Pad inflacije: Da li će nam biti bolje ili samo malo manje gore?
Guvernerka Narodne banke Srbije nedavno je građanima Srbije predočila ekonomske rezultate, pa se između ostalog pohvalila i „opadajućom putanjom inflacije” koja trenutno iznosi 12,5 odsto. Informacija o smanjenju inflacije zvuči obećavajuće (naročito u trenutku kada se najavljuju izbori za nekoliko meseci), ali kako građani Srbije osećaju ekonomska dešavanja vodeći se svojim novčanicima, a ne statističkim podacima? Sagovornici Istinomera objašnjavaju da kada cene dostignu određeni nivo, teško mogu da se smanje, a da uprkos brojkama koje guvernerka navodi, realna poskupljenja za poslednje dve godine su u proseku od 30 do 40 odsto. Za veću inflaciju Srbije u odnosu na Evropsku uniju i region, odgovornost guvernerka vidi u želji za profitom trgovačkih lanaca, dok stručnjaci smatraju da su nas pogrešni potezi i zakasnela reakcija države doveli u ovu poziciju.
„Međugodišnja inflacija u Srbiji nalazi se na opadajućoj putanji i u julu je iznosila 12,5 odsto”, saopštila je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković tokom prezentacije Izveštaja o inflaciji i dodala je da je ovaj rezultat za 3,7% bolji nego u martu, kada je inflacija dostigla svoj vrhunac. Ona je istakla da za usporavanje inflacije nije zaslužan samo pad svetskih cena energenata i hrane, već i preduzete mere monetarne politike NBS.
Prema podacima sa sajta NBS Izveštaj o inflaciji se izrađuje tromesečno – objavljuje se u februaru, maju, avgustu i novembru. A važan je jer tada NBS predstavlja šta može da se očekuje u narednom periodu po pitanju kretanja inflacije, bruto domaćeg proizvoda, kao i ostalih najvažnijih makroekonomskih pokazatelja. Na osnovu predstavljenih tokova kreiraju se i očekivanja tržišnih učesnika – privrede, građana, ali i domaćih i stranih finansijskih institucija.
Šta ovo znači za građane i da li će građani moći sebi da priušte više za ista primanja? Stručnjaci sa kojima je Istinomer razgovarao kažu da i ne baš. Naime, statistički podaci govore o tome da će nam biti bolje, međutim, naši sagovornici tvrde da ove brojke pokazuju samo to da će nam biti „manje gore”.
Najviše pogođeni inflacijom su zapravo svi koji imaju primanja niža od prosečnih, te je njihov subjektivni osećaj da je inflacija daleko iznad 12,5%, objašnjavaju ekonomisti. A koliko je njih?
Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statisitku prosečna neto zarada za maj ove godine iznosila je 86. 220 dinara, ali polovina zaposlenih ljudi u Srbiji zarađuje do 66. 244 dinara.
Inflacija opada, ali cene i dalje rastu
„Kada inflacija opada, to ne znači da padaju cene, jer treba praviti razliku između rasta cena i rasta inflacije. Svaka inflacija je rast cena, kada se inflacija usporava, to znači da cene sporije rastu, ali i dalje rastu, to se zove dezinflacija, a kada cene padaju, to se zove deflacija”, objašnjava za Istinomer ekonomista Dejan Šoškić, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, i dodaje da ako se inflacija u nekom domenu vrati na nulu, to znači da prestaje dalji rast, a ne znači da će se cene vratiti na neki niži nivo.
On navodi da je inflacija rast cena na tržištu i to je prosečna mera rasta cena, kojom se prati indeks potrošačkih cena da bi se pratila prosečna potrošačka struktura domaćinstava. Međutim, kako tvrdi, akcenat je na tome šta potrošači osećaju.
„Najvažnija stvar kod kupovne snage i inflacije je da je subjektivni osećaj vrlo bitan, šta ljudi mogu da kupe za novac koji imaju”, kaže profesor Šoškić i tvrdi da je Srbija daleko od pojeftinjenja roba i usluga i zaključuje da cene imaju osobinu da kada se jedanput nađu na određenom nivou, teško padaju.
Sa njim se slaže i ekonomista Goran Radosavljević, koji navodi da indeksi inflacije građanima ne pokazuju ništa, osim „potencijalnog kretanja da li će im biti gore ili manje gore”.
„Opadajuća putanja ne znači ništa. Ako sam juče imao temperaturu 40, sada imam 39, ja sam i dalje mnogo bolestan, samo mi temperatura pada”, navodi primer Radosavljević.
A šta građani osećaju?
Obračun inflacije, odnosno indeksa potrošačkih cena u različitim rasponima uvrštava različite robe i usluge koji ljudi konzumiraju. Od same vrste robe zavisi koliki će udeo imati u konačnom obračunu. Ukupna prosečna inflacija se računa tako što cene u oblasti hrane i bezalkoholnih pića imaju udeo od 30 posto, troškovi stanovanja, vode i električne energije uzimaju nešto više od 10 odsto ukupnog obračuna, isto kao i transport. Pored toga u ukupnu računicu ulaze i rekreacija i kultura sa oko 6%, kao i troškovi za zdravstvo, obrazovanje i odeću i obuću…
Kada dođe do promene cena u bilo kojoj kategoriji roba ili usluga, dolazi i do promene ukupne prosečne inflacije, a u zavisnosti od toga na šta ljudi najviše troše svoje prihode, odraziće se i njihov subjektivni osećaj inflacije.
Koliko je zapravo poskupljenje objasnićemo kroz kretanje cena jednog proizvoda.
Da se samo na osnovu kretanja cene jednog prozivoda meri inflacija, uzimajući podatke o ukupnoj prosečnoj inflaciji došli bismo do sledeće računice. Recimo da je taj proizvod u julu 2020. godine koštao 100 dinara, u julu 2021. godine kada je inflacija iznosila 3,3% u odnosu na prethodnu godinu, cena kafe bi bila skuplja za oko 3 dinara, te bi koštala 103 dinara. Pošto je u julu 2022. godine inflacija iznosila 12,8%, nova cena bi bila 116 dinara, a u julu ove godine poskupljuje za još 12,5%, te bi od tadašnje cena to iznosilo 14,5 dinara više, odnosno oko 130 dinara.
Međutim, hrana je poskupljivala više u odnosu na druge činioce koji ulaze u jednačinu merenja inflacije.
Građani Srbije sada plaćaju hranu 21,1% skuplje ovog jula nego jula 2022. godine, a prošlog leta poskupljenje je bilo 20,3 procenta u odnosu na cenu hrane u julu 2021. godine. Tako da sada u odnosu na pre dve godine, ljudi hranu plaćaju oko 40% skuplje.
Profesor Radosavljević, zato, kaže da kada građani odu u prodavnicu, njima je rast cena u odnosu na pre dve godine 30,40 posto.
Subjektivni osećaj potrošača i cene
Kako naši sagovornici objašnjavaju inflacija, odnosno indeks potrošačkih cena, meri promene cena proizvoda i usluga koje domaćinstva nabavljaju za zadovoljenje svojih potreba, a one sa različitim udelom utiču na inflaciju.
„Hrana učestvuje u indeksu potrošačkih cena sa 30 i nešto posto, to varira, stanovanje i energenti sa još 10-15 posto. Kada poskupi hrana, to ima dosta veći ponder na inflaciju (prim. aut. množilac pojedinačnih veličina kako bi se dobila realna vrednost koja sadrži više veličina), nego kada poskupi garderoba”, objašnjava Radosavljević i dodaje da porast cena važi i za prosečne građane i za ove iznad proseka, jer hranu kupuju svi.
Takođe, IT oprema ulazi u indeks potrošačkih cena. Međutim, kompijuter ili telefon kupuju se jednom u par godina, ne kupuju se svaki dan za razliku od hrane, a naš sagovornik kaže da je to razlog što IT oprema ima manji ponder, ali ga ima.
„Međutim, to važi za prosek, ali za građane koji žive ispod proseka, što je 75% građana, jer toliko njih ima zaradu ispod prosečne, oni procentualno više troše na osnovne stvari, na hranu, na stanovanje, na garderobu, njihov ponder nije 50 posto, nego više. Oni ne kupuju Iphone, pa ako je on malo pojeftinio, to njima ne utiče na inflaciju”, objašnjava na primeru Radosavljević.
Inflacija u Evropskoj uniji i regionu
Teško je izmeriti šta je imalo najviše efekta na inflaciju, ali rat u Ukrajini, nagli rast cene energenata, tržište pogođeno koronom uticali su na ceo svet.
„Jasno je kao dan da je odgovornost za visoku inflaciju od 16 posto jednog trenutka, kao i ovu sada od 12,5 posto najmanje polovina na nama, jer da je samo uvozna inflacija razlog tome, onda bi naša inflacija bila niža, kao što je slučaj u EU”, navodi Radosavljević.
„Kada je došlo do naftnog šoka, cene u svetu su otišle u nebesa, a onda su se cene vratile nazad na normalu, naše nisu otišle u nebesa, ali nisu se nikad vratile u normalu”, zaključuje on.
A kolika je inflacija u Evropskoj uniji i u regionu?
Prema podacima Eurostata, inflacija u EU iznosila je u julu 2023. godine 6,1 odsto u odnosu na prethodno leto. U julu 2022. godine stanovnici EU plaćali su 9,8 odsto skuplje nego u julu 2021. godine, što znači da im je ukupna inflacija u prethodne dve godine oko 16 odsto, za razliku od Srbije, koja sada plaća oko 25% skuplje nego pre dva leta.
Inflacija u regionu je, takođe manja nego u Srbiji.
Inflacija u Srbiji iznosi za jul 2023. u odnosu na isti mesec prošle godine 12,5%, u Crnoj Gori za isti period povećanje cena je 6,9%, dok je u Makedoniji 8,4%, a u Bosni i Hercegovini u junu 2023. godine, cene su za 4,9% bile veće nego u junu 2022. godine.
Čija je odgovornost i šta su rešenja?
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je tokom predstavljanja izveštaja navela da porast marže u trgovini značajno utiče na inflaciju.
„Pet trgovinskih lanaca diktira uslove pod kojima će neko proizvoditi. Oni imaju veću pregovaračku moć i tu moć duž celog lanca snabdevanja koriste da bi povećali maržu više nego što zahteva pokriće troškova. Inflacija je gubitak za sve nas. Ne može ona nekom biti brat, a nekom rat. NBS plaća najveću cenu inflacije povlačeći likvidnost i plaćajući više od pet odsto za to“, navela je Tabaković.
Međutim, deo krivice za inflaciju, prema mišljenju naših sagovornika snosi i sama država.
Profesor Goran Radosavljević smatra da guvernerka ovo priča kao da nije deo vlasti koja je odgovorna za ovo stanje.
„Izgleda mi kao da neki analitičar priča o nekoj drugoj zemlji, a ne vlast o sopstvenoj”, navodi naš sagovornik i kaže da je Centralna banka preduzela solidne mere, ali da je trebalo ranije.
Takođe, on smatra da su „pare iz helikoptera”, odnosno jednokartna davanja deo problema, a ne rešenja.
„To je dodatno potpaljivalo inflaciju, dolivali su pomalo benzina na vatru. Sve te jednokratne pomoći idu direktno u potrošnju, a dirketna potrošnja ide u koristi inflaciji”, zaključuje Radosavljević.
Sa njim je saglasan i profesor Dejan Šoškić, koji navodi da je to bilo „najgore rešenje”.
„Kada dajete svima, to hrani inflaciju, jer dajete i onima kojima treba i onima kojima ne treba, treba ciljano pomagati najugroženije građane, a ako hoćemo da obuzdamo inflaciju, mora se na neki način sprečiti ulazak u jednu jako lošu spiralu, a to je da stalno povećavate plate u sistemu, a onda zbog toga rastu i cene. Ako ljudima dajete dodatni novac da bi mogli da plate, vi samo podgrevate dalji rast cena, dakle ta veza i spirala između inflacije i plata lako se uspostavi, a teško se posle obuzdava”, zaključuje Šoškić.
On se ne slaže sa izjavom bilo kog zvaničnika koji će krivicu u inflaciji da traži u tome što neki trgovački lanac podiže marže, jer kako kaže, „dobar sistem, efikasni sistem, sa uređenim pravnim okvirom, sa funkiocnalnim sistemom to ne bi dozvolio”.
„Treba kritikovati ono kako smo mi uredili našu državu i kako mi vodimo ekonomsku politiku, i oni su najodgovorniji za ovu situaciju koju imamo sad”, kaže Šoškić objašnjavajući da smo počinili čitav niz grešaka.
Iako inflacija opada, cene i dalje rastu, samo prema poslednjim podacima, njihov rast je sporiji. Građani koji zarađuju ispod proseka, ne osećaju inflaciju prema statističkom podatku koji govori da je ukupna inflacija 12,5 odsto u odnosu na prošlu godinu, već svakodnevno kupuju hranu koja je skuplja za 21,1 odsto, stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva za 19,6 odsto, medicinske usluge za 15,7 odsto.
