Preporučujemo da besmislene maske na otvorenom budu obavezne

Zaštitne maske na otvorenom prostoru su obavezujuća mera ili besmislica? Sudeći po izjavama članova Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona ova dilema je nepostojeća, jer jedno ne isključuje drugo ili pak zavisi od trenutka u kome se odgovara na ovo pitanje.

Naime, prošlog petka oko devet časova zamenica direktora Instituta „Batut“ i članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević bila je rezolutna – “maske svuda, stalno, svi!”

Tanjug, 16. 10. 2020. godine
“Maske treba da nosimo svi, stalno i u svakoj prilici, uključujući i otvorene prostore. Znači, to je mera za koju se pokazalo da je izuzetno efikasna i koje treba da se pridržavamo. Da bodrimo i podstičemo jedni druge, da koristimo ovu preventivnu meru, imajući u vidu da je izuzetno efikasna. To je obavezujuća mera. Znači, maske svuda, stalno – svi! Znači, svi treba da nosimo maske i ta mera stupa na snagu praktično odmah”.

Međutim, samo nekoliko sati kasnije stiglo je drugačije saopštenje – nošenje maske na otvorenom prostoru je samo preporuka i to u situacijama kada je  prisutno više ljudi i nije moguće održavati distancu, poput čekanja u redovima.

N1, 16. 10. 2020. godine
'Više puta smo napomenuli da je nošenje maske kao opšta mera najjefikasnija kada je u pitanju borba sa ovim virusom i uz fizičku distancu jeste osnova borbe. Stručna preporuka jeste da se maske nose i na otvorenom prostoru, uvek i svuda, mnoge zemlje su uvele ovu meru kao obavezujuću. Apsolutno je stručni stav da bi svi trebalo da u svim situacijam nosimo maske. To je stručno mišljenje. Ali operativni tim, takođe i pravnici, su nas upozorili na zakonski osnov... Tehnički nije moguća takva vrsta primene u ovom momentu, i nošenje maske na otvorenom može da bude jedino preporuka', objasnila je Kisić Tepavčević na konferenciji za novinare.

Foto: Pixabay.com

Ipak, da je nošenje maski na otvorenom “besmisleno”, uz ogradu da se to ne odnosi na one situacije u kojima je nemoguće obezbediti neophodnu distancu, moglo se čuti ne jednom i ne od jednog člana Kriznog štaba.

Na samom početku epidemije epidemiolog Predrag Kon tvrdio je da bi maske trebalo da koriste samo bolesni, naglašavajući da je “potpuno besmisleno nositi maske na otvorenom”.

Nova.rs, 9. 3. 2020. godine
“Maske ima smisla da koriste samo oni koji imaju respiratorne tegobe i oni koji su bolesni. Potpuno je besmisleno nositi maske na otvorenom.“

Ubrzo su maske u većem delu planete prihvaćene kao jedan od najvažnijih načina za borbu protiv virusa korona, na tom stanovištu je i najveći deo Kriznog štaba u Srbiji, ali stav da je njihovo nošenje na otvorenom prostoru “besmisleno” dr Kon zadržao je i nekoliko meseci od slične izjave.

Predrag Kon / Foto: FoNet/Kancelarija premijera

On je krajem maja izjavio je da će nošenje maski postati obavezno ako se u Srbiji pogorša situacija, ali i napomenuo da na otvorenom prostoru maske nemaju smisao.

TV Prva, 25. 5. 2020. godine
“I kada se govori o zaštiti u javnom prevozu, u tržnim centrima, u kafićima, to je ta najniža mera zaštite, to su te standardne mere zaštite, na otvorenom prostoru one baš nikakvog smisla nemaju, osim ako baš dođete u kontakt sa osobom vrlo blizu, a kažemo da je dva metra apsolutno bezbedno rastojanje, čak i bez maski, ali ako ste bliže onda vas maska štiti.”

I nekoliko dana kasnije, u izjavi za RTS, Kon je ponovio da je maska na otvorenom “potpuno besmilsena”, osim kada je teško obezbediti distancu.

RTS, 28. 5. 2020. godine
“Ja stalno nosim masku zbog toga što sam u određenom stanju kao rizična grupa, a s druge strane na otvorenom je potpuno besmisleno, osim kad se prilazi na bliže od metar. Dva metra je udaljenje koje je potpuno sigurno, ali prilikom kijanja i kašljanja to je otprilike distanca koja je maksimalna.”

Međutim, ovih dana epidemiolog Kon preporučuje nošenje maski i napolju, dodajući da preporuka nekad može da pređe i u meru.

TV Prva, 4. 10. 2020. godine
'Ja ponovo naglašavam i preporučujem nošenje maske, i to ne samo u zatvorenom prostoru nego i na otvorenom. Zaboravlja se ta preporuka. Svestan sam da mali broj ljudi nosi maske napolju, ali svojevremeno ih je mali broj nosio i u prevozu i tržnim centrima dok nisu postale obavezne. Preporuka može da pređe nekad i u meru, neka se niko ne iznenadi ako tako bude, ako sve ode u pogrešnu stranu', upozorio je dr Kon.

Ali, nije Kon jedini član Kriznog štaba koji je za nošenje maski na otvorenom prostoru upotrebio termin – besmisleno. To je početkom juna, učinio i epidemiolog Branislav Tiodorović.

Kurir, 2. 6. 2020. godine
“Na ulici ili u kafiću, restoranu nisu vam potrebne rukavice. A ni konobarima, jer rukavice samo njih štite, ali ne i vas ako svašta dodiruju istom rukavicom. Konobari treba svaki čas da peru ruke jer samo time štite goste. I obavezno da nose maske. Na otvorenom je besmisleno nositi maske.”

Takođe, i kontradiktorne izjave o tome da li se nalazimo u trećem piku prvog talasa ili na početku trećeg unose dodatnu konfuziju u već prilično zbunjeno javno mnjenje.

Darija Kisić Tepavčević i Branislav Tiodorović / Foto: FoNet/TV FoNet

Tako je krajem juna Darija Kisić Tepavčević izjavila da u Srbiji nije nastupio drugi talas epidemije, već je reč o „drugom piku“ – vrhuncu prvog talasa.

Beta, 24. 6. 2020. godine
'Ne treba da se broje i očekuju talasi, virus je tu. Svako treba da učini sve da se spreči dalje širenje', istakla je ona.

Krajem avgusta istakla je “da po svemu sudeći na jesen nećemo imati drugi talas korona virusa”.

Telegraf.rs, 30. 8. 2020. godine
“Sva je prilika da na jesen nećemo imati drugi talas korona virusa, već da ćemo u period drugih respiratornih infekcija ući sa ovim prvim, koji će se samo nastaviti, jer je teško da ćemo imati 28 dana bez nule što je uslov da kažemo da je prvi završen.”

Ali, upravo ona ovih dana koristi termin “treći talas”, ističući da se nada da se on neće desiti u velikom obimu.

Konferencija za medije, 9. 10. 2020. godine
“Prvo ne možemo da kažemo da očekujemo treći talas, jer svi se nadamo da se to neće desiti u tako velikom obimu. Međutim, moramo da budemo realni i da sagledamo kakve su predikcije, kakvi su vremenski uslovi koji nam slede i šta se dešava u zemljama u okruženju.”

A Predrag Kon 12. oktobra izjavljuje da je Beograd prošle nedelje ušao u treće povećanje ili “početak trećeg talasa virusa korona”.

TV Pink, 12. 10. 2020. godine
“U toku prošle nedelje Beograd je ušao u treće povećanje ili možemo ga nazvati početkom samog trećeg talasa.”

 Krajem jula dr Branislav Tiodorović govorio je da je u toku – treći pik prvog talasa. 

Blic, 23. 7. 2020. godine
“Ovo je još uvek prvi talas, prvi pik desio se oko Vaskrsa, nakon toga počelo je opadanje, drugi pik nastupio je kao posledica popuštanja mera i prevelikog opuštanja. (…)Ovo što se sada dešava, posledica je dešavanja u poslednjim danima kada su krenula okupljanja po gradovima, posebno imamo Beograd. U prva dva dana imali smo masovna okupljanja, neko je nosio masku, većina nije i mi to sada čitamo kao statistiku. Dakle, ovo je taj treći pik, ako nemamo okupljanja i ako se poštuju mere koje sada važe za celu Srbiju, u toku nedelje možemo se nadati da će početi stišavanje. Nije to nikakva filozofija da izračunate kada vam nailazi naredni pik, imamo dan okupljanja, onda dodajemo, pet, sedam do 10 dana i to je to.”

Ipak, ovih dana i on govori o “trećem talasu”.

RTS, 11. 10. 2020. godine
“Mislim da ovoga trenutku moramo biti svesni - treći talas je u toku.”

Za epidemiologa Zorana Radovanovića nema dileme – u pitanju je treći talas. On naglašava da “grafički prikaz epidemijske krive može da ima vrlo različite oblike: nekad je u obliku vulkanske kupe, poput Rtnja, nekad ima dva vrha, pa liči na Veliki i Mali Jastrebac (dvogrba ili bimodalna kriva), a nekad se dugo održava na relativno visokom nivou, podsećajući na Venčac ili Zlatibor”. Međutim, kako kaže, “kada je između dve strmine razdelina (dolina, kotlina), reč je o dve planine, odnosno, u slučaju epidemije, o dva talasa”.

Zoran Radovanović / Foto: FoNet/Aleksandar Barda

Politika, 26. 9. 2020. godine
“Prvi talas kovida 19 u Srbiji zvanično se protezao od početka marta do prelaza maja u jun, a vrh je dostignut 16. aprila. Drugi talas uočava se od početka juna, kulminira 26. jula i stabilizuje se, opet prema zvaničnim podacima, krajem avgusta na broju novootkrivenih bolesnika manjem od 100 tokom 24 sata. Razmak između dva talasa bio je u Srbiji kraći nego u okruženju, ali na ponovni porast učestalosti obolevanja posle inicijalnog prolećnog talasa nije se dugo čekalo ni u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Te zemlje su uspevale da broj novootkrivenih bolesnika početkom leta svedu na nulu, ali su se svesno izložile riziku masovnog zaražavanja, kako im ne bi sasvim propala turistička sezona. Kina je svoj drugi talas savladala pre kraja juna, a Australija u drugoj polovini avgusta. Mnoge zemlje jugoistočne, centralne i zapadne Evrope ovih dana prolaze kroz muke s kojima smo se mi suočavali pre 5–6 nedelja. Naravno, okolnosti su različite, pa njihov zdravstveni sistem nije doveden do krajnjih granica, ali je situacija daleko od normalne. SAD su jedna od malobrojnih zemalja koje se još bore sa prvim talasom.”

On ističe da svako ko tokom predstojeće jeseni očekuje „treći pik prvog talasa” loše je orijentisan u vremenu i prostoru.

Politika, 26. 9. 2020. godine
“Apsurdnosti svog stava biće potpuno svestan idućeg proleća ili leta, kada bude objašnjavao pojavu ‘petog ili šestog pika prvog talasa’. Iz ustanova koje nas snabdevaju nepotrebnim i pogrešno primenjenim izrazima, poput ‘pika’, stižu i druge jezičke nesuvislosti…”

 

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević