Nakon dvadeset dana barikade sa Severa Kosova povučene su na zahtev Beograda koji je proglasio još jednu „pobedu”. Jedan poziv bio je dovoljan da se navodno samoroganizovan „protest naroda kome je dosta terora i agresije” završi. Šta su građani tražili, šta očekivali, a šta dobili dežurajući na barikadama? Da li ih je na blokadu puteva izveo strah od „Kurtijevog terora”, kako nas mediji uveravaju, ili egzistencijalni strah od gubitka posla u javnim institucijama Srbije, ili, pak da ih neko ne proglasi izdajnicima. Novinarke Istinomera provele su dva dana u Kosovskoj Mitrovici i posvedočile da nova „Oluja” nije na pomolu, ali da su sa još jednom krizom iza sebe još dalje od normalnog života.
Kako se tvit o „zlim Rusima koji su bombardovali ukrajinski putnički voz” van konteksta proširio pro-ruskim kanalima na društvenim mrežama u regionu? Iako se iz inicijalnog tvita ne naslućuje njegova satirična priroda, (a autor se naknadno ogradio tvrdeći da je bio sarkastičan i kako je svestan da je na fotografiji voz uništen tokom NATO bombardovanja Srbije), ovaj post je razbuktao emocije korisnika u komentarima na društvenim mrežama, a pojedini mediji su ga iskoristili za novu rundu propagande.
Nije prvi put da mediji u Srbiji sinhronizovano, “svi kao jedan” obrađuju neku temu u kojoj često nema informacija, već samo nagađanja i tumačenja. I nije se jednom u javnosti čula sumnja da se većina medija u Srbiji uređuje na jednom mestu. Ovo je, međutim, prvi put da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno na televiziji Pink izjavio da je nedavno imao sastanak sa “deset ili 12 urednika raznih medija” i da su ga oni pitali o mogućim napadima na Kosovu. I nije čudno što ga novinarka Pinka nije ništa pitala o tome, ali nisu se oglasili ni ostali mediji, jer izgleda to što se predsednik “dogovara” sa urednicima i nije neka vest. Samo se po naslovnim stranama i saznanjima može zaključiti ko pouzdano nije bio na sastanku kod Vučića i može naslutiti ko su članovi tog “kolegijuma” koji odlučuje šta će misliti i osećati, od čega će strepeti i strahovati građani Srbije.
Nakon 17. septembra niti je položaj LGBTI+ zajednice bolji, niti su samozvani branioci porodičnih vrednosti ispunili svoj cilj. Mediji su kao pobednika drame, koju su sami režirali, proglasili aktuelnu vlast Srbije, koja istovremeno proklamuje neutralni srpski blok, a treći mandat Vlade ima premijerka, pripadnica LGBTI+ zajednice.
Parodija Diznijevog crtanog film “Čarobni frulaš”, postala je tema jutarnjih programa televizija i tabloda. Ne prepoznajući satiru u videu “Domovinski rat za najmlađe” naloga Pretjerivač, potegli su pitanje nacionalizma, a dezinformacije su preplavile i medije i društvene mreže.
Svirepo ubistvo 63-godišnje žene, počinjeno 8. jula u porodičnoj kući u Somboru, na društvenim mrežama i u pojedinim tabloidima pogrešno se pripisuje migrantima.
Sa kašnjenjem koje se meri godinama optužbe opozicije na račun bivše državne sekretarke MUP-a postale su udarni sadržaj tabloida. Da li onaj ko ocenjuje šta je “preterana kampanja” odlučuje i kad je targetiranje pravovremeno ili urednici treš medija samo pokušavaju da čitaju njegove misli?
Dezinformacija o pogrešno obračunatom broju preminulih od korone u Italiji, koju je jedan italijanski poslanik plasirao u aprilu ove godine, doputovala je još tada do najčitanijih tabloida u Srbiji. Odnedavno, masovnije se zavrtela i na Fejsbuku.
O virusu korona od januara do danas u domaćim tabloidima su mogle da se pročitaju vrlo različite teorije. Put od objave rata "tihom neprijatelju" do korone koja je objavila rat Srbiji, popločan je poslednjih šest meseci senzacionalističkim, kontradiktornim i često uznemirujućim naslovima.
Nakon izveštaja „Fridom hausa”, po kome je Srbija dobila nižu ocenu i ušla u kategoriju „hibridnih režima”, usledio je odgovor domaćih zvaničnika. Na 18 kucanih strana Vlada Republike Srbije pokušala je da se odbrani od ocene Fridom hausa, po kojoj Srbija više nije država sa polukonsolidovanom demokratijom. Ovaj izveštaj samo je jedan od mnogih koji su poslednjih godina izazivali pažnju u javnosti.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
