Početna Oznaka: ekonomija

Ekonomski tigar: Od lažireči do spina

Istraživanje koje je Narodna banka Srbije radila pre krize pokazalo je da bi naša ekonomija morala 15 godina da raste po pet odsto godišnje da bi stigla prosek Evropske unije, a ako bi rasla tri odsto u proseku, trebalo bi joj 50 godina da stigne prosek EU. Međutim, poslednjih 10 godina ne rastemo ni tri odsto u proseku. Otkud onda vlasti ideja da Srbiju predstavlja kao ekonomskog tigra i zašto je reč o spinu za unutrašnju upotrebu?
21. 2. 2024.

Budžetska gimnastika i ekonomski spinovi

Izbori su prošli, a sa njima i sva predizborna davanja deci, mladima i penzionerima. Ovo će trenutno oboriti inflaciju, ali samo do narednog kruga deljenja državnih para. Kolika će biti inflacija ove godine i kako vlast manipuliše kada govori o njoj? Zašto priče o zaradama u evrima, ma koliko lepo zvučale, ne daju realnu sliku životnog standarda? Kako nam raste bruto domaći proizvod i zašto podseća na inflatornu 1992. godinu? Koliko smo zaduženiji od 2012. i koliki bi javni dug trebalo da bude da bi moglo da se kaže da su stvari pod kontrolom?
17. 2. 2024.

Pad inflacije: Da li će nam biti bolje ili samo malo manje gore?

Guvernerka Narodne banke Srbije nedavno je građanima Srbije predočila ekonomske rezultate, pa se između ostalog pohvalila i „opadajućom putanjom inflacije” koja trenutno iznosi 12,5 odsto. Informacija o smanjenju inflacije zvuči obećavajuće (naročito u trenutku kada se najavljuju izbori za nekoliko meseci), ali kako građani Srbije osećaju ekonomska dešavanja vodeći se svojim novčanicima, a ne statističkim podacima? Sagovornici Istinomera objašnjavaju da kada cene dostignu određeni nivo, teško mogu da se smanje, a da uprkos brojkama koje guvernerka navodi, realna poskupljenja za poslednje dve godine su u proseku od 30 do 40 odsto. Za veću inflaciju Srbije u odnosu na Evropsku uniju i region, odgovornost guvernerka vidi u želji za profitom trgovačkih lanaca, dok stručnjaci smatraju da su nas pogrešni potezi i zakasnela reakcija države doveli u ovu poziciju.
23. 8. 2023.

Ana Brnabić o avionu, provaliji i ekonomskim uspesima

Poput predsednika Srbije i SNS, koji je u finišu kampanje kao na traci išao iz emisije u emisiju, predsednica Vlade Ana Brnabić je polovinom marta, svakodnevno menjajući televizijske studije, nastojala da na već oproban način gledaoce ubedi u ekonomske uspehe. Posle gostovanja na Pinku, koje se pamti po njenom duelu sa Borisom Tadićem i njegovom aviončiću od papira, premijerka je već sutradan taj avion ponela na TV Hepi, nastavila svoje izlaganje, napominjući da je šokirana ponašanjem bivšeg predsednika, ali u fokusu je, ipak, bilo nešto drugo. Slušali smo, gledali i proveravali.
31. 3. 2022.

Stranački programi – kakve su radnje iza prepunih izloga? (2. deo) 

U javnosti se često čuje da se ne zna koji program nude političke stranke, šta planiraju, šta obećavaju. Neki birači tvrde da ih upravo programi, a ne lideri, opredeljuju kome će dati poverenje. A šta piše u programima u delu koji sve nas najviše zanima - onom o ekonomiji? Ako bi se birači zaista opredeljivali za koga će glasati prema onome što piše u stranačkim programima, mogli bi da zaokruže bilo koga, jer je visok standard i opšti ekonomski prosperitet plan svake stranke. Jedina razlika je da neke stranke insistiraju na jačanju domaće privrede, dok subvencije stranim investitorima, poklanjanje zemljišta ili prilagođavanje zakona pojedinim privatnim projektima - nikome nisu u programu.
24. 3. 2022.

Zašto da (ne) paničimo zbog zaduženosti države?

Da li treba da budemo jako zabrinuti zbog visine našeg javnog duga? Jako se razlikuju mišljenja ekonomista o tom pitanju. U svakom slučaju, ako bi se to koliko dugujemo iskazalo u dinarima, malo ko bi umeo i da izgovori taj broj.  
26. 9. 2020.

Rečnik pojmova iz ekonomije predsednika Vučića i obraćanja naciji

Fleš procene, rejtinzi, dži-di-pi, fič, kvartali Evrozone, komponentaši, damping cene - samo su neki od pojmova koje možemo čuti prilikom obraćanja predsednika Aleksandra Vučića, neke svakako češće od drugih. Kako bismo razumeli koliko dobro Srbiji ide, u toku predstavljanja ekonomskih uspeha i „neverovatno” dobrih procenata, na trenutke deluje da bi gledaocima bio potreban jedan rečnik pojmova ili bar udžbenik sa osnovnim lekcijama iz ekonomije.
7. 8. 2020.

Istinomer

© 2024 Istinomer, Sva prava zadržana

Istinomer