Izneverena očekivanja i parlament kao servis vlade

Od aktivnosti u Skupštini prošle nedelje - očekivalo se mnogo, a krajnji učinak je najblaže rečeno razočaravajuć. Međustranački dijalog o poboljšanju izbornih uslova je završen, ali krajnji dokument nije ni dotakao najvažnije probleme na koje su ranije ukazivale domaće i strane posmatračke misije. Ni najveći optimista ne može očekivati da će usvojena rešenja promeniti pristup provladinih medija izbornoj kampanji, a kada je reč o javnim servisima, oni ni do sada nisu poštovali ni zakon ni novinarski kodeks. Očekivalo se i da će skupštinski Odbor za ustavna pitanja izneti konačan predlog za izmenu Ustava, ali ni to nije završeno. Usvojen je samo jedan zakon i to na način koji je još više ogolio da sadašnji parlament služi kao servis predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
 
Tresla se gora, rodio se miš 

 

Niko nije očekivao da će sporazum dogovoren pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta odjednom rešiti sve nagomilane probleme u srpskom izbornom procesu, ali dokument za koji vlast u Srbiji tvrdi da ispunjava sve što je zatraženo, zapravo daje neprecizne i nepotpune mere, od kojih se mnoge odnose na primenu već postojećih zakona ili prakse.

Uostalom, kada se na dan nastavka dijaloga pojavila delegacija Srpske napredne stranke predvođena narodnim poslanicima koji u svojim istupima najsnažnije vređaju opoziciju, bilo je jasno da ustupaka neće biti. Ko je jednom poslušao bar jedan skupštinski govor Nebojše Bakareca, Vladimira Orlića ili Marjana Rističevića, morao je znati da ih Aleksandar Vučić tu nije poslao slučajno. To je bila najjasnija ponižavajuća poruka opozicionim strankama koje su bojkotovale prošle izbore da mogu slobodno da bojkotuju i ove.

U samom dokumentu, najkrupniji problemi nisu ni dotaknuti, a oni koji jesu – daleko su od stvarnog rešenja. Sporazum je površan, nedorečen i što je najvažnije, za njegovu realizaciju zaduženi su upravo organi koji su i do sada svakodnevno kršili zakon, ili makar ćutali na njegovo kršenje: Vlada, Regulatorno telo za elektronske medije (REM), Ministarstvo kulture, Narodna skupština i Javni medijski servis. Kad je reč o medijima, na primer glavni nalaz Crtine jednogodišnje postizborne analize sadržaja centralnih dnevnika televizija s nacionalnom pokrivenošću pokazao je izrazito neravnopravnu zastupljenost vlasti i opozicije. Predstavnici vladajuće većine zauzeli su čak 93 odsto vremena u programu koji se bavi političkim akterima, i o njima se izveštavalo neutralno i pozitivno, dok su opozicioni akteri i u ono malo vremena dominantno bili prikazani negativno.

Povezan sadržaj
Tim Istinomera 26. 11. 2020.

Samo to već nije po Zakonu o javnom informisanju koji u drugom članu propisuje „razmenu informacija, ideja i mišljenja putem medija u cilju unapređivanja vrednosti demokratskog društva“ kao i  „istinito, blagovremeno, verodostojno i potpuno informisanje“. Umesto da se ukaže na kršenje zakona, sporazum je ponudio osnivanje Privremenog nadzornog tela koje će opet biti većinski sastavljeno od kandidata vlasti. 

I sad će valjda to telo da učini nešto novo, što do sada nije učinio niko – naterati medije da počnu da rade profesionalno.

Smanjen je broj potrebnih potpisa za podnošenje izbornih lista nacionalnih manjina, a učesnici izbora će dobiti više novca za kampanju. Takođe, opozicija će (nakon promene zakona) dobiti pravo da ima šestoro predstavnika u Republičkoj izbornoj komisiji, iako je to do sada bilo ostavljeno samo za parlamentarne stranke. To su ustupci.

Pritisak na birače, pravljenje spiskova sigurnih glasača po javnim preduzećima, dovođenje ljudi na glasanje, pojave crnih džipova bez tablica u malim mestima na izborni dan, drastična neravnopravnost izbornih učesnika u korist vladajućih stranaka, koja je praćena i skoro svakodnevnom satanizacijom opozicionih lidera na naslovnim stranama tabloida, pretnje nezavisnim novinarima – sve to nije bilo predmet ovog sporazuma.

Dijalog vođen bez posrednika iz Evrope takođe je trebalo da bude završen prošle nedelje, ali nije. Tako da naredni dani ostaju ključni i za završetak tog dijaloga, kao i za odluku dela opozicije koja je odbila predlog EP – šta namerava dalje.

Povezan sadržaj

 

Javna slušanja za sad bez zaključka

 

Održana su još tri javna slušanja o promeni Ustava i najbolja vest je da je javnih slušanja bilo. Kako je na jednom javnom slušanju i rečeno, kada se Ustav menjao 2006. godine, nije ih bilo uopšte. Ovoga puta čuli su se i konkretni predlozi, učestvovalo je mnogo stručnjaka, atmosfera je bila fer, ali je realno materija nejasna ljudima koji nisu pravnici, ako ne i profesori ustavnog prava. Posle javnih slušanja, skupštinski odbor trebalo je da se sastane i sastavi konačan predlog ustavnih amandmana koji će biti upućen na ocenu Venecijanskoj komisiji. Pošto se poslednje javno slušanje odužilo, sednica odbora je otkazana, a naknadna još nije zakazana.

 

Ipak smo stigli da se bavimo i jezikom

 

Poslanici su prošle nedelje ipak stigli da usvoje jedan zakon – o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma. Po hitnom postupku. Ministarka kulture Maja Gojković otvoreno je poslanicima prenela tačan dan i sat kada će se glasati i tako još jednom pokazala da skupština služi da ispunjava želje i obećanja Vlade Srbije i predsednika Vučića. Poslanici su poslušno skratili vreme koje imaju za raspravu i glasali kad im je naređeno. 

Istinomer je o ovom zakonu već pisao, a nekoliko dana kasnije možemo samo da dodamo  da je lingvista Vlado Đukanović bio preveliki optimista kada je rekao da će zakon pasti u zaborav tek za mesec dana. 

Povezan sadržaj
Mirjana Nikolić 27. 10. 2020.

 

Opet Kodeks

 

Iako je prošlo manje od godinu dana od kako je usvojen Kodeks ponašanja narodnih poslanika, sledeće nedelje on će biti izmenjen. Kako je objašnjeno, promeni se pristupa kako bi se ispunile preporuke Grupe država za borbu protiv korupcije (GREKO) u delu o radu Etičke komisije. Da podsetimo, za kršenje kodeksa do sada je izrečena jedna opomena, dok su sve ostale prijave odbačene.

 

(Tekst je nastao u saradnji sa inicijativom “Otvoreni parlament”)

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović