Plate medicinara mnogo veće nego u Đilasovo vreme

Ministar zdravlja o platama medicinara. (TV O2, 5.2.2020. godine)
“Za vreme Dragana Đilasa, plata sestre u Kliničkom centru – recimo, evo, jedanaesti mesec 2009. godine – bila je 31.759 dinara. Ista ta sestra danas ima 59.377 dinara. Eto, toliko o platama za koje se on zalaže. Lekar je imao u njegovo vreme, 2009. godine, lekar specijalista, 78.547 dinara. Danas isti taj lekar, dakle pričamo o jednom istom lekaru i jednoj istoj sestri, danas je primio platu 150.896 dinara. To su činjenice.”

 

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je, gostujući na TV O2, izneo komparativne podatke o tome koliko su medicinski radnici zarađivali 2009. godine, a koliko zarađuju danas.

Referišući na skorašnju izjavu predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa o tome da bi pravilnom preraspodelom novca lekari imali platu od 1.000 evra”, Lončar je naveo da je plata medicinske sestre u Kliničkom centru 2009. godine iznosila 31.759 dinara, a da “ta ista sestra danas zarađuje 59.377 dinara”.

Kada je o lekarima specijalistima reč, ministar tvrdi da je njihova plata 2009. godine iznosila 78.547 dinara, a da oni danas zarađuju 150.896 dinara.

Kako bismo proverili tvrdnje koje je izneo ministar, obratili smo se sindikatima medicinara, koji u svojim arhivama čuvaju podatke o iznosu plata iz proteklih godina.

 

Koji su iznosi neto plata?

 

Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite “Nezavisnost” (GSZS) dostavio nam je podatke o neto iznosu plata (zaradama bez dodataka po osnovu minulog rada i dežurstva). 

Koeficijenti korišćeni u računici su iz Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Naime, prema podacima GSZS, neto plata medicinske sestre u Kliničkom centru Srbije (KCS) u novembru 2009. iznosila je 30.159,00 dinara. (Cena rada koja je tada iznosila 2.222,49 dinara pomnožena sa koeficijentom 13,57)

Kako su istakli, sadašnja neto plata medicinske sestre u KCS iznosi 49.242,00 dinara. (Sadašnja cena rada – 3.628,74 dinara pomnožena sa koeficijentom 13,57)

 

 

Neto plata lekara specijaliste u KCS je u novembru 2009. godine iznosila 62.763 dinara. (Cena rada koja je tada iznosila 2.222,49 dinara pomnožena sa koeficijentom 28,24)

Sadašnja neto plata lekara specijaliste u KCS iznosi 96.269,87 dinara. (Sadašnja cena rada – 3.408,99 dinara pomnožena sa koeficijentom 28,24)

 

 

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić za Istinomer navodi da podatak o plati specijaliste od 150.000 dinara predstavlja – “bruto dva iznos”.

 

Šta je bruto 1, a šta bruto 2 zarada?

„Bruto 1“ je bruto zarada koja je iskazana na platnom listiću zaposlenog. To je ono što firma isplaćuje u ime radnika – neto zarada i porezi i doprinosi na zaradu.

„Bruto 2“ je ukupan trošak poslodavca na zaradu zaposlenog. Dakle, bruto 2 se sastoji iz bruto 1 zarade plus doprinosi koje plaća poslodavac. Tačnije, doprinosi se plaćaju dva puta na jednu istu zaradu. Postoje doprinosi koji se plaćaju iz osnovice – i oni su sadržani u bruto 1 zaradi. A postoje i doprinosi koji se plaćaju na osnovicu – oni su sadržani u bruto 2 zaradi.

 

“Ono što mogu da garantujem je da plata lekara specijaliste bez dodataka za prekovremeni rad i funkciju ne prelazi 100.000, bilo gde da je zaposlen. Iznos varira od 92.000 do 94.000 dinara. Kada na neto platu dodate dežurstva, od 40 do 60 sati prekovremenog rada, razne druge dodatke (magistar, profesor, šef, načelnik), onda plata lekara u Kliničkom centru može da izađe na 150.000 dinara. A to je relativno mali broj lekara”, ističe Panić.

Što se tiče plate medicinskih sestara i tehničara, Panić objašnjava da je najškolovanijima među njima, od kojih neki imaju i diplomu fakulteta za medicinske sestre i tehničare, najveća plata oko 55.000 i dodaje da možda u Kliničkom centru mali broj sestara, sa četiri ili pet godina visokog školovanja, ima i 59.000 dinara. 

Kako navode iz GSZS, mesečno dežurstvo lekara najčešće je od 30 do 40 sati, ali, dodaju, to je individualna kategorija, jer ne dežuraju svi lekari.

 

Upoređivanje neuporedivog

 

Dakle, ministar Lončar u svom nastupu na TV O2 nije naveo da li se iznosi plata o kojima je govorio odnose na neto, “bruto 1” ili “bruto 2” iznose.

On je jedino za platu medicinske sestre u KCS iz novembra 2009. izneo podatak koji je približan neto zaradi. Ali, taj iznos je uporedio sa sadašnjim potencijalnim bruto iznosom plate medicinske sestre u KCS.

Za platu lekara specijaliste u KCS iz novembra 2009. naveo je iznos koji je od tadašnjeg neto iznosa veći za 15.784 dinara. A kao sadašnju platu lekara specijaliste u KCS naveo je iznos koji je za 53.731 dinar veći od sadašnje neto plate lekara.

Zato Istinomer ovu izjavu ministra zdravlja ocenjuje kao – “zloupotrebu činjenica”.

 

Plate medicinara uređuju zastareli sektorski propisi

 

Inače, Fiskalni savet, u svojoj analizi iz jula 2019, ističe da su, uprkos uvođenju Zakona o platnim razredima 2006. godine, za većinu zaposlenih u državnom sektoru nastavili da važe stari sektorski propisi. Plate zaposlenih u javnim službama i dalje uređuje regulativa s početka 2000-ih

“U zdravstvu se pojavio problem nemogućnosti pravičnog vrednovanja usko stručnih poslova naspram nemedicinskih, usled čega se javila izrazita kompresija zarada (umanjena je razlika između osnovne plate specijaliste i najjednostavnijih poslova), što je uostalom bio problem i u drugim javnim službama”, ističe se u analizi.

Savet objašnjava da je, u praksi, svaki uži segment u okviru državnog sektora zadržao svoju osnovicu za određivanje zarade, te da je razvijen izuzetno složen sistem koeficijenata kojima se množe osnovice (500-600 različitih vrednosti osnovnih koeficijenata).

Kao rezultat, “dobijen je sistem kojim je nemoguće upravljati, koji je netransparentan i podstiče interesne grupe da se bore za privilegovan položaj”, zaključuje Savet.

Rade Panić ističe da bi ova osnovica po Zakonu o platnim razredima trebalo da bude ista za sve zaposlene u javnom sektoru.

“Unazad dve godine u istoj delatnosti – zdravstvo, postoji više različitih osnovica, za nemedicinske radnike, sestre i tehničare i lekare i zdravstvene saradnike”, objašnjava Panić i dodaje da se sada srećemo sa situacijom da dva lekara iste specijalnosti i nivoa pružanja zdravstvene zaštite imaju “drastično različite plate”.

 

Foto: Printscreen/Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLFS)

 

Isuviše niska osnovica

 

Lekar specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika”, ističe se u analizi Saveta, i ocenjuje da u javnom sektoru ne postoji dovoljno širok raspon zarada.

Savet objašnjava da je ovo “ključni razlog niskog kvaliteta usluga koje pruža država”, budući da je javni sektor u Srbiji atraktivan radnicima sa “prosečnim i ispodprosečnim kvalifikacijama”, a “destimulativan za najstručnije zaposlene koji onda na puštaju javni sektor”.

Međunarodna praksa pokazuje da je najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama 1:12. U Srbiji je u novom Zakonu o sistemu plata u javnom sektoru definisan raspon 1:7,5.

Problem je, kako objašnjava Savet, u tome što je osnovica sa kojom bi se množili propisani koeficijenti planirana suviše nisko – na nivou koji je tek nešto iznad polovine minimalne zarade.

“To praktično znači da su najniži koeficijenti (u rasponu 1 do 2) besmisleni jer bi svi zaposleni sa ovim koeficijentima primali istu, minimalnu zaradu, a stvarni raspon između najniže i najviše zarade u državi ne bi bio 1:7,5 već približno 1:4, što je ispod svakog evropskog standarda”, navodi se u analizi.

Fiskalni savet ocenjuje da je “ključan deo reforme sistema zarada to da se osnovica zarade propiše na nivou bliskom minimalnoj zaradi”. 

Kako navode, samo tako će se dobiti dovoljno dobri rasponi zarada u okviru kojih će moći da se adekvatno plate najstručnija i najodgovornija radna mesta u zemlji.

Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa