Od „turističke posete“ do „sankcija Srbiji“: svi spinovi vlasti o misiji EP
Vlast i prorežimski mediji plasirali su niz spinova oko posete misije Evropskog parlamenta. Tvrdili su da evroparlamentarci dolaze nenajavljeno, nepozvani i turistički, da je misija nebitna, da su pokušali da izbegnu izložbu o Jasenovcu, pa čak i da je opozicija tražila sankcije za Srbiju i međunarodnu izolaciju zemlje.
Od poruka da njihova poseta „nije preterano bitna“ i da evroparlamentarci dolaze „turistički“, do ocene da je reč o „apsolutno političkoj misiji“ (?!), tako je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić zaokružila prvu zvaničnu posetu misije Odbora za spoljna pitanja Evropskog parlamenta (EP).
Iako je Evropski parlament u rezoluciji o Srbiji u oktobru prošle godine podržao slanje misije kako bi utvrdila činjenice u vezi sa protestima i represijom nad demonstrantima, te procenila stanje demokratije u našoj zemlji, vlast i njoj bliski mediji danima su napadali grupu evroparlamentaraca.
View this post on Instagram
Pritom je još u rezoluciji EP iz februara 2024. pominjana mogućnost slanja misije za utvrđivanje činjenica. Ta rezolucija bila je doneta povodom izbora u decembru 2023. godine i u njoj je konstatovano da su izbori u Srbiji odstupili od demokratskih standarda.
Pa ipak, Brnabić se nevešto pitala „čemu ta poseta“ i „kakva je to misija o utvrđivanju činjenica, kad ste vi već rezoluciju usvojili“.
„Nisu se najavili“, ali jesu
Sa evroparlamentarcima se nije sastala ni ona ni predsednik Aleksandar Vučić. Rekli su da su u periodu od 22. do 24. januara imali mesecima unapred dogovorene obaveze – Aleksandar Vučić u Davosu, a Brnabić u Estoniji. Oboje su tvrdili da evroparlamentarci dolaze nepozvani i da su „sami odlučili kada će da dođu“, odnosno da nisu ni kontaktirali sa njima.
„Ja neću da se sretnem ni sa Piculom, ni sa Prebiličem, ni sa svima njima, ne pada mi na pamet da gubim vreme„, izjavio je Vučić.
Brnabić je rekla da ne misli da je njihova poseta „preterano bitna“ i objasnila:
„Ja mislim da su bitne posete zvaničnika koji se najave ili koje pozovete, a onda i sa njima dogovarate datume. Zato što to su bitne posete. Ako neko dođe tako turistički, bane vam na vrata, onda to verovatno nije bitno“.
Tvrdila je Brnabić i da diplomatska procedura u vezi sa posetom nije poštovana.
Međutim, neće biti da su evroparlamentarci tek tako nenajavljeno banuli, kao što se pokušalo da predstavi javnosti.
Diplomatski protokoli, ne turizam
Demanti su odmah stigli od Tonina Picule, izvestioca EP za Srbiju, koji je rekao da nije istina da delegacija EP dolazi nenajavljena. On je rekao da je obaveštena ambasada Srbije u Briselu i da je to „uobičajena praksa Evropskog parlamenta“. Da je misija „najavljena unapred na osnovu standardnih diplomatskih protokola“, izjavila je i šefica delegacije EP Marta Temido.
I Picula je, poput dela javnosti u Srbiji, zaključio da je reč o bojkotu i „izbegavanju suočavanja razgovora sa onima koji su ključni za odlučivanje ulaska Srbije u Evropsku uniju“.
U predstavljanju misije kao „nebitne“, pronađen je još jedan „argument“. Kurir je, naime, objavio da evroparlamentarace neće primiti ni Andreas fon Bekerat, šef Delegacije EU u Srbiji, jer u vreme njihove posete, poput Vučića i Brnabić, “uopšte neće biti u Srbiji”.
„Ako delegaciju Evropskog parlamenta ne prima čovek koji predstavlja samu EU, onda se s pravom postavlja pitanje: koliko su Picula i ostali zaista važni“, pitao je Kurir.
Šef Delegacije EU u Srbiji odgovorio im je odmah na mreži „X“:
„Dragi Kuriru, srdačan pozdrav iz Brisela, gde prisustvujem regionalnoj Konferenciji ambasadora EU, koja je odavno planirana. Radi tačnosti: delegacija Evropskog parlamenta ne dolazi u Beograd kako bi se sastala sa ambasadorom EU – u rukama su mojih stručnih kolega. Živeli“.
Misija nije pitanje dobre volje, već instrument nadzora
Nije se tu stalo sa omalovažavanjem misije i njene uloge.Tvrdila je Brnabić i da ona nije relevantna, jer se radi o devet od 720 evroparlamentaraca, koliko ih ukupno ima u EP.
Ni ova relativizacija ne stoji jer prema poslovniku Evropskog parlamenta, svaki odbor može, uz saglasnost relevantnih tela parlamenta, da naloži jednom ili više svojih članova da sprovede misiju za utvrđivanje činjenica (fact-finding mission) u vezi sa pitanjima koja su predmet njihove nadležnosti, uključujući spoljnu politiku, vladavinu prava i ljudska prava.
Srbija u tome nije izuzetak. Samo tokom prošle godine, podseća portal Savremena politika, Odbor za spoljne poslove EP slao je misije u Moldaviju, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, Urugvaj i Argentinu, Sjedinjene Američke Države, Švajcarsku, Bosnu i Hercegovinu i Kanadu.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković podsetila je da je Srbija zvanično kandidat za članstvo u EU i da takav status „nije neutralan međunarodni položaj“. To znači, ističe, da je država „dobrovoljno ušla u asimetričan odnos sa EU u kojem EU ocenjuje, a kandidat se ocenjuje“.
„Fact-finding misije su deo tog mehanizma procene. One nisu diplomatska poseta iz dobre volje, već instrument nadzora u okviru pristupnog procesa. Drugim rečima, kandidat ne bira da li će biti predmet procene, on je to po definiciji“, naglašava Selaković.
Zato je pokušaj da se takva poseta predstavi kao nepozvana ništa drugo do još jedna manipulacija, kao i tvrdnja predsednika Vučića da su u misiji EP „mrzitelji Srbije“. Naime, od devet evroparlamentaraca, troje je iz Evropske narodne partije, čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka.
Jasenovac u službi dnevne politike
Pa ipak, vlast i njoj bliski mediji u prvi plan su stavljali dvoje evroposlanika iz Hrvatske. Brnabić ih je optužila da su „nenaklonjeni, neobjektivni, uvek samo kritični“ prema Srbiji, a Vučić da nam „žele loše“.
U tom kontekstu treba shvatiti i izložbu o Jasenovcu, koja je postavljena u holu Narodne skupštine, nedelju dana pre posete evroparlamentaraca. Zvanično objašnjenje bilo je da je povod Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida, koji se obeležava 27. januara.
A onda je lansirana još jedna neistina. Brnabić se 22. januara oglasila iz Estonije tvrdnjom da je Narodna skupština dobila „zvaničan dopis sa molbom da zbog određenih evroparlamentaraca i njihovih sentimenata“ misija ne prolazi centralnim holom.
„Eto, toliko o tim pojedinačno evroparlamentarcima, koliko ne poštuju Srbiju, još jednom, koliko ne poštuju istoriju, koliko ne poštuju stradanja srpskog naroda, na kraju krajeva i čitav Holokaust“, izjavila je ona.
Vučić se istog dana oglasio iz Davosa, ali uz ogradu da nema potvrdu o „zvaničnom zahtevu“ misije. To mu ipak nije smetalo da evroposlanike osudi:
„Njima na sramotu ako je to istina. Ograđujem se u tom smislu da nisam stoprocentno siguran“.
Isti spin sutradan su lansirali prorežimski mediji, pre nego što su članovi misije EP uopšte zakoračili u zgradu Parlamenta. Pored Picule, koji je standardno targetiran kao „ustaša“, na meti napada bio je i Davor Ivo Štir, takođe evroposlanik iz Hrvatske.
„Smetaju im žrtve ustaškog terora – Piculići beže od Jasenovca“, „Picula i Štir beže od istine od zločinu“, „Hrvati hoće na sporedni ulaz u skupštinu, Picula i Štir bi da pobegnu od Jasenovca“, „Ustaši iz redova evroposlanika zasmetala izložba o Holokaustu, Picula pobegao od Jasenovca“, poručivali su tabloidi na naslovnim stranama tog 23. januara.
Šta se zaista dogodilo? Evroparlamentarci su pogledali izložbu o Jasenovcu. Picula je demantovao da su tražili da ne prođu holom gde je postavljena izložba (kasnije je demantovala i šefica delegacije EP).
„Mi iz Evropskog parlamenta, dakle iz Evropske unije… to je jedna organizacija koja je utemeljena na antifašizmu, jer bez pobede nad nacizmom ne bi bilo ni Evropske unije. Mi nemamo nikakav problem, naravno, da pogledamo i ovakve izložbe i da oni koji ne znaju, prošire svoje znanje o tome šta se događalo za vreme Drugog svetskog rata. Prema tome, sve ove priče da je neko tražio neke druge koridore, apsolutno ne stoji“, rekao je izvestilac EP za Srbiju.
View this post on Instagram
Kako su sankcije pojedincima postale „sankcije za Srbiju“
Na kraju posete lansirana je još jedna manipulativna tvrdnja, nakon što su se članovi misije EP sastali odvojeno sa poslanicima vlasti i poslanicima opozicije.
Posle sastanka, poslanici proevropskih stranaka saopštili su, između ostalog, da su članovima delegacije rekli da EU treba da uvede personalizovane sankcije zvaničnicima Srpske napredne stranke i drugima, među kojima novom načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku. Predložili su i da se sredstva koja su namenjena institucijama preusmere ka organizacijama civilnog društva i medijima koji rade u javnom interesu.
Predstavnici vlasti i prorežimski mediji lansirali su spin da je opozicija tražila sankcije za Srbiju, a ne za pojedince.
Predsednica Narodne skupštine izjavila je da su „blokaderi iz bivše vlasti“ zahtevali „ponovo sankcije za Srbiju i međunarodnu izolaciju naše zemlje“. Rekla je i da su tražili da se „sredstva iz fondova EU, koja su namenjena građanima RS“ daju „blokaderima“, to jest „organizacijama civilnog društva, koje podržavaju blokadere“ i „Šolakovim medijima“.
Manipulativne tvrdnje u istom tonu osvanule su i na naslovnicama tabloida 24. januara.
Zaključila je Brnabić i da je to „bila apsolutno politička misija“, a argument za navodnu neobjektivnost bila je računica da je sastanak sa poslaničkim grupama vladajuće većine, po njenim rečima, trajao 13 minuta, a sa „blokaderima iz bivše vlasti“ 84 minuta. Na kraju je Brnabić pokušala unapred da osujeti narednu misiju EP, a opoziciju predstavi kao antisrpsku:
„Ja jedino mogu da očekujem da u nekoj od narednih misija evroparlamentaraca, koje organizuje Tonino Picula, blokaderi traže da kao jedan od uslova za ulazak Republike Srbije u EU bude da mi promenimo ime, da se ne zovemo mi Srbija, pošto očigledno sve što nosi reč Srbija ili srpsko njima smeta“.
„Zabrinjavajući izveštaji o represiji“
Nakon sastanaka sa političkim stranakama, civilnim društvom, novinarima, predstavnicima, akademske zajednice i studentima, šefica delegacije EP Marta Temido rekla je da je misija dobila zabrinjavajuće izveštaje iz nekoliko oblasti, te dodala je tražila istragu o svim optužbama za neprikladno korišćenje sile.
„Dobili smo, i ne krijem to, zabrinjavajuće izveštaje o represiji nad protestantima i demonstrantima, uključujući i praćenje, i mi pozivamo na hitnu, nepristrasnu i transparentnu istragu svih optužbi za neprikladno korišćenje sile protiv demonstranata“, rekla je Temido.
Navela je da je misija dobila i zabrinjavajuće izveštaje o finansijskim, administrativnim i fizičkim pritiscima na zaposlene u akademskoj zajednici. Istovremeno je najavila da će nastaviti da prate i sudske reforme koje su predstavljene u Skupštini, jer, kako je rekla, predstavljaju rizik da se dalje podriva nezavisno pravosuđe. Odbor za spoljne poslove EP, prema njenim rečima, biće u narednim nedeljama obavešten o utiscima misije.
