Još malo pa će u vrhu pravosuđa biti sve po zakonu

Šta je formulacija “najduže na šest meseci” značila u slučaju predsednika Vrhovnog kasacionog suda i da li je v.f. stanje odgovor na pritisak na sudstvo?

U istom danu kada su u Skupštini Srbije na predlog Visokog saveta sudstva (VSS) izabrana 83 predsednika sudova i pet članova VSS-a iz redova sudija, Visoki savet sudstva raspisao je i oglas za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS), najvišeg suda u zemlji.

Na čelu tog suda poslednjih osam godina je sudija Dragomir Milojević iako Ustav kaže da mandat predsednika najvišeg suda traje pet godina i da ista osoba ne može biti više puta birana na to mesto. Milojević je na funkciju predsednika VKS-a stupio u decembru 2013. godine, ali je u vreme kada mu je istekao mandat – u decembru 2018, izabran za vršioca funkcije predsednika VKS dok novi predsednik suda ne stupi na dužnost, a najduže na šest meseci. Međutim, po isteku tog roka Milojević je ponovo, više puta, biran za vršioca funkcije (v.f.) predsednika, a poslednji put početkom ovog meseca. Naime, Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda je 3. decembra sudiju Dragomira Milojevića ponovo postavila za v.f. predsednika tog suda, opet najduže na šest meseci.

Problem je što se time jasno krši Zakon o sudijama.

“U Zakonu o sudijama stoji da se mandat može produžiti samo šest meseci. Iznad predsednika Vrhovnog kasacionog suda nemate nikoga po hijerarhiji u pravosuđu i kolegijum VKS bira predsednika, pa možete pitati te sudije zašto su oni njega (Dragomira Milojevića, prim. prev.) drugi put izabrali. Po meni, to nije trebalo da se dogodi”, kaže za Istinomer Savo Đurđić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva. 

*Dosije Ustavni sud (1): Služi li čemu ili kome?

*Dosije Ustavni sud (2): Od penzija do Kosova i Brisela

*Dosije Ustavni sud (3): Tajna drugog mandata

Kompromis i balansiranje

 

Predsednica YUCOM-a Katarina Golubović kaže da je v.f. stanje koje se „uobičajilo“, jer je, kako objašnjava, najviši sud u Srbiji našao rupu da se, u odsustvu namere da se biraju predsednici sudova, neko legitiman nalazi na toj funkciji. 

“Postojanje v.f. stanja u sudstvu je odgovor na pritisak na pravosuđe. Ali i sredstvo pritiska na njega. Zato je prava umetnost postala vršiti takve funkcije jer su sve odluke rezultat ne stvarnog stava nego kompromisa i balansiranja između često suprotstavljenih interesa sudske i izvršne vlasti”, objašnjava naša sagovornica.

Prvi čovek Vrhovnog kasacionog suda po funkciji je i predsednik Visokog saveta sudstva – najvišeg sudskog organa, koji bira i razrešava sudije, odlučuje ko će napredovati, ko će biti predložen Narodnoj skupštini za predsednike sudova, uključujući i Vrhovni kasacioni sud. Osim predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Visoki savet sudstva još čine ministar pravosuđa i predsednik nadležnog skupštinskog odbora, pet sudija, i po predstavnik advokature i profesure. Svi članovi VSS (ukupno 11) biraju se u Narodnoj skupštini, pa tu, po mišljenju sudije Sava Đurđića, treba tražiti i odgovor na pitanje zašto konkurs za izbor predsednika Vrhovnog Kasacionog suda nije raspisan ranije ako je sudiji Dragomiru Milojeviću još u decembru 2018. istekao mandat. 

“Ja mislim da je tu odgovornost Skupštine, koja je trebalo da inicira taj postupak Visokog saveta sudstva, i sudija Vrhovnog kasacionog suda jer oni postavljaju vršioca funkcije predsednika suda na šest meseci i on je automatski predsednik Visokog saveta sudstva kao vršilac funkcije”, objašnjava sudija Đurđić.

Predsednica YUCOM-a kaže da je izbor novog predsednika najvišeg suda u Srbiji morao da se desi jer je predstojeća ustavna reforma to nalagala, kao i svi odavno probijeni rokovi, ali da se očigledno čekalo da se u punoj meri uspostavi novi Visoki savet sudstva, sa potpuno novim licima. 

“To znači da su se čekali i parlamentarni i ‘pravosudni’ izbori.  U tom telu sede sada nova ministarka pravde, Vladimir Đukanović, kao nov član i novi, nedavno izabrani članovi iz reda sudija. Njih čekaju novi izazovi: borba za nezavisnost sudstva. Prethodni sastav VSS na čelu sa Milojevićem (iako mu se dosta toga moglo i zameriti), uspeo je da uputi svoje zamerke na rešenja Ministarstva pravde, od kojih se polazi za ustavne amandmane. Verujem da je vlast želela da nova lica promene tvrd stav prema ovim rešenjima”, smatra naša sagovornica.  

 

Reforma, ali kakva? 

 

A u kom smeru je vlast zamislila nastavak započete ustavne reforme, pokazuje i nedavni govor predsednika Odbora za pravosuđe i člana Visokog saveta sudstva Vladimira Đukanovića u Skupštini Srbije. Od njega smo čuli da se protivi tome da samo članovi VSS biraju sudije, jer, kako je rekao “pravosuđe ne može biti nezavisno od naroda, a veza sa narodom je preko Skupštine”. 

“Vrlo je bitan stav Đukanovića jer on odriče postojanje političkog uticaja na sudstvo. To je nastavak sledeće mantre: sudije su neodgovorne, loše rade, politički uticaj je izgovor neradnika, oni se moraju kontrolisati, a to će raditi građani preko Skupštine. Taj stav će nas možda dovesti do reforme, ali u potpuno drugom smeru, da još ono malo nezavisnih, bude potpuno sklonjeno”, upozorava Katarina Golubović.

Oglas za  izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda otvoren je do 8. januara, odnosno kandidati do tada imaju rok da podnesu prijave, kao i program unapređenja rada sudova u Srbiji. Ukoliko bude prijavljenih kandidata i ukoliko sve bude išlo po planu, novog predsednika najvišeg suda u zemlji, koji predsedava novim Visokim savetom sudstva, imaćemo do početka maja. S obzirom na predstojeće ustavne reforme pravosuđa, bice to izazovna uloga, očekuje predsednica YUCOM-a.

 

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović