Dijalog o izborima: Konstruktivna atmosfera pred odlazak na godišnji

Konkretnog dogovora još nema, osim zaključka da se, zbog letnje pauze, dijalog nastavi 17. i 18. septembra kada bi, po rečima člana Predsedništva SNS Vladimira Orlića, trebalo da se definišu teme za drugi deo razgovora. Ako se ima u vidu da će izbori biti održani u martu ili u aprilu, a da bi razgovori o izbornim uslovima trebalo da budu završeni najkasnije šest meseci ranije kako bi uopšte imali smisla, onda je ovakva dinamika dijaloga u najmanju ruku čudna.

U svakom slučaju, dogovoreno je da učesnici dijaloga do 1. avgusta pošalju svoje zahteve kako bi ih evropski posrednici uvrstili u predlog mera i rešenja koje pripremaju. O njihovom predlogu bi učesnici dijaloga zatim trebalo da se izjasne do 1. septembra da bi sredinom meseca bila održana nova runda razgovora.

Da bi se izbegla trka s vremenom, opozicija je zahtevala da se formira radna grupa vlasti i opozicije koja bi, uz podršku Evropskog parlamenta, radila i tokom leta, ali to, po rečima predsednika pokreta Dveri Boška Obradovića, nije bilo moguće dogovoriti. Obradović je po završetku međustranačkog dijaloga ocenio i da će u slučaju da evropski posrednici ublaže zahteve opozicije, to značiti da „imaju dogovor s vlastima“.

Ivica Dačić je s druge strane naglasio da je za uspeh dijaloga važno da predlozi budu “realistični, prihvatljivi, ostvarivi i održivi”. Na pitanje Istinomera kako će se objediniti rešenja iz ovog međustranačkog dijaloga sa dijalogom o izbornim uslovima koji se paralelno vodi između vlasti i dela opozicije koja ne prihvata posredovanje stranaca, predsednik Narodne skupštine je rekao da su u oba procesa teme iste.

“Da ne misli neko da se sada nešto radi da bi se minirao neki drugi dijalog, sve to što radimo želimo da bude od zajedničkog interesa i da imamo zajednički uspeh”, rekao je Dačić.

Dijalog na više koloseka, odnosno paralelni proces u kom učestvuju Srpski patriotski savez, Dveri, Demokratska stranka Srbije, Pokret za obnovu kraljevine Srbije, Srpska radikalna stranka, Dosta je bilo i Stranka moderne Srbije, ne smeta ni predstavnicima Evropskog parlamenta.

“Ne smeta mi da postoji više dijaloga, ako imamo svi istu nameru – da napravimo uslove za poštene i demokratske izbore, i ja isto tako očekujem da ćemo na kraju, jer su tačke razgovora više ili manje slične, da ćemo na kraju napraviti jedan zajednički kompromis”, rekla je poslanica EP Tanja Fajon.

Njen kolega Knut Flekenštajn izjavio je da razume one koji ne žele mešanje drugih u dijalog i da nema ništa protiv dok god dva dijaloga idu paralelno.

“Oni na drugom dijalogu razgovaraju o istim pitanjima o kojima mi ovde razgovaramo i nadam se da ćemo na kraju imati zajednička rešenja”, rekao je Flekenštajn.

Na pitanje Istinomera ko će biti najodgovorniji ako ni ovaj dijalog ne uspe kao što nije uspeo dijalog o izbornim uslovima pred poslednje parlamentarne izbore, Flekenštajn je predložio da ne govorimo toliko o prošlosti, već da govorimo o budućnosti.

“Imali smo zaista konstruktivne razgovore, konstruktivnu opoziciju i svi su bili pripremljeni za konstruktivan dijalog. To je nešto na šta ja nisam navikao kada sam ranije dolazio, to je zaista korak napred, iskorak, a sada treba da napravimo rezultate koji bi bili pravi iskorak, pragmatični, takođe i razumni, a da se postaramo da to ne bude samo kozmetički rezultat već nešto što se može sprovesti i sa čim će se svi složiti.”

Dačić se nada da niko neće biti odgovoran za neuspeh jer “postoji dobra volja da ovaj dijalog bude uspešan”.

Da se treba okrenuti budućnosti smatra i Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju, koji kaže da su imali dobar i konstruktivan sastanak s predsednikom Vučićem pre nego što su započeli drugu fazu dijaloga i da to samo govori koliko je dijalog važan za evropsku perspektivu i budućnost Srbije i koliko ga ozbiljno shvataju svi politički akteri u Srbijii. On ističe da je važno da svi imaju isti cilj – da se stvore uslovi za poštene izbore i da ne bude bojkota.

Naslovna fotografija: Istinomer