Predlog Evropske komisije da se ponovo uvede privremena mera koja pojedinim onlajn platformama omogućava da dobrovoljno otkrivaju i prijavljuju materijal koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece, na društvenim mrežama je pogrešno predstavljen kao zakon koji bi omogućio institucijama EU da nadziru privatne razgovore građana.
Kako izgleda kada vlast nahvali samu sebe na događaju koji je sama organizovala, a njoj bliski mediji to promovišu kao „nikad jaču diplomatsku ofanzivu“, pokazao je nedavni skup u Briselu na kom su zvaničnici Srbije predstavili, kako je saopšteno, rezultate reformskog procesa i napretka koji je naša zemlja ostvarila na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Samo u oblasti vladavine prava, prema rečima predsednice Narodne skupštine, „niko više nije uradio nego Srbija“ i to „ne samo od zemalja kandidata, već od svih zemalja na evropskom kontinentu“. Šta je sporno u ovoj tvrdnji, osim poslednjeg dela koji je za rubriku „Da ne veruješ“?
Prethodne nedelje nudile su pregršt povoda za razgovor o Srbiji i Evropskoj uniji: samit u Tivtu, poseta predsednika Evropskog saveta i rasprava Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) o izveštaju o Srbiji. Ipak, dobar deo domaćih medija ostao je veran temama koje već godinama pune naslovne strane: napadima na Vučića, zaverama protiv Vučića, Vučićevim pobedama i Vučićevim trijumfima. Makronove pohvale Srbiji dobile su očekivani publicitet, dok je izveštaj Evropskog parlamenta uglavnom sveden na priču o hrvatskom uticaju i „blokaderskoj“ agendi. U senci je ostala poruka Fridriha Merca da će Srbija morati da izabere između Evropske unije, Kine i Rusije.
Snimak pokazuje da je pripadnica AfD-a Kristin Anderson svoj govor u Evropskoj parlamentu završila sa uključenim mikrofonom, dok je intervencija predsedavajuće posledica prekoračenja predviđenog vremena za repliku.
Vlast i prorežimski mediji plasirali su niz spinova oko posete misije Evropskog parlamenta. Tvrdili su da evroparlamentarci dolaze nenajavljeno, nepozvani i turistički, da je misija nebitna, da su pokušali da izbegnu izložbu o Jasenovcu, pa čak i da je opozicija tražila sankcije za Srbiju i međunarodnu izolaciju zemlje.
Donald Tramp se vraća u Belu kuću. Vladimir Putin ostaje prvi čovek Rusije. Narendra Modi je obezbedio treći uzastopni mandat u fotelji premijera Indije. Evropa je uzdrmana posle glasanja za Evropski parlament. Istorijska po tome što je skoro polovina svetske populacije imala priliku da glasa, 2024. godina je bila super-izborna godina. Izbori su održani u više od 70 zemalja širom sveta, mnogi od njih su bili test za demokratiju, a najveći su pokazali da je ona na udaru - desnog populizma. Šta se desilo s Amerikom u novembru? Zašto je ruski uticaj na izbore u drugim zemljama bio posebna tema i za SAD i za EU? Ko je posle evropskih izbora imao razloga za slavlje? Po odgovore se vraćamo osvrtom na ove i druge izborne procese koji su obeležili 2024. godinu.
Govor ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Evropskom parlamentu, praćen aplauzom prisutnih, iskorišćen je kao osnova za tvrdnje da su evropski parlamentarci odobrili korišćenje američkih raketa protiv Rusije. Međutim, u svom govoru, Zelenski nije pomenuo američke rakete, niti je aplauz povezan s tom temom.
Zajedno sa Evropskom mrežom standarda za proveru činjenica (EFCSN) i koalicijom od 44 medija koji se bave proverom činjenica širom Evrope, Istinomer učestvuje u kreiranju sveobuhvatne baze podataka fokusirane na Evropske parlamentarne izbore 2024. godine, uz podršku kompanije Google.
Sankcije Rusiji i međusobno priznanje Srbije i Kosova nisu jedine stavke u Rezoluciji koju je usvojio Evropski parlament. Zašto su se ove teme uopšte našle tu i šta još piše u novom dokumentu jedne evropske institucije, kao i da li je ovo bilo očekivano, najbolje objašnjava odgovor našeg sagovornika iz Evropskog pokreta - Srbija je prešla svoju crvenu liniju. Tabloidi i predstavnici vlasti iskoristili su povod da se požale na zahteve EU, zanemarujući sve drugo napisano i istaknuto u Rezoluciji, a što se odnosi na demokratiju, slobodne izbore, način funkcionisanja institucija, vladavinu prava, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
