Suočena sa krizom i nezadovoljstvom na ulicama, vlast pokreće mašineriju za obračun sa građanima i političkim neistomišljenicima. Najviši državni funkcioneri rehabilituju narativ iz devedesetih o opoziciji i nevladinim organizacijama kao „stranim plaćenicima“ koji stoje iza pokušaja „obojenih revolucija“ i „rušenja države“, ergo predsednika Vučića. Uigrani mediji ekspresno im se pridruže, plasirajući obmanjujuće vesti u kojima manipulišu strahom i prete „unutrašnjim neprijateljima”. Dežurni kvazianalitičari, po pravilu naklonjeni vlasti, različitim kanalima diskreditujuće tonove dodatno jačaju svojim obmanjujućim tumačenjima. Istovremeno, botovi preplave mreže istim manipulacijama koristeći poruke vladajuće Srpske napredne stranke. Sve se odvija po dobro utvrđenim ruskim metodama progona opozicionih političara, medija, organizacija civilnog društva. I ne samo ruskim, već i onim kojima se Slobodan Milošević služio gušeći demokratske glasove.
Da li postoji zajednička nit koja povezuje Srbiju i Gruziju, ili su paralele samo površinske? Ipak, očuvanje moći i političkog kapitala po svaku cenu predstavlja ključnu sličnost političkih elita u obe zemlje. Ove elite često primenjuju slične strategije kako bi iskoristile politički sistem u svoju korist, stičući prednost ili ličnu korist. Pritom, razvijaju političke veze koje više naginju istočnim nego zapadnim saveznicima, čak iako deklarativno iskazuju posvećenost procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) – sve dok ne odluče da krenu u suprotnom pravcu.
Hapšenja odgovornih za rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu još uvek nema, ali su zato uhapšeni učesnici protesta koji su tražili odgovornost za pogibiju 14 ljudi. Dok građani i opozicija traže njihovo oslobađanje i upozoravaju na rastuću represiju protiv građana i njihovog ustavom zagarantovanog prava na mirne proteste, za većinu najuticajnijih medija to nije tema. Privođenja, ispitivanja i hapšenja koja, između ostalog, sprovode i neidentifikovane osobe s kapuljačama, prorežimski mediji ignorišu i zatrpavaju spinovima, a upozorenja o opasnoj, nedemokratskoj praksi ostaju bez odjeka. Umesto toga, udarne vesti tabloida i televizija s nacionalnom frekvencijom fokusiraju se na raskol, nesuglasice i svađe među opozicijom i aktivistima. Protesti građana prikazuju se kao neuspešni, dok diskreditacija, omalovažavanje i targetiranje uhapšenih i privedenih građana dominiraju naslovima.
Učesnik demonstracija ili neko ko je poziv na protest samo preneo na društvenim mrežama, aktivista ili vlasnik niskotiražnog tabloida, službenik kosovske opštine, lider desničarske organizacije, student, pa i cela jedna nevladina organizacija, svako može u Srbiji da bude označen kao neko ko pokušava da sruši ustavni poredak i destabilizuje državu. U zavisnosti od situacije, neko je priveden pa pušten, neko se nagodio, neko dokazao nevinost, protiv nekih optužnice nije ni bilo. Ovoga leta brojne su bile vesti o privođenjima onih koji su se javno ili putem društvenih mreža protivili rudniku iskopavanja litijuma u dolini Jadra. Sredinom avgusta za samo nedelju dana privedeno je 40 aktivista, bilo da su zaista optuženi već su pod sumnjom da su pozivali na rušenje ustava “samo” saslušavani. Zašto se delo iz člana 309. Krivičnog zakonika, u poslednje vreme češće pominje nego ranije i šta govore prethodni primeri, da li je to stvarna pojava, da li je država ugrožena ili se koristi kao način zastrašivanja?
"Poziv na rušenje ustavnog poretka"! Ova sintagma morala bi biti izbrisana iz svih zakona i iz svih paragrafa našeg zakonodavstva, besmisleno je pozivati na rušenje nečega što je uveliko srušeno, nemoguće je rušiti ono čega odavno nema.
Snimak koji kruži društvenim mrežama tvrdi da se na njemu prikazuje paljenje biblioteke Alkazar tokom demonstracija u Marseju. Iako je ovo istorijsko zdanje zaista bila meta napada kao odgovor na ubistvo sedamnaestogodišnjeg mladića Nahela Merzuka, konkretno ovaj viralni snimak prikazuje požar Centralne pošte u Manili, glavnom gradu Filipina, u noći između 21. i 22. juna.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
