U konspiracionim i dezinformatorskim krugovima, smrti poznatih ličnosti iz različitih segmenata kulture, politike ili sporta se već neko vreme povezuju sa vakcinacijom protiv kovida. Da je ova neosnovana teza i dalje na snazi pokazuje novi slučaj navodnih „1100 srčanih smrti mladih sportista od početka kampanje za vakcinaciju“. Izvor ove tvrdnje: pismo, anonimni blog i teoretičari zavere.
Suprotno navodima sa opskurnih portala poznatih po širenju dezinformacija, aktuelni predsednik Brazila Luiz Injasio Lula da Silva nije naredio prisilno vakcinisanje uhapšenih demonstranata koji su 8. januara ove godine učestvovali u demoliranju ključnih državnih institucija u Brazilu. Policija je do sada uhapsila više od 1200 ljudi, a pod istragom je i nekoliko visokih zvaničnika koji se sumnjiče za umešanost. Kazne za odgovorna lica nemaju nikakve veze sa vakcinama.
Oni koji šire dezinformacije često manipulišu svojim identitetom tako što sebi dodeljuju lažne statuse i funkcije ne bi li njihove reči postale kredibilnije, a poruka glasnija. Evangelistički sveštenik iz Velike Britanije Džonatan Džejms poslužio se tim trikom na viralnom snimku u kojem iznosi neutemeljene tvrdnje da se pandemijom korona virusa zataškava činjenica da ljudi umiru od 5G frekvencija. Suprotno Džejmsovoj tvrdnji, on nije bivši izvršni direktor kompanije „Vodafon”. Njegov kratkotrajni angažman u toj kompaniji bio je vezan za sektor prodaje, u periodu kada 5G nije bio prioritet za kompaniju. Nema dokaza da 5G mreža ima bilo kakve veze sa korona virusom. Virusi se šire respiratornim kapljicama, a ne bežičnim mrežama.
Preko sto hiljada građana Srbije se na društvenim mrežama odazvalo pozivu Centra za nestalu i zlostavljanu decu za širenje poruke pod haštagom #HoćemoAmberAlert. Dok je sistem za masovno i brzo širenje informacija o nestaloj deci za mnoge neophodan i u Srbiji, jedan deo javnosti je i ovde video priliku za širenje teorija zavere.
Kada se osvrnem za sobom i prelistam preko stotinu članaka koje sam napisala o teorijama zavere u prethodne dve godine, osetim neku tupu teskobu i zapitam se koja je poenta. Repetitivno lepljenje informacije na dezinformaciju. Tehnički - kao u fabrici na traci. Ali osećaj je takav kao da jednokratnim zavojem previjam permanentnu ranu.
Na Fejsbuku se raširio snimak u kojem se tvrdi da je 5G tehnologija uzrokovala tragediju na proslavi Noći veštica u Seulu, glavnom gradu Južne Koreje. U viralnom videu tvrdi se da je „u telima ljudi koji su stradali bila aktivirana nano tehnologija, umetnuta putem vakcina”. Uzrok tragedije, međutim, nije 5G mreža, već takozvani „crowd crush” - smrtonosna gužva koja se dešava kada su ljudi zbijeni u skučenom prostoru, te guranje uzrokuje „domino efekat”, odnosno prevrtanje gomile u kojoj „svi padaju kao jedan”.
U svetlu nedavne kontroverzne kampanje, ime poznatog modnog brenda Balensijaga se - neosnovano - povezuje i sa satanizmom. Na osnovu navodnog latinskog značenja imena „Balenciaga“, teoretičari zavere sa društvenih mreža tvrde da su pronašli „dokaz“ o okultnoj pozadini brenda. Lingvističari i rečnici latinskog jezika, pak, ne govore u prilog tezi nove teorije zavere.
Fotografija koja poslednjih dana kruži društvenim mrežama navodno prikazuje protest civilnih pilota protiv kemtrejlsa. Lažni kontekst u koji se fotografija pilota postavlja dopunjavaju prateći opisi poput „Odbijamo da ubijemo naše prijatelje i rođake“ i „Piloti se pobunili protiv genocida“. Do saznanja da je fotografija fotošopirana, a izvorna stara više od deceniju, pak, dolazi se jednostavnom obrnutom pretragom fotografija.
Video snimci masovnog uginuća stoke u svetu dele se na Fejsbuku uz netačne tvrdnje o uzroku pomora. Vakcine, namerno trovanje i 5G mreža nemaju nikakve veze sa onim što se dogodilo. Goveda u Kanzasu uginula su od toplotnog stresa, krave u Indiji od bolesti kvrgave kože, a krave u Italiji otrovale su se žitaricama.
Obmanjujuće izlaganje doktora Branimira Nestorovića o inovativnoj metodi skladištenja podataka na molekule DNK deli se na Fejsbuku kao dokaz da se prilikom PCR testiranja tajno prikuplja ljudska DNK. Istraživači Majkrosofta i Univerziteta u Vašingtonu zaista rade na usavršavanju DNK molekula kao medija za skladištenje, ali ne u cilju kloniranja ljudi, kako to Nestorović tvrdi. Brisevi koji se koriste za PCR testove sadrže ljudsku DNK, ali nema dokaza da se ona tajno prikuplja. Mali uzorak PCR testova šalje se na dalje analize radi otkrivanja genetskog materijala virusa. Za taj proces nije potrebna ljudska DNK, već izolovani genetski materijal virusa iz ostatka uzorka.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
