Još malo pa EU?

Iako je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) javno savetovala da zbog bezbednosnih razloga ne ide na Samit EU–Zapadni Balkan, predsednik Vučić je ipak otputovao u Tivat, navodeći da je to obećao visokim evropskim zvaničnicima.

Tabloidi su njegovu posetu predstavili kao političku pobedu i dokaz da presednik nije izolovan za međunarodnoj sceni. Tokom boravka u Crnoj Gori, mediji su tvrdili da je Vučić „začepio usta svim kritičarima“ i promenio politički narativ. Naslovne strane prenosile su da je „Crnogorcima sve rekao u lice“, dok ga je jedan tabloid proglasio „prvom zvezdom samita“.

Po povratku u Srbiju, fokus se prebacio na predsednikove utiske sa skupa, pa su mediji naširoko prenosili njegove komentare o uživanju u „pravim evropskim vrednostima“ u Srbiji, ali i tvrdnju da je na samitu ostao gladan zbog hrane koja je tamo služena.

Komentarišući zabranu ulaska za 87 putnika iz Srbije, za koje je rekao da nisu kriminalci već aktivisti, Vučić je poručio da o toj odluci nije bio unapred obavešten, ocenivši je kao „veoma pogrešnu političku odluku“.

Mediji su posebno isticali „reči hvale“ francuskog predsednika Emanuela Makrona upućene predsedniku Vučiću, kao i njegovu ocenu da u procesu evropskih integracija Srbije postoji „pozitivan zamah“. Značajnu pažnju dobili su i susreti Vučića sa najvišim evropskim zvaničnicima, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, pri čemu je izveštavanje bilo usmereno na srdačan prijem koji mu je ukazan tokom samita.

„Srbija naporno radi, Srbija ima evropsku budućnost i to nam je veoma važno. Zato ćemo preduzimati pozitivne korake. Iskreno verujem da će vaš predsednik i vaša vlada povlačiti pozitivne poteze i da ćemo zajedno nastaviti da napredujemo“, izjavio je Makron obraćajući se novinarima u Tivtu 5. juna 2026. godine.

Dok su mediji naširoko prenosili Vučićevu podršku inicijativi Makrona i Merca, koju je ocenio kao dobru za Srbiju, znatno manje pažnje dobila je poruka Ursule fon der Lajen da je za otvaranje Klastera 3 neophodno jačanje nezavisnosti pravosuđa, reforma REM-a, unapređenje izbornog zakonodavstva i dalje usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom.

Izjava nemačkog kancelara Fridriha Merca da Srbija mora da se opredeli između Evropske unije, Rusije i Kine gotovo da nije dobila prostor u većini domaćih medija, a preneli su je uglavnom pojedini kritički nastrojeni mediji.

Priprema terena za Crnu Goru

Izveštavanje su obeležili izraženi anticrnogorski narativi. Njihovi glavni nosioci bili su predsednik Vučić i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, koji su u više navrata dovodili Crnu Goru u vezu sa organizovanim kriminalom. U svojim istupima posebno su naglašavali položaj „našeg naroda u Crnoj Gori“, dok je Brnabić predstavljala Vučića kao jedinog političara koji ima hrabrosti da se „suprotstavi crnogorskoj mafiji“.

Crtin monitoring štampanih medija i televizija pokazuje da su anticrnogorski narativi u proteklih šest meseci postali znatno prisutniji i intenzivniji. U njima se Crna Gora prikazuje kao država u kojoj su Srbi sistematski diskriminisani, dok se crnogorske vlasti optužuju za vođenje antisrpske politike i nastavak navodne represije koja se povezuje sa prethodnom vlašću.

Ovakva retorika bila je naročito izražena povodom Dana nezavisnosti Crne Gore 21. maja, kada su pojedini mediji oživeli dugogodišnje revizionističke tvrdnje da je crnogorska nezavisnost bila deo šire zavere usmerene na gubitak Kosova i slabljenje Srbije.

Evropa stiže u Beograd

Poseta predsednika Evropskog saveta Antonija Košte u domaćim medijima uglavnom je predstavljena kroz protokolarno izveštavanje, pre svega o njegovoj zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Vučićem. Istovremeno, Koština regionalna turneja ostala je uglavnom u drugom planu, a njegove posete drugim državama Zapadnog Balkana pominjane su tek usputno.

Mediji su u prvi plan stavili Koštinu poruku da vrata Evropske unije ostaju otvorena za Srbiju, kao i Vučićevu izjavu da nastavak evropskih integracija zavisi od spremnosti Srbije da ispuni svoje obaveze. Nasuprot tome, mediji su ignorisali Koštine pozive na primenu Ohridskog sporazuma i usklađivanje spoljne politike Srbije sa Zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom Evropske unije.

Još jedna „antisrpska zavera“

Dok je izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji, razmatran u AFET-u, otvorio pitanja vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i izbornih uslova, između ostalih, provladini mediji fokus su preusmerili na tvrdnje da je reč o politički motivisanom napadu na Srbiju, iza kojeg navodno stoje domaći „blokaderi“ u saradnji sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Toninom Piculom.

Takav narativ predvodila je Ana Brnabić, tvrdeći da su „blokaderi“ lobirali za usvajanje izveštaja u kojem „nema ničeg dobrog o Srbiji“. Pojedini mediji otišli su i korak dalje, predstavljajući izveštaj kao deo šire antisrpske kampanje, označavajući ga kao kulminaciju „prljave kampanje“ protiv Srbije i oživljavajući nacionalističke narative o hrvatskim akterima koji navodno slave međunarodne pritiske na zemlju.

Kina bez drame: samo rezultati

Iako je samit u Tivtu privukao značajnu medijsku pažnju, ostao je u senci izveštavanja o Vučićevoj poseti Kini samo nedelju dana ranije, koja je predstavljena kao jedan od najvećih diplomatskih uspeha Srbije. Pet dana zaredom izveštaji iz Kine dominirali su provladinim medijima i zauzimali najveći deo informativnog prostora, predstavljajući posetu kao istorijski iskorak i potvrdu privilegovanih odnosa Srbije i Pekinga.

Poruke koje su mediji prenosili bile su gotovo identične, dok se sam Vučić uživo uključio čak 13 puta u programe koje je emitovalo više od 130 nacionalnih i lokalnih televizijskih stanica.

Još jedan čest motiv u delu izveštavanja o poseti Kini bilo je predstavljanje Evropske unije kao licemerne i sklone dvostrukim standardima. U prilozima se tvrdilo da evropski lideri kritikuju Vučićevu saradnju sa Kinom, dok istovremeno i sami održavaju sastanke sa kineskim zvaničnicima i nastoje da unaprede ekonomske odnose sa Pekingom.