Prošla je 2025. godina – šta smo imali?

Januar

Masovno ubistvo na Cetinju – Prvog dana nove godine na Cetinju je ubijeno je dvanaest osoba, među kojima dvoje dece, dok su četiri osobe ranjene. Osumnjičeni za ovaj masovni zločin, Aco Martinović, izvršio je samoubistvo i preminuo je tokom transporta prema bolnici. Građani više gradova u Srbiji palili su sveće za ubijene na Cetinju, studenti su akcije 15 minuta tišine za žrtve tragedije u Novom Sadu produžavali za dodatnih 12 minuta. Na teritoriji Srbije 5. januara bio je proglašen Dan žalosti, a u Crnoj Gori trodnevna žalost, od 2. do 4. januara. 

Tramp, fekčekeri i Vučić – Kompanija „Meta“, u čijem vlasništvu su društvene mreže „Fejsbuk“ i „Instagram“, saopštila je polovinom januara da ukida svoj program provere činjenica koju obavlja nezavisna, treća strana, a umesto toga će se, kako su naveli, koristiti model poput onog na društvenoj mreži „Iks“ Ilona Maska, gde korisnici platforme dodaju kontekst i proveravaju tvrdnje drugih korisnika. Taj potez „Mete“ se u svetskim medijima tumačio kao pokušaj izvršnog direktora kompanije Marka Zakerberga da popravi odnose sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji je ranije optužio „Metu“ da podržava liberalnu politiku i da je negativno nastrojena prema konzervativcima. Nedostatak moderacije i neometano širenje lažnih vesti društvenim mrežama pojedini kritičari su videli kao jedan od ključnih razloga za pobedu Trampa na predsedničkim izborima 2016. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je novinare koji se u Srbiji bave fektčekingom da su „najgori lažovi“ i da rade „pod kapom pojedinih zapadnih obaveštajnih agencija“, a među „najveće lažove“ svrstao je Istinomer.

Pretučeni studenti na Pravnom fakultetu – Tokom blokade Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu 13. januara došlo je do incidenta kada je šest mladića nasrnulo na studente gađajući ih flašama, zbog čega je šestoro studenata završilo u Urgentnom centru. Prema rečima očevidaca jedan od napadača na studente rekao je: „Ja sam za Vučića, i šta mi tu možete“. S druge strane, predsednik Srbije kazao je da su se studenti međusobno potukli. „Oni su se između sebe potukli. Vidi se da su oni zajedno, da su drugari, da zajedno protestuju protiv nas i to nema nikakve veze sa vlašću, sa mnom“, rekao je Vučić.

Oborena studentkinja u Ruzveltovoj – Tokom akcije odavanja pošte nastradalima u tragediji na Železničkoj stanici u Novom Sadu automobil je u Ruzveltovoj ulici u Beogradu udario studentkinju i nosio je neko vreme na krovu, nakon čega je skliznula i ostala da leži na ulici. Vozač je bez zaustavljanja nastavio da se kreće i pobegao sa mesta incidenta. Suđenje Marku Pavloviću, optuženom za pokušaj teškog ubistva studentkinje Sonje Ponjavić  odloženo je 25. decembra zbog odsustva njegovog branioca i predstavnika veštaka.

Protest ispred RTS-a – Dan nakon što je studentkinja Sonja Ponjavić teško povređena desetine hiljada demonstranata predvođenih studentima održalo je bučan skup ispred zgrade RTS-a u znak protesta zbog pristrasnog izveštavanja Javnog servisa. Demonstranti su uz zvižduke poručivali da su ljuti što državna televizija prenosi optužbe predsednika Aleksandra Vučića da su studente plaćale strane tajne službe sa namerom da silom sruše vlast u Srbiji. 

Tragedija u staračkom domu u Barajevu – U požaru koji je 20. januara izbio u staračkom domu „Ivanović“ u Velikom Borku u Barajevu stradalo je 11 štićenika, dok je još četvoro povređeno. U domu je živelo 34 korisnika, navodno pet više od maksimalno dozvoljenog broja po licenci za rad. BIRN je pisao da je Uprava za vanredne situacije MUP-a Srbije još krajem 2018. godine utvrdila niz nepravilnosti i nedostataka u zaštiti od požara, ali da nikada nije naložila da dom bude zatvoren. 

Trampove odluke posle zakletve – Odmah nakon što je zvanično postao 47. predsednik SAD Donald Tramp je potpisao izvršnu naredbu kojom se poništava 78 izvršnih naredbi svog prethodnika Džoa Bajdena, uključujući uklanjanje Kube s popisa država sponzora terorizma. Takođe među naredbama je povlačenje SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma. Pomilovao je i osuđene za napad na Kapitol 6. januara 2021, njih oko 1.500, iako to podržava samo 20 odsto Amerikanaca. Po povratku Trampa u Belu kuću hiljade zaposlenih u agenciji USAID poslato je na odmor, a oni koji su radili u inostranstvu su opozvani.

Srednji prst kao simbol – Kao odgovor na znak „krvave šake“, simbola protesta, pojavila se i druga crvena šaka, savijenih prstiju – sem srednjeg, prvo na nalozima funkcionera Srpske napredne stranke. Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić objavio je na Instagramu fotografiju ove crvene šake uz poruku: „Što se tiče njihovih pobuna, crvenih šaka i obojenih revolucija, poruka srpskog naroda im je sledeća…“. Veliki transparent gotovo identične sadržine osvanuo je 21. januara na zaštitnoj ogradi iznad auto-puta u Beogradu, ali je ubrzo uklonjen. Aktivisti inicijative „Most ostaje“ doneli su ispred Predsedništva Srbije transparent sa srednjim prstom koji su skinuli sa jednog beogradskog nadvožnjaka, želeći, kako su objasnili, da ga vrate njegovom autoru.

Generalni štrajk 24. januara – Celodnevna akcija „Generalni štrajk“, u kojoj su, na poziv studenata u blokadi, desetine hiljada građana učestvovale u masovnim protestima širom države, završena je 24. januara skupom ispred RTS-a. Pozivu studenata da obustave rad odazvale su se brojne firme, a akciju su podržali advokati, sindikati zaposlenih u kulturi, pozorišta, deo medija. 

Oborena studentkinja na Novom Beogradu – Tokom protestne blokade saobraćaja na Novom Beogradu, u Ulici Jurija Gagarina, jedna studentkinja udarena je automobilom koji nije mogao da prođe. Ona je teže povređena i prevezena u bolnicu, a devojci koja je vozila automobil Više javno tužilaštvo odredilo je zadržavanje i na teret joj stavilo krivično delo teško ubistvo u pokušaju.

Blokada Autokomande – Hiljade studenata, uz podršku građana, blokirali su na 24 sata Autokomandu, jednu od glavnih saobraćajnica u Beogradu, na skupu pod nazivom „Pod našom (Auto)komandom“. Bilo je organizovano kuvanje sa studentima, igranje sportskih i društvenih igara i izvođenje studentskog hora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je da su studentski zahtevi ispunjeni i najavio hitnu i veliku rekonstrukciju Vlade Srbije.

Pretučena studentkinja u Novom Sadu i pad Vlade – U noći nakon protesta na Autokomandi, u Novom Sadu su napadnuti studenti dok su lepili nalepnice sa pozivom na blokadu tri mosta 1. februara. Kako je saopšteno, napadači su istrčali iz prostorija SNS i teško povredili jednu studentkinju. Ovaj događaj izuzetno je uznemirio javnost, zbog čega je Miloš Vučević podneo ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije, a Milan Đurić na mesto gradonačelnika Novog Sada. 

Februar

Blokada mostova – Na Dan grada Novog Sada i, istovremeno, tačno tri meseca od tragedije na Železničkoj stanici održan je protestni skup pod sloganom „Ćutanja je dosta! 1. 2. na sva 3 mosta“, uz blokadu tri novosadska mosta preko Dunava. Hiljade studenata i građana tog 1. februara na tri sata blokirali su Varadinski i Žeželjev most, dok je blokada Mosta slobode trajala duže od 24 sata. Studentima su se priključile i njihove kolege iz Beograda, nekoliko stotina ih je pešačilo dva dana, dok su ih usput dočekivali i pozdravljali brojni meštani naselja na putu ka Novom Sadu.

„Udar protiv korupcije“ – Nakon što je predsednik Srbije najavljivao da će građani videti „takav udar protiv korupcije kakav nisu videli nikad u istoriji Srbije“ 12. februara Više javno tužilaštvo saopštilo je da je, uz još 14 osoba, priveden Milorad Grčić, bivši dugogodišnji vršilac dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije i predsednik beogradske opštine Obrenovac, zbog sumnje da je oštetio EPS za više od milion evra. Desetak dana kasnije, 21. februara, uhapšena je i bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, a uz nju i Zoran Stanojević, vlasnik „Sim puk gradnje“ iz Malošišta, kao i Damir i Dejan Nikolić, vlasnici firme „Vodomonteri“ Lalinac, zbog sumnje da su oštetili budžet Niša za 460.322.637 dinara. Pritvor Miloradu Grčiću ukinut je krajem aprila, a mesecima kasnije nema konkretnijih informacija o ovom slučaju. S druge strane, Dragani Sotirovski Viši sud u Nišu mesecima produžava pritvor, dok su njeni saradnici, koji su bili optuženi, u međuvremenu sklopili sporazume sa tužilaštvom. Na samom kraju godine Viši sud u Nišu potvrdio je optužnicu protiv Dragane Sotirovski zbog zloupotrebe službenog položaja.

Skup vlasti u Sremskom Mitrovici, protest u Kragujevcu – Na skupu povodom proslave Dana državnosti Srbije u Sremskoj Mitrovici, na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića „narodnom aklamacijom“ usvojena je Deklaracija o Vojvodini. Vučić je govorio o borbi protiv obojene revolucije, navodeći da dok je živ, neće dozvoliti da „unište Srbiju“ i da će se svom snagom boriti za Srbiju, za Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, kako je rekao, „ne u Srbiji, jer je Vojvodina Srbija“. Mediji bliski vlasti tvrdili su da se na skupu okupilo 120.000 ljudi, ali je bilo vidljivo da je nakon skupa trg u centru Sremske Mitrovice ispražnjen za svega nekoliko minuta. Za to vreme hiljade studenata i demonstranata blokirale su Kragujevac, na protestu pod sloganom „Sretnimo se na Sretenje“, a skupom je ujedno je obeleženo i 190 godina od donošenja Sretenjskog ustava, dok su studenti od vlasti zahtevali da rade u skladu sa Ustavom i zakonima. Stotine studenata su pešačile, trčale ili na biciklima krenule iz Beograda, Novog Sada i Niša, prešavši za četiri dana oko 150 kilometara kroz desetine gradova i sela u kojima su ih meštani dočekivali i pozdravljali.

Problemi u Petoj beogradskoj gimnaziji – Kada je na funkciju v. d. direktorke Pete beogradske gimnazije postavljena Danka Nešović to je izazvalo buru nezadovoljstva među učenicima te škole, ali i većeg dela kolektiva. Nekoliko meseci kasnije jedan broj nastavnika je morao da napusti gimnaziju, jer im nije produžen ugovor na određeno vreme, a neki su suspendovani uz disciplinski postupak. Zbog toga su ispred škole organizovani protesti učenika, roditelja i profesora. Direktorka Nešović izjavila je da je blokada nastave nedopustiva i da ne mogu nastavnici, roditelji i učenici da odlučuju ko će voditi školu. U septembru su roditelji učenika podneli  krivičnu prijavu protiv direktorke, jer je, kako se navodi u prijavi, „svesno i sa namerom propustila da u svojstvu vršioca direktora zakaže konstitutivnu sednicu Saveta roditelja sa isključivom namerom da roditeljima đaka nanese štetu“. Zbog velikog broja pritužbi koji je na adresu ombudsmana stigao na rad v. d. direktorke Zaštitnik građana pokrenuo je ispitni postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva prosvete. Učenici su 13. oktobra stupili u fizičku blokadu škole, da bi 19. novembra saopštili da su izglasali povratak na nastavu.

Upad policije u organizacije civilnog društva – U četiri organizacije civilnog društva, Crtu, Trag fondaciju, Građanske inicijative i Centar za praktičnu politiku, 25. februara došla je policija kako bi proverila dokumentaciju povezanu sa finansiranjem koje je sprovela Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). „Posle 28 sati policija je napustila našu kancelariju. Odneli su više od 8.500 stranica kopija projektne dokumentacije“, objavila je Crta. Desetak dana kasnije Crta je demantovala tvrdnju predsednika Srbije da je podržala nepostojeću organizaciju „Da smradovi odu“ sa 190.000 evra i optužila Vučića da je time „napravio najzlonamerniji falsifikat“. „Na osnovu dokumentacije koju je Crta dala policiji prilikom nedavnog upada njenih pripadnika u našu kancelariju, predsednik je napravio najgrublji i najzlonamerniji falsifikat“, navela je Crta, koja je ukazala da „ne samo da su iscurele informacije iz predistražnog postupka, i to u pravcu nenadležne institucije, nego su one totalno iskrivljene i zloupotrebljene za neosnovane optužbe o rušenju države“. Crta je 13. marta podnela krivičnu prijavu zbog neovlašćenog raspolaganja informacijama i dokumentacijom koja je uzeta prilikom upada pripadnika Uprave kriminalističke policije i prosleđivanja navedenih informacija predsedniku Srbije.

Mart

„Studentski edikt“ u Nišu – Na centralnom gradskom trgu u Nišu hiljade ljudi iz cele Srbije okupile su se 1. marta kako bi obeležile četiri meseca od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Protest nazvan „Studentski edikt“, po uzoru na dokument iz 313. godine kojim je osigurana ravnopravnost religija u Rimskom carstvu, trajao 18 sati, a posle ponoćne tišine za nastradale, studenti su organizovali trosatnu akciju čišćenja. 

Sukobi u Skupštini – Prvog dana prolećnog zasedanja Skupštine Srbije 5. marta, već po usvajanju dnevnog reda, u sali su upaljene baklje, a letela su i jaja, dok je obezbeđenje pokušavalo da razdvoji opozicione poslanike i predstavnike vladajuće koalicije. Neki poslanici su izašli iz sale kašljući, suzavac i biber sprej su se osećali u vazduhu, a skupštinsko osoblje užurbano je trčalo po hodnicima, noseći ubruse i kofe, javio je BBC na srpskom. Predsednica Skupštine Ana Brnabić saopštila je da Jasmina Obradović (SNS) ima moždani udar i da joj se bore za život, da je poslanica Sonja Ilić (SNS), koja je u osmom mesecu trudnoće, doživela šok, da joj je pozlilo i da joj se bore za bebu, a da je takođe povređena i poslanica SDPS Jamina Karanac.

Napravljen „Ćacilend“ – Šatorski kamp u Pionirskom parku postavili su 6. marta studenti koji su za sebe navodili „da žele da uče“, a neposredno pre velikog studentskog protesta zakazanog za 15. mart. Kamp je za vreme tog protesta obezbeđivala policija, a bio je ograđen i traktorima koji su polupani dan ranije, kako ne bi došlo do kontakta između učesnika protesta i ljudi u Pionirskom parku. Kada je u aprilu održan trodnevni sabor „Ne damo Srbiju“ kamp je proširen i na ulicu ispred Skupštine. Pionirski park od marta je ograđen metalnim ogradama premazanim mašinskom mašću i građani ne mogu da mu pristupe, a u više navrata dolazilo je do napada osoba koje se nalaze u nekom od ta dva kampa na novinare koji su izveštavali sa tog prostora. Na samom kraju godine predsednik Srbije najavio je da će šatorsko naselje biti uklonjeno, ponavljajući da takozvani „Ćacilend“ predstavlja „najslobodnije mesto“ i da se u „Pionirskom parku rodila iskra slobode koja je prerasla u vatru“. 

Generalni štrajk 7. marta – Nova protestna akcija pod nazivom „Generalni štrajk“ održana je 7. marta širom Srbije na poziv studenata u blokadi. Studenti su pozvali na jednodnevnu obustavu rada, a akcija je uključivala i bojkot prodavnica, ugostiteljskih objekata i svih potrošačkih delatnosti, kao i javnog prevoza. Organizovani su protesti u više gradova Srbije, a u Beogradu je održana protestna šetnja studenata, srednjoškolaca, prosvetnih radnika i drugih građana. 

Blokada RTS-a zbog uvrede – Tokom gostovanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Dnevniku 2 RTS-a, voditeljka je  prokomentarisala da „ne treba računati na dobru volju rulje“, što je bio povod za iznenadnu studentsku akciju blokade zgrade Javnog servisa. Tokom noći, dok je policija ulazila među studente, jedan od prisutnih građana dobio je jak udarac u oko. Ispostavilo se da je u pitanju Lazar Baćić, policajac u civilnoj odeći, kome su, kako se vidi na snimcima, povredu nanele kolege u uniformi. Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da su Baćića napali studenti, dok je nedeljnik „Radar“ objavio audio-snimak Baćićevog razgovora sa bivšim kolegom iz policije u kome i sam priznaje da ga je ispred RTS-a udario kolega.

Blokada N1 – Grupa od oko stotinak, u početku nepoznatih ljudi, blokirala je ulaz u sedište televizije N1 i nešto duže od sat uzvikivala parole i nije dozvoljavala nikome da uđe ili izađe iz zgrade. Reporteri N1 među okupljenima prepoznali su pomoćnika gradonačelnika Novog Sada Ivana Silera i pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku Predraga Vuletića, članove Pokreta socijalista. Nakon što su se okupljeni razišli, Aleksandar Vulin je u Skupštini Srbije potvrdio da se radi o akciji njegovog Pokreta socijalista.

Hapšenje novosadskih aktivista – Novosadski aktivisti Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lazar Dinić, Lado Jovović, Davor Stefanović i Marija Vasić uhapšeni su 14. marta, dan pre masovnog protesta u Beogradu, pod optužbom da su pripremali delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Pre njihovog hapšenja na televizijama bliskim vlasti  emitovan je audio-snimak prisluškivanog razgovora sa sastanka aktivista, na kojem je bilo reči o planovima da se na protestu u Beogradu nametne ideja prelazne vlade i upad u zgradu RTS. Njihovi branioci isticali su da je razgovor nezakonito prisluškivala BIA i da audio-snimak ne može biti pravno valjan dokaz u tom procesu. Glavni pretres u procesu protiv optuženih u novembru je odložen za 2. februar 2026. pošto je odbrana okrivljenih zatražila izuzeće tužilaca. Najavljeno je suđenje u odsustvu aktivistima ove organizacije i studentima Mili Pajić, Anji Pitulić, Doroteji Antić, Branislavu Đorđeviću, Jovanu Dražiću i Dejanu Bagariću, „koji su mesecima u susednoj Hrvatskoj“.

Veliki skup „15. za 15“ – Velikom protestu „15. za 15“, održanom 15. marta, prema proceni Arhiva javnih skupova, prisustvovalo je između 275.000 i 325.000 građana, „uz mogućnost da je taj broj bio i veći“. Dok su okupljeni u tišini stajali odajući počast žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu, začuo se jak zvuk, izazvavši paniku među okupljenima koji su potražili utočište u obližnjim ulicama. U to vreme, oko 19 sati, grupa okupljenih u Pionirskom parku počela je da baca različite predmete i pirotehnička sredstva. Studenti u žutim redarskim prslucima pokušali su da spreče incidente, ali su se povukli i saopštili da to okupljanje više nije deo protesta na koje su oni pozvali.

„Zvučni top“ – Oko 4.000 građana, koji su se našli u stampedu u Ulici kralja Milana 15. marta, javilo se do 20. marta organizacijama Crta, Beogradski centar za ljudska prava, Građanske incijative, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Incijativa A11 i FemPlatz. U svojim svedočenjima opisali su šta je izazvalo paniku koja je nastupila u 19.11 časova i koje zdravstvene tegobe su osetili u tim trenucima i u satima nakon protesta. Najveći broj njih opisao je da se iznenada čuo „izuzetno jak i neprijatan zvuk“, koji su uporedili sa zvukom mlaznog aviona u niskom letu. Kažu da su nakon toga osetili fizičke i psihičke tegobe – glavobolju, mučninu, ubrzan rad srca, pojačano znojenje i strah. Mnogi su u stampedu zadobili modrice, ogrebotine i povrede skočnog zgloba. Tvrdnje pojedinih vojnih stručnjaka da je stampedo izazvao zvučni top, oružje koje, kako su rekli, bezbednosni sistem Srbije poseduje nekoliko godina, vlast je počela da demantuje ubrzo nakon incidenta. Osim predsednika Srbije, upotrebu ovog oružja na protestu negirali su MUP, Ministarstvo odbrane, Žandarmerija i BIA. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić objašnjavao je da korišćenje tog oružja nije u skladu sa zakonom, ali je kasnije priznao da je prvobitna izjava da MUP nema to oružje bila „nespretna“. Nakon što su se u javnosti pojavili snimci i fotografije jednog od uređaja, na policijskom vozilu koje je 15. marta bilo stacioniramo kod Narodne skupštine, policija je pokazala dva tipa uređaja, a Dačić je priznao da MUP poseduje sonično oružje i da su ti sistemi kupljeni 2021. Iako je prethodno izjavio da ti sistemi stoje u magacinima i da nisu bili montirani na bilo koje vozilo, kasnije je isticao da je reč o zvučniku, odnosno uređajima koji se koriste za obaveštavanje građana na skupovima i da je zabranjeno njihovo korišćenje u funkciji zvučnog topa. Da je Ruska federalna služba bezbednosti (FSB) zaključila da nije korišćeno nedozvoljeno oružje, saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 16. aprila. S druge strane, organizacija „Earshot“ uradila je sveobuhvatnu analizu audio-zapisa sa 19 video-snimaka, obavila 15 detaljnih intervjua sa svedocima koji su se nalazili duž Ulice kralja Milana i obradila više od 3.000 pisanih izjava prisutnih. Nalazi ove istrage zaključuju da je vrlo verovatno da su građani bili izloženi napadu upotrebom usmerenog akustičnog oružja.

Požar u Makedoniji, Vučić obilazi povređene – U požaru koji je u noći između 16. i 17. marta izbio u diskoteci u Kočanima, u Severnoj Makedoniji, poginulo je 62 mladih ljudi, a povređeno više od 200. Tužilaštvo je saopštilo da su uzrok požara  pirotehnička sredstva koja su upalila zapaljivi materijal na plafonu. Za samo nekoliko minuta ceo klub je bio zahvaćen vatrom, a mladi ljudi nisu imali dovoljno vremena da pobegnu kroz jedina ulazna vrata. Na lečenje u inostranstvo, u Srbiju, Bugarsku, Tursku, Grčku, Austriju, Litvaniju, Sloveniju, Mađarsku i Hrvatsku, prevezeno je 80 povređenih. Burne rekacije javnosti u Srbiji i regionu izazvao je potez predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u pratnji grupe novinara posetio teško povređene pacijente u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije. Postavljalo se pitanje ko je dao odobrenje za obilazak ljudi koji se leče po posebnim protokolima i u sterilnim uslovima. 

Napad na dekanku Jovanović – Dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu Nataliju Jovanović 30. marta je, prema izjavama svedoka, 69-godišnja žena napala na ulici, posekla nožem po ruci, preteći da će na nju baciti sonu kiselinu. „Izvinjavam se Nataliji Jovanović za ono što sam joj učinila i svojoj porodici jer sam i njih ugrozila. Sve se to desilo jer sam pratila televiziju ‘Informer’, videla sam Nataliju kako drži dva jaja u ruci da nekog gađa. Na toj televiziji su pričali loše o onome što se događalo u našem gradu. Sve je to kod mene izazivalo stresove, pogotovo što su moja deca i unuci išli na te mitinge i u Nišu i u Beogradu. Osećala sam se da su oni protiv mene, zbog toga sam se 1. marta otrovala’, kazala je optužena na početku suđenja. 

April

Studenti biciklima u Strazbur – Grupa studenata iz Srbije za 13 dana biciklima je prešla više od 1.300 kilometara do francuskog grada Strazbura, u kome je sedište nekih evropskih institucija, kako bi ukazali na situaciju u Srbiji i predali pisma Savetu Evrope i Evropskom parlamentu. Studenti su javno pročitali pismo za evropske institucije, ali i francuskog predsednika Emanuela Makrona u kojem su ukazali na društveno-političku situaciju u Srbiji, zatražili podršku Evrope, a pre svega Makrona kako bi, kako su poručili, ostali u zemlji koju vole i za koju se bore.

Trampove carine – Američki predsednik Donald Tramp objavio je da će od 5. aprila nametnuti osnovnu carinu od 10 odsto na sav uvoz u SAD i veće carine za neke od najvećih trgovinskih partnera te zemlje. Među državama koje su najviše pogođene odlukom je i Srbija kojoj su određene carine od 37 odsto. Carinama su obuhvaćene i druge zemlje u regionu: Bosna i Hercegovina (carina od 35 odsto), Severna Makedonija (od 33 odsto), Hrvatska (20 odsto), Crna Gora i Albanija (sa po 10 odsto). Kako se objašnjava, Tramp je time nastavio trgovinski rat koji je počeo u prvim danima povratka na vlast. 

Peti studentski zahtev – Studenti u blokadi fakulteta i univerziteta u Srbiji su, na dotadašnja četiri zahteva, postavili i peti,  zahtevajući istragu incidenta koji se dogodio na protestu u Beogradu 15. marta. „Zahtevamo sprovođenje detaljne istrage nadležnih organa radi utvrđivanja svih okolnosti i odgovornosti u vezi sa pojavom koja je izazvala strah i paniku 15. marta u 19.11 duž Ulice kralja Milana, tokom mirnog protesta i 15 minuta tišine u znak sećanja na tragično nastradale u Novom Sadu“, istakli su u saopštenju.

Sabor vlasti u Beogradu, protest u Pazaru – U okviru trodnevnog sabora „Ne damo Srbiju“, koji je vlast organizovala ispred Doma Narodne skupštine kako bi predstavila dugo najavljivani „Pokret za narod i državu“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je pet zahteva. Kako je preneo „Insajder“, prvi zahtev je da nadležni organi i institucije u okviru svojih nadležnosti pokrenu odgovarajuće postupke i preduzmu mere kako bi se uspostavio red i mir u državi i da se uspostavi puno poštovanje ustava i zakona i osigura bezbednost Republike Srbije i njenih građana. Drugi zahtev je da se utvrdi pravna odgovornost svih osoba koje su učestvovale u „vandalskim nasrtajima i napadima na građane prilikom njihovih mirnih okupljanja u Srbiji, a naročito da se otkriju i kazne počinioci, podstrekači i pomagači divljačkih napada na mirno okupljene građane u Nišu 21. marta 2025. godine“. Pod tri, naveo je, da se svakom đaku i studentu omogući da se školuje i studira ukoliko to želi, a pod četiri, da se otkriju počinioci, podstrekači i pomagači u vršenju aktivnosti koje podrazumevaju napade na vitalne državne institucije i objekte i da se spreči preduzimanje takvih aktivnosti u budućnosti. Kao peti izneo je zahtev „da se spreči svaka aktivnost kojom se samovlasno i protivpravno parališe privredna delatnost i onemogućavaju građani da sprovode svoje životne aktivnosti na uobičajeni način, usklađen sa javnim poretkom u kojem svako može da računa na to da će mu u demokratskom društvu država zaštititi vitalne životne interese“. Za to vreme u Novom Pazaru organizovan je veliki protest „Sloboda vlada čaršijom“, a grupa studenata u blokadi danima je pešačila iz drugih gradova do Novog Pazara kako bi se pridružila tamošnjim studentima na protestu. 

Blokada RTS-a – Studenti su 14. aprila započeli blokadu zgrada Radio-televizije Vojvodine (RTV) u Novom Sadu i objekata RTS u Beogradu nezadovoljni, kako su saopštili, izveštavanjem Javnog servisa o višemesečnim protestima. Objasnili su da će ostati ispred zgrade RTS-a dok se ne raspiše novi konkurs za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ili „dok se RTS ne ugasi“. Nakon što je Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje jednoglasno 28. aprila usvojio odluku da se raspiše novi konkurs za Savet REM-a oni su prekinuli blokadu. RTS je za vreme blokade emitovao program, ali sa bitno izmenjenom šemom, dok se rukovodstvo Javnog servisa oglasilo stavom da su blokade nezakonite i da je jedini cilj da se RTS ugasi.

Izabrana nova Vlada Srbije –  Skupština Srbije je 16. aprila sa 153 glasa „za“ izabrala novu Vladu Srbije koja će imati 30 ministara, od kojih 10 novih, a na čijem čelu će biti donedavno široj javnosti nepoznati endokrinolog Đuro Macut. On je u svom ekspozeu naveo da je Srbija umorna od podela i blokada, da se mora raditi na harmonizaciji društva, da se sloga može izgraditi dijalogom, tolerancijom, radom i izgradnjom sistema vrednosti, i poručio da će njegov prioritet biti normalno funkcionisanje škola i fakulteta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić Macutu je poželeo da „zemlju oslobodi terora i vrati na put uspeha“.

Rektor u policiji – Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić bio je 18. aprila gotovo dva i po sata na saslušanju u Upravi kriminalističke policije, gde je bio pozvan u svojstvu građanina „zbog prikupljanja obaveštenja u predistražnom postupku, a zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja“. Rektor Đokić se po izlasku iz zgrade policije obratio velikom broju okupljenih građana ističući da se izjasnio da nije učinio bilo kakvo krivično delo. 

Intervencija policije ispred DIF-a – Više studenata, profesora i građana povređeno je 28. aprila kada je policija u opremi za razbijanje demonstracija pokušala da ih skloni sa ulaza u zgradu Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu. Kako se navodi, policiju je na fakultet pozvao dekan Patrik Drid, koji je tvrdio da je povređen u napadu demonstranata. Prethodno, studenti su pozvali građane da se okupe ispred ulaza u zgradu nakon što je dekan Drid najavio da će prekinuti višemesečnu blokadu fakulteta. Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama moglo je da se zapazi da su okupljene, u pokušaju da ih rasteraju sa ulaza, pripadnici policije tukli palicama, gurali i udarali štitovima, upotrebljavajući i biber sprej.

Maj

Vučić u SAD, Vučić iz SAD – Predsednik Srbije otputovao je u SAD kako bi prisustvovao Republikanskom nacionalnom komitetu koji se održava početkom maja. Na Floridi se video sa Rudolfom Đulijanijem, bivšim gradonačelnikom Njujorka, ali mu je, kako je saopšteno, nakon sastanka sa kongresmenkom Klaudijom Teni, nekadašnjim guvernerom Ilinoisa Rodom Blagojevićem i srpskim preduzetnicima, pozlilo i zbog zdravstvenog stanja nije bio u mogućnosti da se pojavi na glavnim događajima zbog kojih je došao u SAD. Pre puta Vučić je kazao da će dva ili tri puta imati priliku da se sretne sa predsednikom SAD Donaldom Trampom. 

Studenti zatražili izbore – Studenti u blokadi objavili su 5. maja da traže vanredne parlamentarne izbore, jer njihovi zahtevi i nakon pet meseci nisu ispunjeni. „Tražimo momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u skladu sa članom 109 Ustava Republike Srbije. Verujemo da je demokratija jedini ispravan način za rešavanje političke krize ovolikih razmera, stoga pozivamo narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbijie preneti svoje poverenje, kako bi na terazijama pravde prevagnula istina“, objavili su studenti, pozivajući sve građane da podrže listu na koju će oni preneti svoje poverenje.

Izabran novi papa –  Američki kardinal Robert Prevost izabran je 8. maja za novog poglavara Rimokatoličke crkve, uzevši  papsko ime Lav XIV. On je prvi Amerikanac na mestu pape, iako ga smatraju i kardinalom iz Južne Amerike, jer je mnogo godina boravio u misiji u Peruu dok nije postao tamošnji nadbiskup. Kako se ističe, novi papa ima i peruansko državljanstvo i upamćen je kao neko ko je „pomagao marginalizovanim zajednicama i gradio mostove u lokalnoj crkvi“.

Vučić na paradi u Moskvi – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je vojnoj paradi u Moskvi povodom 80 godina od pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu. On se tom prilikom sastao i sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, a potom i sa domaćinom, ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Odlazak predsednika Srbije u Rusiju izazvao je burne reakcije u EU. „Evropska unija je bila kristalno jasna prema partnerima, među kojima su i zemlje kandidati, poput Srbije. Odnosi s Rusijom ne mogu biti uobičajeni s Putinovim režimom i u seni neizazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine“, saopšteno je iz Evropske komisije za N1.

Štafetni ultramaraton –  Grupa studenata započela je 25. aprila simbolični štafetni ultramaraton od Srbije do EU i nakon 16 dana trčanja stigla u Brisel. „Ovo što rade studenti iz Srbije je hvale vredno. Ta njihova istrajnost, odlučnost i hrabrost koju pokazuju je nešto čemu svi treba da se divimo i treba da nam bude uzor. To pokazuje da je Srbiji mesto u EU, ali ne sa autokratskim ili režimom koji bira militarizam. Videli smo gde je bio predsednik Srbije pre dva dana, a vidite gde su studenti sada – ovde, oni su izabrali svoju lepšu i bolju budućnost i evo ih u Briselu u srcu Evropske unije“, rekla je za N1 evroposlanica Irena Joveva. 

Privođenje zbog Generalštaba –  Zbog sumnje da je falsifikovao dokumentaciju nakon koje je zgrada bivšeg Generalštaba obrisana iz registra kulturnih dobara, što bi omogućilo gradnju Tramp kule koja je najavljena na ovoj lokaciji, uhapšen je v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić. Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da je Vasić osumnjičen da je falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra Generalštaba, nakon čega je ovaj dokument bez učešća stručnih lica konzervatorske struke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, uputio Vladi Srbije preko Ministarstva kulture. Nakon toga je, 14. novembra 2024, Vlada donela Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba, a potom ga obrisala iz registra kulturnih dobara. Na taj način, Vasić je, kako se navodi u saopštenju, naneo štetu kulturnom nasleđu Srbije, koje je bio dužan da čuva. 

Štrajk glađu i žeđu Marije Vasić – Profesorka sociologije u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ Marija Vasić stupila je u štrajk glađu i žeđu nakon što je Viši sud doneo odluku o novom produženju pritvora njoj i ostalim aktivistkinjama i aktivistima uhapšenim pred protest 15. marta. Ona je 15. maja prebačena u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu, koja predstavlja zasebnu ustanovu sa sopstvenim režimom poseta, da bi 20. maja Apelacioni sud u Novom Sadu odlučio da ona i još dvojica aktivista budu prebačeni u kućni pritvor, dok je za još trojicu aktivista predmet o ukidanju pritvora tada vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Jun

„Vostani Serbije“ – U više od 30 gradova Srbije istovremeno su, pod parolom „Vostani Serbije“, održani protesti na koje su pozvali studenti u blokadi, zahtevajući od vlasti raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Protesti su trajati tri sata, nakon čega je održan 16-minutni pomen žrtvama u padu nadstrešnice. Studenti su najavili da će pokrenuti građansku neposlušnost u svakom gradu uz poruku da „neće ometati građane, već laž, nepravdu i korupciju“.

Izbori u Kosjeriću i Zaječaru – U Kosjeriću i Zaječaru 8. juna održani su izbori za lokalne parlamente. Posmatračka misija Crte zaključila je da je izborni dan  protekao u znaku policije, „njenog izrazitog prisustva i kontroverzi o njenom postupanju“, dok je visok odziv birača pozitivna karakteristika izbora u Zaječaru, a posebno u Kosjeriću. SNS je u Kosjeriću pobedila sa malom razlikom u odnosu na opozicionu listu koju su podržali studenti, dok je u Zaječaru najviše glasova osvojila lista „Ne damo Srbiju – Aleksandar Vučić“, a iza nje su dve opozicione liste – „Promena u koju verujemo“ i „Ujedinjeni za spas Zaječara“. Vlast u Zaječaru nije formirana ni do kraja godine, već je u decembru uveden Privremeni organ do konačne odluke Ustavnog suda kada bi trebalo da se verifikuju mandati odbornika Skupštine opštine Zaječar. 

Hapšenje pred Vidovdan – Pred zakazani studentski protest na Vidovdan, uhapšeno je šestoro ljudi zbog sumnje da su „pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države“. Posle saslušanja u tužilaštvu, gde su svi negirali krivicu, petorici, među kojima su bivši predsednik Vojnog sindikata Novica Antić i Ivan Matović, predstavnik opozicione grupe Starosedeoci u Kraljevu, određen je pritvor, a jednom je izrečena mera kućnog pritvora uz elektronski nadzor. Kako je saopštilo Više javno tužilaštvo, sumnja se da su se oni 21. juna sastali u jednom hotelu u Kraljevu, gde su „planirali nasilnu promenu vlasti u Republici Srbiji“.

„Vidimo se na Vidovdan“ – U sukobima koji su se dogodili nakon mirnog studentskog skupa „Vidimo se na Vidovdan“, održanog u Beogradu 28. juna, na kome se tražilo raspisivanje vanrednih izbora, povređeno su desetine demonstranata i policajaca, a više desetina ljudi je uhapšeno. To se desilo nekoliko sati pošto je predsednik Srbije najavio nova hapšenja, upozoravajući da neće „potpisati pomilovanja, bilo kakve abolicije od krivičnog gonjenja“. Za vreme studentskog protesta trajao je skup pristalica vlasti u Pionirskom parku, zbog čega je policija na više mesta formirala kordone kako se dve grupe ne bi međusobno sukobile, a u napetoj atmosferi policija je potiskivala demonstrante, uz korišćenje suzavca i biber spreja. Inače, tokom trosatnog protesta „Vidimo se na Vidovdan“ intonirana je himna, razvijena narodna zastava i bilo je više govornika, među kojima su bili profesor Filozofskog fakulteta Milo Lompar i bivši košarkaški reprezentativac Dejan Bodiroga.

Jul

Blokade širom zemlje – Nakon intervencije policije posle protesta 28. juna usledile su blokade puteva i raskrsnica Beograda, Novog Sada, Niša, Šapca i još nekoliko gradova, koje su organizovali studenti uz podršku građana okupljenih u zborove. Blokade su nastavljene narednih dana, a u policijskim akcijama u nekoliko gradova uhapšeno je više desetina studenata i građana. Uoči najavljenih blokada predsednik Srbije pozvao je organizatore da od njih odustanu: „Ja ih molim, ne kao predsednik Republike samo, ne kao čovek koji je dobio najveće poverenje građana, molim ih kao običan čovek da to ne čine, da se urazume, da ne mrze toliko svoju zemlju, da shvate da su to teška, krivična dela i, suprotna Zakonu o bezbednosti saobraćaja, suprotno ustavnim normama o slobodi kretanja“. 

Brutalnost policije ispred Pravnog fakulteta – U noći između 2. i 3. jula policija u opremi za razbijanje demonstracija došla je do samog ulaza Pravnog fakulteta u Beogradu. „Naše kolege su sinoć napadnute bez najave i poštovanja bilo kakvog protokola. Napadač je bila policija Republike Srbije“, poručio je jedan od studenta. Studenti u blokadi saopštili su da je privedeno 30 njihovih kolega i optužili policiju za prekomernu upotrebu sile tokom razbijanja blokada kojima se traže vanredni izbori. Komesarka Evropske unije za proširenje Marta Kos saopštila je da EU prati izveštaje o prekomernoj upotrebi sile protiv demonstranata u Srbiji.

Predsednik pomilovao napadače – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doneo je odluku o pomilovanju četvorice aktivista SNS koji su terećeni da su u noći između 27. i 28. januara bejzbol palicama napali studente koji su lepili propagandni materijal u Novom Sadu. Suđenje aktivistima SNS-a počelo je krajem aprila, a u junu im je ukinut pritvor.

Otvaranje deonice Pakovraće – Požega – Deonica od Pakovraća do Požege na auto-putu „Miloš Veliki“ puštena je u saobraćaj nakon brojnih probijanja rokova. Kada je u maju 2019. počela izgradnje deonice od Preljine do Požege predsednik Srbije naglasio je da će ona biti završena za dve i po godine, do kraja 2021. Međutim, krajem januara 2022. završena je svega trećina ove deonice, od Preljine do Pakovraća, dužine 11,5 kilometara, dok je završetak preostalih 19,4 kilometra potrajao do leta 2025. Otvaranje tunela, bez automatskog praćenja koje je bilo predviđeno pravilnicima, omogućeno je izmenjenom uredbom Vlade usvojenom 21. juna, ali uz 24-časovna dežurstva vatrogasaca, policije i hitne pomoći. „Ja, kao najodgovorniji, tvrdim da je bezbedno“, izjavio je direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak.

„Srbijo, Užice te zove“ – Protest pod sloganom „Srbijo, Užice te zove“ održan je 13. jula, kada je organizovana i devetočasovna blokada magistralnog puta kod Užica kao vid pritiska na vlasti da oslobode grupu uhapšenih zbog učešća u prethodnim protestima u ovom gradu. Posle blokade su svi uhapšeni pušteni iz pritvora, dvojici je određen kućni pritvor, a sedam je pušteno na slobodu. MUP je kritikovao odluku suda, ocenjujući da je na taj način poslata poruka da je „napad na policajce dozvoljen i nekažnjiv“. 

Tužilac na meti tabloida – Tabloidi bliski vlasti su brojnim tekstovima napali tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića,  optužujući ga za pripremanje državnog udara i razne afere, a povod je bila fotografija na kojoj je on zajedno sa Dejanom Bodirogom i rektorom Vladanom Đokićem. Portal „Nova.rs“ objavio je da je fotografija nastala na privatnoj proslavi osobe koja je u jednom beogradskom restoranu slavila rođenje unuke i da su se gosti slikali zajedno.

Avgust

Hapšenja zbog nadsetrešnice – Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) naložilo je hapšenje 11 osoba, osumnjičenih za korupciju u vezi sa projektom modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, među kojima je i bivši ministar građevinarstva Tomislav Momirović, a postupkom je obuhvaćen i bivši ministar Goran Vesić, koji nije priveden jer je bio na bolničkom lečenju. Predsednik Vučić izjavio je da je nalog izdat „ni zbog čega“ i da je to „skandalozno“, dok je „ponašanje“ TOK nazvao „kriminalnim“. „Mene sve vreme pokušavaju da uhapse zajedničkim snagama pojedini tužioci i neki iz SBPOK i UKP koji su pod spoljnim uticajem. Nikako im ne ide sa argumentacijom“, izjavio je Vučić, ističući da sledi „vreme odluka, vreme odgovornosti“.

Predsednik pomilovao i Milicu Stojanović – Odlukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića pomilovana je i Milica Stojanović, koja je na protestu u januaru u Beogradu automobilom udarila i teško povredila studentkinju. On je donošenje te odluke najavio u julu, nako što je Milici Stojanović najpre ublaženo krivično delo, a potom je i puštena iz pritvora. „Ničim to (suđenje) nije zaslužila, a za mene je strašno što kao predsednik koji do pre nekoliko nedelja nije izdao nijedno pomilovanje u devet godina, sada moram da ispravljam nepravdu koju nanose tužilaštva i sudovi”, rekao je Vučić. 

Dodik bez funkcije, ali i sankcija – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pravosnažno je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja bilo kakve javne funkcije zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Desetak dana kasnije Sud BiH odobrio mu je da zatvorsku kaznu od godinu dana zameni za novčanu, koju je platio oko 36.500 KM (nešto više od 18.000 evra). Iako su Dodik i rukovodstvo RS odbacivali presudu Suda BiH i odluke Centralne izborne komisije BiH 19. septembra potpredsednik RS Davor Pranjić potpisao je Ukaz o izmenama Zakona o policiji i unutrašnjim poslovima, što „u praksi znači da je Pranjić preuzeo predsedničke dužnosti od Dodika“. A 22. oktobra dugogodišnja Dodikova savetnica Ana Trišić Babić imenovana je za privremenu predsednicu RS. Američki Stejt department pohvalio je odluku Narodne skupštine Republike Srpske o imenovanju Ane Trišić Babić za vršiteljku dužnosti predsednice RS, kao i povlačenje separatističkih zakona na istoj sednici, koje je ranije poništio Ustavni sud BiH. Krajem oktobra Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC) uklonila je sa liste sankcija Dodika, članicu Predsedništva BiH Željku Cvijanović, kao i članove Dodikove porodice, njihove firme i bliske saradnike. Na vanrednim izborima održanim u novembru novi predsednik RS postao je Siniša Karan, koji je nastupao sa sloganom „Glas za Karana je glas za Dodika“. 

Napadi na građane Vrbasa i Bačke Palanke – Pristalice SNS napale su 12. avgusta u Vrbasu građane i studente koji su se okupili na protestnom skupu u tom gradu. Vatromet, flaše i kamenice poletele su iz pravca prostorija SNS-a, policija se nalazila između dve grupe okupljenih, a tenzije su trajale do ranih jutarnjih sati. Sukoba je bilo i u Bačkoj Palanci, gde su tenzije takođe nastale kod prostorija vladajuće partije. Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je da je tokom incidenata povređeno više od 70 ljudi, od čega 16 policajaca, dok je više osoba privedeno. U znak podrške građanima Vrbasa i Bačke Palanke održani su protesti širom zemlje. U Beogradu i Novom Sadu 13. avgusta uveče došlo je do sukoba policije i demonstranata koji su se okupljali ispred prostorija SNS. Pristalice SNS, naoružane motkama i palicama, bacale su baklje i pirotehnička sredstva na demonstrante u Novom Sadu. Prema rečima general-potpukovnika Đura Jovanića, direktora Vojnobezbednosne agencije, tokom incidenata u Novom Sadu povređeno je sedam pripadnika Vojske Srbije, dok je jedan pripadnik VS ispalio pucanj u vazduh iz pištolja. Na Novom Beogradu policija je koristila suzavac da rastera okupljene ispred prostorija SNS, a sukoba je bilo i u drugim gradovima u Srbiji.

Napadi na Nikolinu Sinđelić – Studentkinja Fakulteta političkih nauka Nikolina Sinđelić svedočila je da ju je nakon protesta 14. avgusta u Beogradu komandir Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) Marko Kričak priveo u garažu Vlade Srbije i pretio silovanjem, šamarao je i udarao glavu o zid. „Govorio je kako će da me skine i da me siluje pred svima, da će to svi gledati, ja sam bila besna vidno, rekao je ‘treba da me zamoliš da prestanem da te bijem'“, pričala je. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da policija nije vređala, niti vezivala, ni maltretirala nikog od privedenih tu noć, i da niko nije uložio primedbu na postupanje organa reda. Glavni i odgovorni urednik TV Informer Dragan J. Vučićević u programu uživo pokazivao je eksplicitne fotografije Nikoline Sinđelić „gnusno ih komentarišući sa ostalim gostima“, što je osudio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nikolina Sinđelić obavestila je javnost da je Kričak protiv nje podneo tužbu za povredu ugleda i časti, dok institucije ćute na prijavu koju je ona podnela nakon nasilja koje je proživela.

(Kontra)mitinzi vlasti – Centar za društvenu stabilnost organizovao je u više gradova Srbije „skupove protiv blokada“, na koje su građane pozivali i najviši funkcioneri SNS-a. Prema saznanjima „Danasa“, obavezu da se pojave imali su i funkcioneri koalicionih partnera naprednjaka. Prvi skupovi održani su 20. avgusta, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je prvim skupovima „građana koji se protive blokadama“ u 49 mesta u Srbiji bilo 33.000 ljudi. 

Sniženje cena 3.000 proizvoda – Predsednik Srbije predstavio je 24. avgusta dugo najavljivane mere koje bi, kako je naglašeno, trebalo da doprinesu smanjenju cena osnovnih životnih namirnica, ističući da će Uredba o ograničavanju marži  doneti „značajno snižavanje“ cena za oko 3.000 proizvoda iz 23 grupe. Naglasio je da se ovaj deo mera fokusira na pet celina: ograničavanje trgovinskih marži, izmena zakona o izvršenju i obezbeđenju, sniženje kamatnih stopa na kredite, smanjenje efekta poskupljenja struje i umanjenje cena ogrevnog drveta.

N1 kao meta – Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio je audio snimak telefonskog razgovora direktora United Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića, u kome su govorili i o smeni Aleksandre Subotić, izvršne direktorke United Media, koja je vlasnik i televizije N1. Na snimku se, između ostalog, čuje kako Miler kaže: „Ne mogu da otpustim Aleksandru danas, kako smo razgovarali. Moram da kompaniju u Srbiji učinim veoma malom, ako razumeš šta ti govorim. Da je rasparčam. Za to je potrebno vreme i mislim da se tu razumemo. Moramo da dopremo do banaka, da bismo brzo delali. Razumem da te je predsednik zvao i da je veoma uznemiren, to razumem, ali moram da nađem vreme da to uradim brzo, brzo. Ne znam šta ti je Niko, ili neko drugi obećao, ali ću uraditi sve da ti pomognem.“ Inače, novi direktor United grupe u Srbiji Vladica Tintor preuzeo je dužnost 21. avgusta, u pratnji advokata koji zastupaju i Telekom Srbija.

Septembar

Nasilje u Novom Sadu – Nakon skupa „Srbijo, da li se čujemo?“, organizovanom 5. septembra u Novom Sadu u znak protesta što je policija i 1. septembra rasterala i tukla demonstrante posle skupa povodom deset meseci od pada nadstrešnice, usledili su pendreci, velike količine suzavca i šok-bombe. Sukobi su počeli kada je grupa momaka navodno napala policiju ispred zgrade Filozofskog fakulteta, iako postoje očevici da je policija već bila navukla gas-maske i bez povoda krenula na masu građana. Studenti u blokadi tvrdili su da je policija koristila i CN suzavac, čiji su efekti snažniji i opasniji, dok je MUP demantovao te navode, tvrdeći da uopšte ne poseduju CN gas. 

Smenjen komandant SAJ-a – Komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Spasoje Vulević smenjen sa te pozicije, jer, kako je naveo, SAJ „nije pod apsolutnom kontrolom“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića. „U petak 5. septembra su me smenili i ponudili mesto savetnika ministra. Ja sam tu ponudu odbio i na moj zahtev odlazim u penziju“, rekao je Vulević. Predsednik Vučić kazao je da nije bio za smenu Vulevića, ali da je ipak dobro što će biti penzionisan. Novi komandant SAJ-a u novembru je postao Igor Žmirić, dok je za komandanta Žandarmerije postavljen Radoslav Repac.  

Ubistvo Čarlija Kirka – Američki konzervativni aktivista i podržavalac Donalda Trampa Čarli Kirk ubijen je 10. septembra dok je razgovarao sa oko 3.000 ljudi tokom turneje „Povratak u Ameriku“ na Univerzitetu u Juti. Tramp ga je nazvao „velikim američkim herojem“ i „mučenikom“. N1 podseća da u medijima u Srbiji, a posebno tabloidima, nije bilo nijedne vesti o Kirku do njegovog ubistva, a da je odjednom postao “srpski heroj”. Gostujući na TV Informer predsednik Srbije kazao je da je i “njemu nameštena scena u kojoj bi on bio Čarli Kirk”. 

Vojna parada i kazne vojnicima – Pod sloganom „Snaga jedinstva“ u Beogradu je, povodom 15. septembra – Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, organizovana vojna parada. Predsednik Srbije je nekoliko meseci ranije najavljivao „najveću“ paradu, „bogatiju i skuplju“ od svih dosadašnjih. U organizaciji je učestvovalo oko 10.000 pripadnika Vojske Srbije, a predstavljeno je 2.500 jedinica naoružanja i vojne opreme, više od  600 vozila, 70 vazduhoplova i 20 plovnih objekata. Studenti i oni koji ih podržavaju pokušali su da stignu do mestu održavanja parade, ali ih je u tome sprečila policija. Prema rečima nekadašnjeg načelnika Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Petra Boškovića, protiv jednog vojnika koji je tokom parade pozdravio studente i građane pokrenut je disciplinski postupak, dok su još trojica skinuta sa liste mirovne misije zbog istog „prekršaja“.

Zakon o legalizaciji – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 21. septembra da će država predložiti zakon o legalizaciji bez komplikovane procedure koji će do Nove godine rešiti pitanje 4,8 miliona bespravnih objekata, napominjući da će za oko 70 odsto objekata cena legalizacije biti ukupno 100 evra. Inače, od usvajanja sličnog Zakona prošla je cela decenija, a te 2015. Vučić je tvrdio da će novim zakonom o ozakonjenju „jednom zauvek i konačno“ biti zaustavljena divlja gradnja, dok sada priznaje da je broj nelegalno izgrađenih objekata porastao sa oko 1,4 na čak 4,8 miliona.

Paravojni ruski kamp u Srbiji – Beograđanin Lazar Popović (37) i Savo Stevanović (47) iz Loznice uhapšeni su u Šapcu zbog sumnje da su učestvovali u organizaciji i finansiranju improvizovanog kampa za taktičku obuku državljana Moldavije i Rumunije, objavio je BIRN. Kako se navodi, više od 150 stranih državljana proruske orijentacije, od jula do septembra, obučavano je za prepoznavanja borbenih ciljeva, gađanja na strelištu, a treninzi su organizovani u cilju pripreme polaznika za izbore u Moldaviji.

Oktobar

Dojave o bombama u školama – Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je 2. oktobra na područjima svih policijskih uprava u Srbiji prijavljeno da su postavljene su bombe u ukupno 807 osnovnih i srednjih škola, a potom da je utvrđeno da su dojave bile lažne. MUP je najavio da će se povodom ovog slučaja obratiti partnerima u inostranstvu „u cilju identifikacije pošiljaoca ovih pretnji“.

Porazi fudbalera – Fudbaleri Srbije su u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. godine poraženi u Leskovcu 11. oktobra od Albanije rezultatom 1:0. Prethodno, 9. septembra u Beogradu, reprezentacija Srbije izgubila je na domaćem terenu od Engleske sa 5:0. Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi izjavio je nakon poraza od Albanije da je ponudio ostavku i da neće sa ekipom putovati za Andoru. 

„Narodno je narodno“ – Nakon što je u junu na čelo Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu došao Dragoslav Bokan, članovi ansambla pobunili su se „protiv imenovanja osnivača paravojne formacije ‘Beli orlovi'“. Na početku nove sezone zatražili su hitnu smenu ministra kulture, rukovodstva i upravnog odbora Narodnog pozorišta, a prethodno su Ministarstvo kulture i uprava doneli odluku da na tri nedelje zatvore delove pozorišta „radi sprovođenja neophodnih protivpožarnih mera“. Predsednik Upravnog odbora Dragoslav Bokan optužio je deo ansambla Drame da zlupotrebljava te „opasne okolnosti“. Pozorište je ostalo zatvoreno sve do 7. decembra, nakon čega su zaposleni organizovali trodnevni štrajk upozorenja, čiji je cilj „jačanje pritiska na upravu i komunikacija sa publikom, ali ne i ometanje radnog procesa“.

Hapšenja Miše Bačulova – Tokom gostovanja na TV Pink predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao je snimak na kojima se vidi lider pokreta „Budi heroj“ i odbornik u Skupštini grada Novog Sada Miša Bačulov kako “unezvereno šeta” kod nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, tri sata uoči tragedije. Iako je Bačulov i ranije govorio da se nalazio na tom mestu, Vučić je upitao zašto do sada ta činjenica nije poznata. Nakon tih optužbi Bačulov je Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu podneo zahtev da bude ispitan. Nakon što je u avgustu hapšen zbog sumnje da je učestvovao u neredima ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Bačulov je ponovo uhapšen 31. oktobra, uoči velikog mitinga 1. novembra, zbog sumnje da je „navodno hteo da lažira svoje trovanje i da je imao nameru da za navodni pokušaj ubistva optuži predsednika Srbije i vrh države“. Posle saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu 5. novembra, ponovo je uhapšen dok je izlazio iz Palate pravde, a sutradan je pušten da se brani sa slobode. Ipak Viši sud u Beogradu odredio mu je 18. novembra pritvor do 30 dana da, kako se navodi, ne bi ponovio krivično delo u kratkom roku, a nakon što mu je uvažena žalba na odluku o pritvoru izašao je 5. decembra iz beogradskog Okružnog zatvora.

Otvorena pruga do Subotice – Brza pruga Novi Sad – Subotica puštena je u rad 3. oktobra, a među prvim putnicima bio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ova deonica trebalo je da bude otvorena i puštena u saobraćaj još 24. novembra 2024, ali je nakon tragedije u Novom Sadu otvaranje odloženo. Ispostavilo se da otvaranja neće biti uskoro, jer kako je to isticao predsednik Srbije, “više niko ništa neće da potpiše”. S druge strane, mediji su objavljivali podatke o brojnim nedostacima koji prate ceo projekat. 

Studenti peške do Novog Sada – Studenti iz Novog Pazara i veći broj građana iz cele Srbije pešačili su ka Novom Sadu kako bi 1. novembra odali poštu stradalima pod nadstrešnicom. S druge strane, sa Kosova je krenula kolona od oko 60 Srba kako bi stigli na „veliki skup“ naprednjaka u Novom Sadu koji bi, kako je isticano, trebalo da bude održan „11, 15. ili 16. novembra“ da bi se podržao predsednik Srbije i iskazalo protivljenje „blokadama i zaustavljanju Srbije“. Oni su posle osam dana stigli u Beograd, dočekale su ih pristalice vlasti u „Ćacilendu“, ali „veliki skup“ u Novom Sadu nije organizovan. 

NIS pod sankcijama – Posle osam odlaganja, 9. oktobra stupile su na snagu američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS),    zbog povezanosti sa finansiranjem rata u Ukrajini. Amerikanci traže da Rusi izađu iz vlasništva u NIS-u, a navodno su u toku pregovori o kupoprodaji udela sa nekoliko zainteresovanih strana. Jedna od opcija je i nacionalizacija, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta naglašavao da se protivi toj varijanti. Inače, Vlada Srbije je od američkog Ministarstva finansija u više navrata tražila da, dok traje proces pregovora o prodaji, produži NIS-u licencu za rad, ali su ti zahtevi odbijeni. Takođe, Rafinerija nafte u Pančevu obustavila je rad zbog nedostatka sirove nafte. Predsednik Srbije izjavio je kako bi voleo da čuje ideje ruske strane o tome kako da se prevaziđe problem, a potom da se pregovori Moskve sa jednom velikom stranom kompanijom o NIS-u „bliže kraju“. Izjavio je i da je Srbija pod najtežim pritiskom i da su teški razgovori o rešavanju pitanja NIS-a, poručujući da će 15. januara biti presek, kada će država uraditi svoj posao.

Rezolucija EP – Evropski parlament usvojio je rezoluciju o „Polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon novosadske tragedije“, kojom se podržava pravo studenata i građana na mirne proteste, najoštrije osuđuje „talas nasilja pod pokroviteljstvom države, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja“. Rezolucijom koja je usvojena sa 457 glasova „za“, 103 „protiv“ i 72 uzdržana na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu, ocenjeno je  da je rukovodstvo Srbije politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji. 

Pucnjava u „Ćacilendu“ – U incidentu koji se dogodio 22. oktobra ispred Skupštine Srbije, kako je saopšteno, jedan muškarac došao je do šatora postavljenih ispred zgrade parlamenta i iz vatrenog oružja ranio drugog muškarca, nakon čega je zapalio jedan od šatora. Policija je uhapsila osumnjičenog, a glavni javni tužilac Nenad Stefanović saopštio je da je počinilac V. A. (1955. godište), uhapšen „zbog postojanja osnova sumnje da je nakon verbalne rasprave, zbog različitih političkih stavova, izvadio vatreno oružje koje je neovlašćeno nosio i ispalio više projektila“. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre zvaničnog saopštenja policije izjavio da je izvršen „užasan teroristički napad“.

Novembar

Obeležavanje godišnjice tragedije u Novom Sadu – Odavanju počasti žrtvama pada nadstrešnice Železničke stanice 1. novembra u Novom Sadu prisustvovale su desetine hiljada ljudi iz cele Srbije. Vlast koja je 1. novembar 2025. proglasila Danom žalosti, godišnjicu tragedije obeležila je pomenom u Hramu Svetog Save u Beogradu. Veče uoči godišnjice predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je saučešće porodicama 16 nastradalih i „izvinjenje zbog nekih reči koje je izgovorio o studentima, demonstrantima i ljudima sa kojima nije saglasan“.

Štrajkovi glađu – Majka koja je izgubila sina u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu Dijana Hrka stupila je 2. novembra u štrajk glađu ispred Skupštine Srbije, zahtevajući istinu i odgovornost za pogibiju njenog sina i još 15 ljudi, puštanje na slobodu svih studenata uhapšenih tokom protesta i vanredne izbore. Dan ranije u štrajk glađu stupio je i poslanik SNS Uglješa Mrdić, koji je tražio da nadležno tužilaštvo uhapsi bivšeg predsednika Skupštine akcionara Infrastrukture železnice Srbije Nebojšu Bojovića i bivšeg izvršnog direktora te kompanije Milutina Miloševića zbog njihove navodne odgovornosti za pad nadstrešnice. U više navrata dolazilo je do incidenata kada su pristalice vlasti okupljene u šatorskom kampu sa razglasa puštale nacionalističke i folk pesme, dok su im okupljeni sa druge strane koji su dolazili da podrže Hrku odgovarali zvižducima. Štrajk su 10. novembra u Novom Sadu započeli i prevoznik Milomir Jaćimović i njegov sin, zahtevajući da im se vrate autobusi i ponište „bespravno određene“ kazne. Mrdić je štrajk prekinuo nakon 11 dana, a 17, odnosno 18. novembra štrajk su, nakon poziva mnogih javnih ličnosti, udruženja, zdravstvenih radnika, prekinuli i Hrka i Jaćimović, dok je Jaćimovićev sin to učinio još ranije. 

Izveštaj Evropske komisije – Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku pokazuje da je tempo reformi Srbije dosta usporen, saopštio je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat, na konferenciji za medije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kome je zvanično predao izveštaj Komisije. „Kredibilne reforme treba da se sprovedu širom spektra. S pozitivne strane, u izveštaju se konstatuju određeni pozitivni događaji u prethodnoj godini, kao što je dobar učinak u ekonomskim kriterijumima i dalja harmonizacija u nizu politika koje se tiču unutrašnjeg tržišta EU“, istakao je Fon Bekerat. On je izjavio da se od Srbije očekuje da prevaziđe zastoj u oblastima pravosuđa, vladavine prava, poštovanju ljudskih prava i da pod hitno preokrene nazadovanje u pogledu slobode izražavanja i erozije akademske slobode.

Novo rukovodstvo Advokatske komore Beograda – Na izborima u Advokatskoj komori Beograda za predsednika je izabran Vladimir Prijović, koji je izjavio da će mu tokom mandata na prvom mestu biti „odbrana nezavisnosti i samostalnosti advokata“, kao i da „stranačkoj politici u advokaturi nema mesta“. Kako se navodi, Prijović je član komore advokata Srbije koji je često istupao u javnosti kada su advokati štrajkovali i podržavali studente tokom proteklih godinu dana, dok je drugoplasirani bio advokat Ivan Vukoje, sa liste koju je podržala grupa advokata koja sebe naziva „Ustavobraniteljima“. Treći je bio advokat Dragoljub Ljubičanović za koga je N1 navodio da je blizak šefu beogradskog višeg javnog tužilaštva Nenadu Stefanoviću, pa se smatra delom struje aktuelne vlasti.

Polomljena kamera N1 – Ekipu N1 koja je snimala prostor nedaleko od Skupštine Srbije napao je 20. novembra muškarac koji je    izašao iz šatorskog naselja. Kako se navodi, prišao je snimatelju Ivanu Pavloviću i novinarki Maji Nikolić, tražio da ne snimaju, a ubrzo nakon toga oteo kameru i više puta je udario o asfalt. Ngalašeno je da policija koja je bila u blizini nije reagovala na incident, već je prišla tek na poziv novinarke N1. Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je da osuđuje napad, da je utvrđeno o kojoj osobi se radi i da se za njom traga. 

Izbori u Sečnju, Mionici i Negotinu – Lokalni izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju održani su 30. novembra, a obeležili su ih brojni incidenti i pritužbe posmatrača na neregularnosti na biračkim mestima i njihovoj blizini. Posmatračka misija Crte u Mionici odlučila je da povuče posmatrače sa svih biračkih mesta i iz mobilnih timova zbog činjenice da je ozbiljno ugrožena bezbednost posmatrača i to pred očima policije koja nije reagovala, „niti je zaštitila posmatrače, niti je legitimisala nasilnike“. Srpska napredna stranka proglasila je pobedu u sva tri mesta.

Decembar

Promene u BIA – Šef operative Bezbednosno informativne agencije Marko Parezanović postavljen je za savetnika direktora BIA, a na njegovo mesto došao je Nikola Vasiljević, nekadašnji šef novosadskog centra BIA, a potom savetnik Miloša Vučevića za nacionalnu bezbednost. Prema pisanju „Radara“ za Parezanovića se, pored odnosa velikog poverenja sa predsednikom Srbije, vezivala bliskost sa ruskim službama bezbednosti. 

Selaković optužen, Trampov zet odustao od Generalštaba – Zet predsednika SAD Donalda Trampa Džared Kušner povukao se iz planiranog projekta izgradnje hotela u Beogradu, na mestu gde se nalazi kompleks Generalštaba koji je porušen tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Vest je stigla u danu kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića zbog nezakonitosti prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama bivšeg Generalštaba. Optužni predlog podignut je i protiv Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića, vršilaca dužnosti republičkog i beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i sekretarke Ministarstva kulture Slavice Jelače. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je odustajanje Kušnera za njega „užasno teška i loša vest“, jer je to, kako je kazao, investicija koja bi donela Srbiji 750 miliona evra i hiljade radnih mesta. „Oni nisu odustali zauvek, već u ovom trenutku“, izjavio je ministar finansija Siniša Mali. 

Oslobođen Goran Vesić – Viši sud u Novom Sadu odbacio je optužnicu protiv bivšeg ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, njegove pomoćnice Anite Dimoski i Jelene Tanasković, bivše direktorke Infrastukture železnica Srbije, koji su bli optuženi za teško delo protiv izazivanja opšte opasnosti. Optužnica je odbačena i protiv Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića, optuženih za nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova. Kako se ističe, sud će goniti projektante CIP-a i odgovorna lica u ime kineskog konzorcijuma, a od funkcionera samo nekadašnjeg direktora Infrastruktura železnica Srbije.

Ostavke u Savetu REM-a – Izabrani članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković zvanično su podneli ostavke, jer je istekao rok u kome je Skupština Srbije trebalo da izvrši izbor između dva legalno utvrđena kandidata saveta nacionalnih manjina. Prethodno poslanici Skupštine Srbije su 12. novembra većinom glasova izabrali osam od devet članova za novi saziv Saveta REM-a, ali ne i kandidata saveta nacionalnih manjina, jer se tome usprotivio Savez vojvođanskih Mađara, deo vladajuće koalicije, tvrdeći da predloženi kandidati ne odražavaju stvarnu volju tih saveta.

Američki zakon o Zapadnom Balkanu – Predsednik SAD Donald Trump potpisao je Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane u kome se, između ostalog, pominju i zemlje Zapadnog Balkana i potreba njihove evroatlantske integracije i smanjenja energetske zavisnosti od Rusije. Prethodno su oba doma Kongresa SAD usvojila zakon u kome se navodi i da je stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće i da su uslovi za održavanje izbora nepravedni. U delu Zakona nazvanog Akt o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana kao zabrinjavajuće su ocenjene i „optužbe zvaničnika Srbije da mirni demonstranti, opozicione stranke i civilno društvo pokušavaju da destabiliziju vladu“.

Studenti skupljali potpise – Studenti su 28. decembra organizovali akciju „Potpiši pobedu“, tokom koje su skupljali potpise građana kao podršku zahtevu za vanredne izbore. Kako se navodi, u oko 100 mesta širom zemlje imali su oko 400 štandova, a akcija je trajala uglavnom po nekoliko sati, a na nekim mestima i ceo dan. „ETF u blokadi“ prvi je objavio rezultate: „400.000 potpisa za jedan dan. Prva terenska akcija po celoj Srbiji. Potpisivali su vojnici, policajci, ucenjeni čuvari ćacilenda. Nismo se nadali ovolikom odzivu najstarijih. Penzioneri, izvinite. Tek ćemo da obilazimo. Tek će biti štandova“, objavili su na „Iksu“.