Nema zastoja na evropskom putu Srbije

Dan nakon sastanka sa komesarkom za proširenje EU Martom Kos i generalnim direktorom Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Gertom Janom Kopmanom u Briselu, ministar za evropske integracije Nemanja Starović govorio je o evropskim integracijama Srbije na RTS-u.

Ministar Starović je negirao da se usvajanje seta pravosudnih zakona, na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića, negativno odražava na evropski put Srbije.

„Ne bih se složio sa ocenom da je evropski put Srbije blokiran. Toliko stvari se dešava, na toliko stvari se radi u jednom širokom luku, da ne možemo govoriti da postoji sada jedan problem ili pitanje koje je dovelo do nekakvog zastoja. Prvo, zastoja nema“,  rekao je Starović.

Dodao je da postoje „određene kritike“ koje se tiču procedura po kojima su Mrdićevi zakoni izmenjeni, ali i njihove sadržine i mogućih posledica njihove primene.

Podsetio je da je vlast pozvala Venecijansku komisiju, koja će, kako je rekao, u roku od nekoliko sedmica izdati preliminarno mišljenje o tim zakonima, a zatim i finalno u junu. Prema njegovim rečima, Vlada će te preporuke slediti, ukoliko bude postojala potreba za dodatnim izmenama zakona.

Govoreći o zahtevu Brisela da primena Mrdićevih zakona bude odložena do mišljenja Venecijanske komisije, Starović je odgovorio da su zakoni „u pravnom prometu“ i da ne može da dođe do obustave njihove primene.

Ocenio je da isplata sredstava iz fondova EU nije ugrožena, te da ona takođe zavisi od mišljenja Venecijanske komisije i načina na koji će Beograd reagovati.

Šta kažu u EU

Dok ministar Starović tvrdi da nema zastoja u evropskim integracijama, iz Evropske unije su više puta stizale upozoravajuće poruke.

Istog dana kada je Skupština Srbije 28. januara usvojila set pravosudnih zakona, stigle su negativne reakcije iz Brisela.

Evropska komisija (EK) odmah je pozvala na hitnu reviziju izmena zakona, ocenjujući da je reč o ozbiljnom koraku unazad u procesu evropskih integracija.

„To potkopava nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava“, izjavio je tada za Radio Slobodna Evropa portparol EK Gijom Mersije.

On je naveo da su amandmani pripremljeni i usvojeni kroz ubrzan i netransparentan postupak, bez javnih konsultacija, te da su u suprotnosti sa ranijim reformama u Srbiji i njenim prethodnim obavezama da jača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštava.

Istog dana reagovala je i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je poručila da „glasanje u Skupštini Srbije za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa predstavlja ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka Evropskoj uniji„.

„U trenutku kada je proces proširenja u snažnom zamahu, a Crna Gora i Albanija brzo napreduju, Srbija rizikuje da krene u suprotnom smeru. To nije ono što želimo“, napisala je Kos na mreži Iks.

Kos je sutradan ponovila da su izmene pravosudnih zakona ozbiljan korak unazad i pozvala srpski parlament što pre izvrši reviziju tih akata.

„Ovo predstavlja ozbiljan korak unazad, jer su amandmani usvojeni u veoma brzom i netransparentnom postupku, bez ikakvih konsultacija“, izjavila je Kos 29. januara.

Reagovala je i Delegacija EU u Beogradu.

„Izuzetno žalimo zbog izmena i dopuna ključnih pravosudnih zakona koje je usvojila Skupština Srbije. To predstavlja ozbiljan korak unazad na putu ka pristupanju EU i potrebno je hitno preokrenuti ga, a put napred su inkluzivne konsultacije i mišljenje Venecijanske komisije“, navodi se u objavi na mreži „X“.

Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 30. januara potpisao ukaze o proglašenju seta pravosudnih zakona, ponovo su reagovali iz EK.

Komesar za pravosuđe EU Majk Mekgrat pozvao je na sastanku sa srpskim ministrom pravde Nenadom Vujićem, na obustavu usvojenih izmena zakona i njihovu hitnu reviziju. Portparol EK Gijom Mersije ponovio je za N1 da izmene ključnih pravosudnih zakona predstavljaju ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka pristupanju EU i potkopavaju ranije preuzete obaveze i ostvareni napredak.

Komesarka Kos je zatim 12. februara u intervjuu za N1 ponovila da revizije pravosudnih zakona predstavljaju jasan korak unazad.

„I to mi se ne dopada. Jer je to korak unazad koji zadire u nezavisnost sudstva i tužilaštva, a to je u samom srcu pristupnog procesa. To je u centru vladavine prava. A znate koliko je vladavina prava važna u procesu pristupanja“, rekla je Kos.

Poručila je i da od srpske vlasti očekuje da obustavi primenu tih zakona.

Dakle, iako pregovori nisu formalno blokirani, ministar za evropske integracije selektivno predstavlja činjenice. Iz EU je više puta jasno poručeno da je usvajanjem izmena seta pravosudnih zakona, Srbija napravila korak unazad. Stoga za izjavu da nema zastoja na evropskom putu, Starović dobija ocenu „zloupotreba činjenica“.

Preispituje se finansiranje Srbije

Vratimo se na ostale tvrdnje ministra evropskih integracija na RTS-u. Iako smatra da zbog pravosudnih zakona isplata sredstava iz fondova EU nije ugrožena, iz Brisela stižu drugačija upozorenja.

Komesarka Kos je još 12. februara rekla da EK analizira da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za pretpristupnu finansijsku pomoć.

„U okviru Plana rasta, na raspolaganju je 1,6 milijardi evra za Srbiju, u grantovima i zajmovima. Deo je već isplaćen. Sada procenjujemo situaciju, jer su ključni uslovi povezani sa vladavinom prava. Očekujemo da Srbija revidira ove zakone. Ako ne, moraćemo da vidimo kako ćemo reagovati.“

Sutradan je ponovila da bi EU mogla da uskrati Srbiji sredstva iz paketa od 1,6 milijardi evra kredita i grantova.

Komesarka Kos je sličnu poruku imala i nakon nedavnog sastanka sa predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić i ministrom Nemanjom Starovićem.

„Prenela sam predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić da nedavni koraci koje su preduzele vlasti Srbije na ograničavanju nezavisnosti pravosuđa izazivaju veliku zabrinutost. Očekujemo da se primena novih pravosudnih zakona stavi na čekanje dok Venecijanska komisija ne izda svoje mišljenje, kao i da vlasti Srbije poštuju to mišljenje i u skladu sa njim revidiraju zakone. Obavestila sam predsednicu Skupštine o našoj tekućoj proceni o tome da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU. Takođe sam apelovala na prekid napada na civilno društvo i novinare“, napisala je komesarka Kos 18. marta na mreži „X“.

Ostale sporne tvrdnje ministra

Starović je dalje, na pitanje da li bi eventualno negativno mišljenje o Mrdićevim zakonima uticalo na dostizanje prelaznih mera u poglavljima 23 i 24, tvrdio da između toga nema “direktne ili neposredne veze”.

Tjaša Feher iz EU Crte kaže da je, suštinski i politički, ova tvrdnja obmanjujuća. Ona podseća da se poglavlja 23 i 24 nalaze u klasteru temeljnih pitanja, te da EU tretira nezavisnost pravosuđa i vladavinu prava kao ključne za tempo celokupnog pregovaračkog procesa.

„Dakle, možda ne postoji ‘direktna veza’ u uskom proceduralnom smislu, ali očigledno postoji vrlo stvarna posredna veza: negativna ocena Venecijanske komisije može se direktno odraziti na procenu Komisije i Saveta o tome da li Srbija ispunjava očekivanja u pogledu vladavine prava u okviru Poglavlja 23 i 24“, kaže Feher.

Kada je reč o nacrtu godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji, koji je nedavno predstavljen na sednici Odbora za spoljne poslove EP, ministar Starović naglasio je da je on neobavezujuć i da je još rano govoriti o konačnom ishodu izveštaja, ali da veruje da će on biti negativan s obzirom na to da ga je, kako je rekao, predstavio Tonino Picula.

„Za nas je daleko važniji godišnji izveštaj Evropske komisije“, kazao je Starović i dodao da apsolutno očekuje da će on biti bolji.

Inače, u nacrtu izveštaja EP navodi se, između ostalog, da su reforme povezane sa EU znatno usporene ili pokazuju nazadovanje, posebno u osnovnim oblastima vladavine prava i sloboda medija.

Feher naglašava da, iako pravno neobavezujuć, ovaj izveštaj ima politički uticaj. Podseća da on utiče na šire raspoloženje institucija EU prema Srbiji, oblikuje javni stav Parlamenta i može da poveća pritisak na Komisiju i države članice u Savetu.

Kaže i da ne postoji čvrsti osnov za Starovićevu tvrdnju da će ocena u godišnjem izveštaju Evropske komisije biti povoljnija.

„Štaviše, izveštaj o napretku za 2025. bio je jedan od ozbiljnijih i oštrije formulisanih, verovatno na granici onoga što Komisija inače saopštava, i značajno je da je prvi koji eksplicitno pominje nazadovanje u Srbiji. U njemu se navodi da je klaster 3 tehnički spreman, ali se istovremeno naglašava da ukupni tempo pregovora i dalje zavisi od reformi u oblasti vladavine prava, uz beleženje nazadovanja u slobodi medija i samo ograničenog napretka u više ključnih oblasti.“

I Starovićevoj izjavi da izveštaj o napretku s kraja prošle godine pokazuje da je, po opštem stepenu spremnosti za članstvo, Srbija i dalje najspremnija, odmah iza Crne Gore, a ispred svih ostalih država kandidata, „bez obzira što je neko ubrzano otvarao“, nedostaje kontekst.

„Isti izveštaj EK navodi da je Srbija ostvarila samo ograničen napredak u ključnim oblastima, beleži nazadovanje u slobodi medija, konstatuje da je u Poglavlju 24 ostvaren samo ograničen napredak, kao i da je u Poglavlju 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, takođe zabeležen samo ograničen napredak“, kaže Feher.

Dodaje da se navodi i da Srbija i dalje ima otvorena 22 od 35 poglavlja, da su samo dva privremeno zatvorena, kao i da tempo pregovora zavisi od vladavine prava i odnosa sa Kosovom.

„Srbija možda i dalje ima relativno visok nivo formalnog usklađivanja, ali je zamah reformi slab, a politički osetljiva poglavlja ostaju problematična.“

Komentarišući Starovićevu izjavu da „u mesecima pred nama“ očekuje da Srbija otvori „ne samo klaster 3, već više pregovaračkih klastera“, Feher ocenjuje da takva prognoza deluje nerealno. Podseća da ovaj klaster još nije otvoren, iako su u decembru 2024. odobreni zaključci o ispunjenosti merila za njegovo otvaranje.

„To već pokazuje da problem više nije pretežno tehnički, već politički“, ističe naša sagovornica i dodaje da je više država članica nezvanično signaliziralo da ne bi podržalo otvaranje klastera 3 bez značajne promene ponašanja Srbije.

Inače, Srbija je poslednji put otvorila pregovaračka poglavlja 14. decembra 2021. godine, kada je otvoren klaster 4, koji obuhvata poglavlja 14, 15, 21 i 27.

Poređenja radi, Crna Gora otvorila je sva poglavlja u pristupnim pregovorima, a ukupno je privremeno zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Vlada u Podgorici u više navrata je istakla da joj je cilj da tokom ove godine budu zatvorena sva poglavlja, kako bi država postala članica EU već 2028. godine.