorepomenuto istraživanje Swiss PRO je utvrdilo da su i u JLS prisutni veliki propusti u održavanju bezbednosti mreže, hardvera i softvera.

Naime, veliki deo JLS još uvek nije usvojio vodeći dokument u obezbeđivanju specifičnih uslova za bezbednost sistema – Interni akt o IT bezbednosti. Takođe, veliki broj njih „ne poseduje licencirani antivirusni program, odgovarajuću zaštitu veb-sajtova kao i sistem jakih lozinki“.

 

Digitalizacija obrazovanja

 

Pandemija virusa korona stavila je na test i digitalizaciju našeg obrazovnog sistema.

Iako je u ekspozeu premijerke bilo reči o raznovrsnim načinima unapređenja IKT-a u školama, novonastala situacija je, kako piše Startit centar, uzorokovala “prisilnu digitalizaciju srpskog obrazovanja”.

Brnabić je 2017. istakla važnost “digitalno kompetentnih nastavnika koji bez straha i otpora koriste IKT -za nastavu, administraciju i stručno usavršavanje”, i dodala da će Ministarstvo prosvete uskoro krenuti sa obukom prosvetnih radnika na ovom polju.

Međutim, kako za Startit navodi direktor Obrazovno kreativnog centra Zoran Milojević, među profesorima koji su prošli državnu obuku “Digitalni nastavnik”, “svega 15 odsto njih ima digitalne kompetencije”.

Prema njegovim rečima, država je, usled krize zbog pandemije, “trebalo da se obrati ljudima koji već godinama obučavaju nastavnike za rad u onlajn okruženju”, jer bi tada, kako kaže, “ceo proces bio brži i kvalitetniji”.

Milojević je objasnio da sistem do sada nije imao moć da profesore motiviše da savladaju upotrebu IKT alata, a da su mnogi opravdanje nalazili u tome što im “učionice nisu tehnološki opremljene”.

Takođe, gorepomenuta činjenica da mnoga ruralna područja još uvek nisu pokrivena internetom, onemogućila je veliki broj učitelja i učenika da uopšte učestvuju u procesima digitalizacije, i pre i posle krize.

 

IT izvoz raste, ali ne i stručni kadar

 

Kada je reč o problemu nedostatka stručnih IT kadrova u Srbiji, ovaj problem, iako jasno adresovan u ekspozeu premijerke, još uvek nije ni približno rešen.

Naime, prema poslednjoj proceni Društva za informatiku Srbije (DIS), Srbiji trenutno nedostaje 20.000 IT inženjera.

Porast izvoza softverskih usluga će, prema njihovoj proceni, ove godini dostići “1,3 do 1,4 milijardi evra”, što upravo i korespondira sa premijerkinim obećanjem iz 2017, da će “izvoz u IT sektoru biti uvećan na 1,5 milijardi evra godišnje za pet godina”.

Međutim, da bi se nastavio ubrzani razvoj, predsednik DIS Nikola Marković ističe da je potrebno, nedavno povećanu kvotu za upis na informatičke studije od 20 odsto, “povećati na 100 procenata”.

Takođe, kada govorimo o izvozu, u analizi o bržem informatičkom razvoju Srbije i ulozi države u tom procesu, Srpska IT osmatračnica (SITA) je ukazala na “mogući negativni scenario i posledice jakog fokusa na izvoz, dok se istovremeno zanemaruju lokalne informatičke potrebe”.

U vezi sa tim, iz DIS i SITA apeluju da se “prosečno ulaganje u IKT sa sadašnjih 82 evra, podigne na 150 evra po glavi stanovnika (prosek u EU iznosi 800 evra po stanovniku)”.

 

Koliko se kontroliše trošenje državnog novca?

 

A sad malo i o obećanjima iz drugih sfera.

”Ova Vlada planira da nastavi rigoroznu kontrolu trošenja novca i održi fiskalnu disciplinu i odgovornost u upravljanju javnim finansijama”, istakla je Brnabić u ekspozeu.

Pak, mnogobrojni primeri iz prethodnih godina, kao i situacija za vreme premijerkinog mandata, nisu baš govorili u prilog kontinuiranoj praksi stroge kontrole novca iz državne kase.

Tako je, na primer, Vlada Srbije četiri godine ignorisala zakon, i nije dostavljala Narodnoj skupštini završne račune budžeta za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu. Vlada je ovu dokumentaciju dostavila Skupštini tek u septembru 2019. godine.

„Zakonska obaveza usvajanja zakona o završnom računu nije se poštovala od 2002. godine, ali je taj dokument bar bio dostavljan Narodnoj skupštini Republike Srbije sve do 2014. godine. Na taj način je taj dokument bio javan, odnosno dostupan javnosti. Od 2015. godine se prekinulo sa tom praksom i od tada ne znamo kako je svako ministarstvo pojedinačno potrošilo novac“, objasnio je predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović za Insajder krajem 2018. godine.

Od svežijih vesti, tu su rezultati međunarodnog istraživanja Indeksa otvorenosti budžeta, objavljeni krajem aprila 2020, koji pokazuju da je Srbija na ovoj listi pala za osam mesta u odnosu na 2017. godinu. Srbija se sada nalazi na 70. mestu od 117 zemalja, saopštila je Transparentnost Srbija.

Kako su istakli, “Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek je 14)”.

 

Jesu li radna mesta postala uporediva za vreme premijerkinog mandata?

 

“Nastavljamo sa reformom sistema plata. Sva radna mesta u opštoj državi postaće uporediva. Tačno će se znati koliko je koje radno mesto vrednovano, ne samo apsolutno, kao do sada, već i relativno, u odnosu na druga radna mesta i druge sektore. Sve to, u krajnjoj instanci, treba da ima za rezultat jednaku platu za jednak rad, bez obzira na to koji segment javnog sektora je u pitanju”, navela je predsednica Vlade pre tri godine.

Međutim, kao što je Istinomer već pisao, reforma sistema plata i uvođenje platnih razreda je dugogodišnji problem sa kojim se Srbija suočava, a umesto rešenja, politički akteri su godinama tradicionalno nizali nove rokove i nova obećanja.

Poslednji u nizu rokova je – 1. januar 2021. godine.

Najverodostojniji primer lošeg uređenja platnog sistema, jesu plate medicinara, koje i dan danas uređuju zastareli sektorski propisi, o čemu je Istinomer takođe pisao.

“U zdravstvu se pojavio problem nemogućnosti pravičnog vrednovanja usko stručnih poslova naspram nemedicinskih, usled čega se javila izrazita kompresija zarada (umanjena je razlika između osnovne plate specijaliste i najjednostavnijih poslova), što je uostalom bio problem i u drugim javnim službama”, istaknuto je u analizi Fiskalnog saveta o platnim razredima.

 

Šta je sa Centralnim registrom stanovništva?

 

Brnabić je 2017. bila najavila i uspostavljanje Centralnog registra stanovništva (kojeg čine podaci građana iz 13 evidencija, poput matičnih knjiga, ličnih karti, putnih isprava itd.), čime bi se, kako je istakla “značajno unapredio izborni proces”, odnosno agilnost i ažurnost podataka u biračkom spisku.

No, predstojeći izbori će ipak biti održani i bez ovog “unapređenja”, budući da će, prema poslednjoj najavi ministra državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića, Centralni registar stanovništva biti u funkciiji tek od septembra 2020. godine.

 

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević