Fondacija za otvoreno društvo Džordža Sorosa demantovala je za Istinomer tvrdnje koje se šire na Fejsbuku u Srbiji o tome da je Soros kupio “Danube Foods Group” u čijem vlasništvu su “Imlek”, “Bambi”, “Knjaz Miloš” i “Subotička mlekara”. Radi se o dezinformaciji. Preciznije, o modifikovanoj vesti iz 2015. godine.
Izjava britanske naučnice Džejn Gudol sa panel diskusije o očuvanju Amazonskih prašuma, sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, deli se na Fejsbuku uz pogrešno tumačenje da ona zagovara plan depopulacije Zemlje. Naučnica, zapravo, govori o vezi između zaštite životne sredine u oblasti Amazona i rastu stanovništva.
Objava koja je u trenutku pisanja ove analize imala preko 2,300 pregleda i preko 90 deljenja na Fejsbuku, još je jedna u nizu dezinformacija koje idu u prilog mnogo puta osporavanim teorijama zavere. Snimak čiji opis neosnovano sugeriše da su ovce uginule zbog vakcina i 5G zračenja star je više od godinu dana i nije naučno utemeljen.
Čak 40 procenata svetskog stanovništva nalazi se u „visokom riziku" usled klimatskih promena koje ostavljaju posledice na gotovo svaki aspekt modernog života. Nasuprot stvarnosti i činjenicama stoje teoretičari zavere koji tvrde da klimatske promene „ne postoje“. Jedan od takvih, iako lako osporivih konspirativnih primera, proširio se društvenim mrežama u regionu.
Inicijativom Antiglobalista Srbije, pokrenuta je peticija za zabranu EuroPride-a, a društvenim mrežama širi se zahtev za „sprečavanje paklenog scenarija prenošenja majmunskih boginja po Beogradu“ od strane, kako se u viralnom vizualu navodi, stotine hiljade pripadnika LGBTI+. U pitanju je stigmatizacija, širenje straha i panike — nasuprot jasnog informisanja javnosti o virusu, rizicima i prevenciji infekcije majmunskim boginjama.
Skulptura dvopolnog bića nije „Spomenik evropskoj majci” kako se navodi u viralnim Fejsbuk objavama. Rašireno tumačenje skulpture holandske umetnice Femi Orten kao propagiranje zapada, mentalnih bolesti i kraha porodice i tradicionalnih vrednosti je stigmatizirajuće i manipulativno. Delo iz Haga, dodatno, ne predstavlja odu majčinstvu, nasuprot ruskom Spomeniku majci, već simbol slobode misli i različitosti, isprepletanosti svih živih bića.
Mračna bajka o tajnom društvu koje upravlja svetom, skvalenu i sterilizaciji čovečanstva obaveznom vakcinacijom, doputovala je iz 2009. godine i ponovo uspela da izazove intrigu na društvenim mrežama.
S njom je zabava zarazna. U nauku, naravno, ne veruje, ali smatra da je Bil Gejts antihrist i da vakcine sadrže sotoninu krv. Ima svoj kompjuter kako bi mogla sama da istražuje, a svoje medikamente deli sa konjem. Ali antivaks Barbi, ipak, nije na prodaju.
Aktuelnom ratu, koji se u protekle dve godine nikad žustrije vodi između vodeće naučne zajednice i onih koji odbijaju da joj poklone svoje poverenje, ne nazire se kraj. U moru demaskiranih dezinformacija o pandemiji, među upornim talasima ubeđivanja koji se besciljno odbijaju o tvrdoglavo nepomična uverenja naših neistomišljenika, iznad vrtloga struje sveopšte zbunjenosti i straha, levitira jedno suštinsko pitanje: Da li nauka može da nam objasni zašto joj ne verujemo? Odnosno, šta ljudski um čini toliko otpornim na prihvatanje određenih činjenica? Interdisciplinarni naučnik, doktor Miloš Babić, objašnjava procese u našem mozgu zbog kojih nesvesno (a ponekad i veoma svesno) biramo da verujemo u apsolutne neistine. U razgovoru sa njim, pokušali smo da demistifikujemo ko i na koji način, trguje našim strahovima i sumnjama.
Život dezinformacija na Fejsbuku bio je buran u godini od koje se opraštamo. Za otključavanje Pandorine kutije varki na toj društvenoj mreži najzaslužnije bile su, i ostale, vakcine protiv kovida 19. Dali smo sve od sebe da, na osnovu zvaničnih naučnih dokaza, objasnimo da one nisu toksične niti smrtonosne, ali i dalje se pitamo do […]
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
