Kako se fotografije spomenika koriste za manipulaciju?

​​Skulptura dvopolnog bića nije „Spomenik evropskoj majci” kako se navodi u viralnim Fejsbuk objavama. Rašireno tumačenje skulpture holandske umetnice Femi Orten kao propagiranje zapada, mentalnih bolesti i kraha porodice i tradicionalnih vrednosti je stigmatizirajuće i manipulativno. Delo iz Haga, dodatno, ne predstavlja odu majčinstvu, nasuprot ruskom Spomeniku majci, već simbol slobode misli i različitosti, isprepletanosti svih živih bića.

Proruski i antizapadni diskurs vidljiv je kako u medijima, tako i na društvenim mrežama. Između ostalih, Saša Borojević, zajedno sa više desetina korisnika društvenih mreža, podelio je svoj „antiglobalistički“ stav, suprotstavljanje „zapadnim vrednostima“ i „đavoljim poslovima“ u objavi u kojoj se porede dva umetnička dela — jedno iz Rusije, drugo iz Holandije — navodno, posvećenih majkama.

„Razlika je više nego očigledna, i ne postoji opcija ni šansa da se složim sa zapadno propagiranim vrednostima, ni sada ni u vekove vekova. AMIN!”

„Istočne i zapadne vrednosti. Zar je teško odrediti šta je božje, a šta đavolsko”, navodi se u još jednoj objavi.


Nedavno sprovedeno Crtino Istraživanje „Demokratija na marginama rata”, pokazuje da bi se 40 odsto građana i građanki Srbije obradovalo da Srbija napusti ideju pristupanja EU i formira savez sa Rusijom, dok dve trećine njih veruje da je za tekući rat u Ukrajini najodgovorniji Zapad.

Prateći trend negativnog stava prema EU, 36 odsto ispitanika reklo je da nije za nastavak evrointegracija naše zemlje, dok je 29 odsto njih izrazilo ravnodušost po ovom pitanju.

Ruska skulptura se zaista zove „Spomenik majci” (Памятник маме) i od 2010. godine se nalazi u gradu Tjumenj. Postavljena na Međunarodni dan deteta u parku nedaleko od regionalne bolnice, statua simbolizuje „lepotu majčinstva“.

Sa druge strane, skulptura ljudske figure sa različitim polnim karakteristikama i medvedolikom životinjom na glavi ima naziv “A život je sa druge strane“ (And Life Is Over There), referirajući na stih iz pesme Emili Dikinson i, po rečima autorke dela Femi Oten, nije povezana sa majčinstvom.

U pitanju je prva skulptura od bronze koju je Oten izložila u javnom prostoru — na jednom od šetališta u Hagu.

U ovoj skulpturi nalik totemu i rodnom stapanju, objedinjene su različite vizuelne kulture; U svoj svojoj mirnoći i ranjivosti, delo je autorkina oda slobodi misli, objavljeno je na sajtu umetničke organizacije Stroom.

U radu Femi Oten pronalazimo reference na umetnost iz antičke Grčke, Egipta, srednjeg veka i renesanse.

„Njen magični univerzum naseljavaju misteriozna, hibridna bića sa elementima čoveka, boga i životinja“, navodi se u opisu ovog dela.

Za Oten su klasično-grčke dvopolne skulpture simbol idealnog stanja: „Grčki bog Hermafrodit je bio spojen sa svojom voljenom. Od kada sam počela da crtam i izrađujem svoje statue, rodovi su se bez napora stapali jedan u drugi. Meni je čudno da posmatram muškarce i žene kao potpuno odvojene entitete — toliko smo duboko uključeni jedni u druge i naši životi su tako isprepleteni.”

Istoričarka umetnosti i kustoskinja Suzan Sanders daje pozitivnu kritiku ovog dela rečima: „Možete prepoznati dobro umetničko delo kada vas asocira na ono što ste već iskusili ili videli. Opčinila me njena prepoznatljivost, ali i njena svežina. „A život je sa druge strane” je intiman i nežan autoportret Femi (Oten), a delom univerzalna, sveobuhvatna priča. Figura ima i muške i ženske crte, spaja sve vrste istorijskih veza sa sadašnjošću i obrnuto. Postavlja se pitanje: ko je to — šta ona predstavlja? I podrazumeva: ko sam ili šta sam ja?“, navodi Sanders na svom sajtu.

Kako navodi, direktna inspiracija autorke za rad je grčko božanstvo Hermafrodit, potomak boginje Afrodite i boga Hermesa. Nakon spajanja sa nimfom, Hermafrodit postaje dvopolno biće velike lepote. Hermafrodit je bio veoma čest motiv u antičko-grčkoj i rimskoj umetnosti.

Skulptura „A život je sa druge strane” je dobila ime po stihu iz ljubavne pesme Ne mogu da živim s tobom (640) američke pesnikinje Emili Dikinson. Nazivi dela Femi Oten često se odnose na poeziju Dikinsonove u kojoj umetnica prepoznaje osećaj usamljenosti, čežnje, razočaranja i „želje da se oslobodi”.

Hermafrodit (Izvor: Svetski muzej u Liverpulu)

Skulpturu sličnoj originalnoj od bronze, Orten je isklesala i u drvetu i nalazi se u njenom ateljeu u Amsterdamu.

***
Sporna holandska skupltura, dakle, ne „propagira negativne zapadne vrednosti” i „mentalne bolesti” predstavljajući majku sa muškim genitalijama, suprotno ocenama pojedinih korisnika društvenih mreža. Umetničko delo Femi Orten se može tumačiti na različite načine, od kojih je samo jedan da su sva živa bića, kako sama autorka skulpture kaže, isprepletana.

 

Naslovna foto: FB/Canva